Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog suda odbačen je jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka, dok je deo protiv drugostepene presude odbačen kao neblagovremen, jer je revizija bila nedozvoljena, pa se rok računao od drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zlatka Grkovića iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. januara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zlatka Grkovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I 3303/08 od 18. marta 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1016/09 od 15. oktobra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Zlatko Grković iz Požarevca podneo je Ustavnom sudu 7. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I 3303/08 od 18. marta 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1016/09 od 15. oktobra 2009. godine, zbog povrede ustavnih načela neposredne primene zajemčenih prava, zabrane diskriminacije i zaštite ljudskih i manjinskih prava iz čl. 18, 21. i 22. Ustava Republike Srbije, kao i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na rad iz člana 60. st. 1. i 4. Ustava.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. I 3303/08 od 18. marta 2009. godine preinačena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 378/07 od 20. decembra 2007. godine, pa je odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.
Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1016/09 od 15. oktobra 2009. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedene presude Okružnog suda u Beogradu, zbog toga što reviziju nije izjavio advokat, već podnosilac ustavne žalbe lično.
4. U prilog tvrdnje da su mu osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1016/09 od 15. oktobra 2009. godine povređena označena ustavna načela i Ustavom zajemčena prava, podnosilac ustavne žalbe navodi da mu "nije dozvoljeno da samostalno brani svoja prava u trećem stepenu".
Prema Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, jedan od uslova za dozvoljenost izjavljivanja revizije bio je da je reviziju izjavilo lice koje je advokat. Prema tome, izjavljivanje revizije lično, od strane podnosioca ustavne žalbe u konkretnom slučaju, predstavljalo je nedostatak koji je izjavljeni vanredni pravni lek činio nedozvoljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 2) ovog zakona, usled čega je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1016/09 od 15. oktobra 2009. godine revizija odbačena, a što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi izneti u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o učinjenim povredama ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, niti za povrede načela na kojima se ona zasnivaju.
S obzirom na to da je postupak po reviziji podnosioca ustavne žalbe pred Vrhovnim sudom Srbije trajao samo pet meseci, to je nesporno da se navodi o učinjenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku odnose na trajanje postupka pred prvostepenim i drugostepenim sudom, a ne na postupak u kome je doneto osporeno revizijsko rešenje.
Takođe, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio i da se ukazivanje na povredu prava na rad odnosi na postupak pred Okružnim sudom u Beogradu.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno revizijsko rešenje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
5. Po stavu Ustavnog suda, korišćenjem revizije smatra se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva dozvoljeno prema Zakonu o parničnom postupku, i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija koju je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u delu koji se odnosi na presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. I 3303/08 od 18. marta 2009. godine računa od dana dostavljanja navedene drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio rešenje po vanrednom pravnom sredstvu. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. I 3303/08 od 18. marta 2009. godine primio pre 19. maja 2009. godine, kada je protiv nje izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavna žalba izjavljena 7. decembra 2009. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporenu drugostepenu presudu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 2883/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe Ratka Ristića
• Už 1538/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedozvoljene revizije i neblagovremenosti
• Už 1699/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i neosnovane
• Už 334/2011: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka razloga
• Už 2830/2010: Odbijanje ustavne žalbe zbog pravilne primene procesnih pravila o dozvoljenosti revizije
• Už 2690/2009: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog izjavljivanja nedozvoljene revizije
• Už 215/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene