Odluka Ustavnog suda o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora. Nižestepeni sudovi su produžili pritvor bez dovoljno jasnih, ubedljivih i individualizovanih razloga, koristeći stereotipne formulacije, što je protivno Ustavu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mihaila Živkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mihaila Živkovića i utvrđuje da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu - Posebnog odeljenja K.P. 35/09 - Kv. P. 387/09 od 30. oktobra 2009. godine i rešenjem Vrhovnog suda Srbije - Posebnog odeljenja Kž. O.K. 285/09 od 16. novembra 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

2. Ova Odluka objaviće se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mihailo Živković iz Beograda, preko punomoćnika Snežane Marinković Jekić, advokata iz Beograda, podneo je 7. decembra 2009. godine blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu - Posebnog odeljenja K.P. 35/09 - Kv. P. 387/09 od 30. oktobra 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije - Posebnog odeljenja Kž. O.K. 285/09 od 16. novembra 2009. godine, zbog povrede prava u pogledu trajanja pritvora zajemčenog odredbama člana 31. st. 1. do 3. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe u ustavnoj žalbi navodi:

- da se protiv njega i još 31-og lica pred Okružnim sudom u Beogradu - Posebnim odeljenjem vodi krivični postupak u predmetu Kp. 35/09 po optužnici koja je podignuta, ali još nije stupila na pravnu snagu;

- da se šestorica okrivljenih i dalje nalaze u pritvoru, dok se ostali okrivljeni brane sa slobode;

- da je rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu - Posebnog odeljenja Ki. P. 4/09 od 12. februara 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor na osnovu člana 142. stav. 2. tač. 2), 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku;

- da su nakon podizanja optužnice, prema rešenju Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu K.P. 35/09 - Kv. P. 387/09 prestali razlozi za produženje pritvora iz člana 142. stav 2. tač. 2) i 5) Zakonika o krivičnom postupku, pa je pritvor podnosiocu ustavne žalbe produžen samo na osnovu tačke 3) navedenog člana;

- da je optužnica u ovom predmetu podignuta 6. avgusta 2009. godine, ali da još uvek nije stupila na pravnu snagu, pa je neizvesno kada će glavni pretres biti zakazan;

- da je podnosiocu pritvor produžen poslednji put rešenjem Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu K.P. 35/09 - Kv. P. 387/09 od 30. oktobra 2009. godine;

- da je branilac podnosioca ustavne žalbe protiv ovog rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu iz istih razloga kao i protiv prethodno donetih rešenja o produženju pritvora, jer ne stoje razlozi za produženje pritvora podnosiocu iz člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom da je očigledno i izvesno da ne može nastaviti s vršenjem krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret, imajući u vidu da su ona izvršena korišćenjem službenog položaja sa koga je podnosilac udaljen još 12. marta 2009. godine naredbom Ministarstva odbrane, a mera udaljenja će trajati do okončanja krivičnog postupka;

- da je podnosilac ustavne žalbe jedino profesionalno vojno lice koje je i nakon podizanja optužnice ostalo u pritvoru, dok su ostali saoptuženi, koji su imali ista službena svojstva kao i podnosilac, već pušteni da se brane sa slobode;

- da je sud u obrazloženju osporenog rešenja dao razloge identične razlozima navedenim u ranijim rešenjima o produžavanju pritvora, ne uzimajući u obzir posebne okolnosti koje ukazuju na fizičku nemogućnost podnosioca da obavlja bilo kakvu službenu dužnost, pa time i nemogućnost da nastavi sa vršenjem krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret;

- da je Vrhovni sud Srbije - Posebno odeljenje svojim rešenjem Kž. O.K. 285/09 od 16. novembra 2009. godine odbio žalbu branioca protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, navodeći za to stereotipne formulacije koje nemaju nikakve veze ni sa podnosiocem ustavne žalbe, niti sa predmetom krivičnog postupka koji se protiv njega vodi, a posebno nemaju veze sa sadržinom razmatrane žalbe;

- da su oba postupajuća suda u osporenim rešenjima propustila da posebno obrazlože razloge za produženje pritvora, što su dužni da učine u svakom pojedinačnom slučaju, navodeći valjane i individualizovane razloge koji upućuju na to da je produženje pritvora neophodno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka;

- da je osporenim rešenjima prvostepenog i drugostepenog suda povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbama člana 31. stav 1, 2. i 3. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog prava i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Članom 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, tako da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, s tim da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica vodi se krivični postupak u predmetu K.P. 35/09 po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu - Specijalnog tužilaštva, zbog postojanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili više krivičnih dela zločinačkog udruživanja iz člana 346. st. 1. i 2. Krivičnog zakonika.

Podnosilac ustavne žalbe se nalazi u pritvoru od 10. februara 2009. godine, kada je lišen slobode po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu - Posebnog odeljenja Ki.P. 4/09 od 12. februara 2009. godine, koji mu je određen na osnovu odredaba tadašnjeg člana 142. stav 2. tač. 2), 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku i koji mu je kasnije produžen na osnovu odredbe važećeg člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika.

Okružni sud u Beogradu - Posebno odeljenje je po službenoj dužnosti, u smislu odredaba člana 146. st. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku, pre stupanja optužnice na pravnu snagu ispitivao da li i dalje stoje razlozi za zadržavanje u pritvoru podnosioca ustavne žalbe i još pet okrivljenih lica i osporenim rešenjem K.P. 35/09 - Kv. P. 387/09 od 30. oktobra 2009. godine im je produžio pritvor, koji po tom rešenju može trajati najduže 30 dana. Svim okrivljenima pritvor je produžen na osnovu člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok je okrivljenima G.M. i N.T. pritvor produžen i iz razloga propisanih tačkom 5) člana 142. stav 1. Zakonika. Po oceni krivičnog veća, i dalje stoje razlozi za zadržavanje okrivljenih u pritvoru u smislu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika, s obzirom da “prema navodima iz optužnice postoji osnovana sumnja da su pomenuti okrivljeni pripadali dobro organizovanoj kriminalnoj grupi čija je delanost planirana na duži vremenski period a terete se za izvršenje brojnih inkriminisanih radnji u dužem vremenskom periodu, u toku 2006. godine pa do 10.02.2009. godine”, te „sve napred pomenute okolnosti... predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi svi pomenuti okrivljeni ukoliko bi im pritvor bio ukinut i oni pušteni na slobodu mogli nastaviti sa vršenjem krivičnih dela i time ometati tok ovog krivičnog postupka u takvom intenzitetu, da im je zbog toga neophodno produžiti pritvor po pomenutom zakonskom osnovu“. U osporenom rešenju posebno se analiziraju samo razlozi za zadržavanje u pritvoru prvookrivljenog G.M. i njegovi navodi iz predloga za ukidanje pritvora.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je izjavio žalbu protiv prostepenog rešenja, navodeći da ne postoje zakonski osnovi za produženje pritvora prema ovom okrivljenom, pa njegovo produžavanje „dobija isključivo odmazdni karakter“. Branilac je u žalbi naveo da nakon otpočinjanja krivičnog postupka, hapšenja optuženog, njegovog udaljenja sa dužnosti i naročito posle podizanja optužnice, ne postoje osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi optuženi Mihailo Živković nastavio sa vršenjem krivičnih dela, te da ovakvo permanentno produžavanje pritvora, bez preciziranih osobitih okolnosti i njihove individualizacije, dovodi do izneveravanja zakonskih osnova za trajanje pritvora kao izuzetne mere koja se preduzima prema osumnjičenima. Predložio je da se odlukom Vrhovnog suda Srbije „eliminiše represivna dimenzija pritvora“.

Posebno odeljenje Vrhovnog suda Srbije je osporenim rešenjem Kž. O.K. 285/09 od 16. novembra 2009. godine odbilo kao neosnovane žalbe okrivljenih i branilaca izjavljene protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu - Posebnog odeljenja K.P. 35/09 - Kv. P. 387/09 od 30. oktobra 2009. godine. U rešenju je navedeno da je prvostepeni sud u osporenom prvostepenom rešenju pravilno zaključio da stoje razlozi za produženje pritvora Mihailu Živkoviću i još dvojici saokrivljenih predviđeni u članu 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, „jer postoje osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi svi okrivljeni ukoliko bi im pritvor bio ukinut i oni pušteni na slobodu, mogli nastaviti sa vršenjem krivičnih dela, i time ometati dalji tok predmetnog krivičnog postupka u takvom intenzitetu, da je zbog toga neophodno njihovo dalje zadržavanje u pritvoru po označenom zakonskom osnovu“. Nakon ponavljanja razloga za produženje pritvora navedenih u osporenom prvostepenom rešenju, Vrhovni sud je naveo da “pravilnost napred iznetih zaključaka prvostepenog suda o postojanju razloga za produženje pritvora okrivljenima G.M, Mihajlu Živkoviću i S.T, nije dovedena u pitanje žalbenim navodima izjavljenih žalbi kojima se u suštini osporava postojanje odlučnih činjenica od značaja za postojanje krivičnih dela u pitanju, ili pak stepena krivice okrivljenih, ili se iznose lične i porodične prilike (posebno u jednoj od žalbi okrivljenog G.M.), što su okolnosti koje će biti predmet ocene daljeg toka ovog krivičnog postupka i u ovoj njegovoj fazi nisu od uticaja na odluku suda o produženju pritvora okrivljenima po navedenim zakonskim osnovama, obzirom da i dalje, prema navodima predmetne optužnice, postoji osnovana sumnja da su oni izvršili krivična dela o kojima je reč“.

4. Zakonikom o krivičnom postupku (Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09), (u daljem tekstu: Zakonik), propisano je: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, te da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

Odredba člana član 146. stav 2. Zakonika propisuje da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu.

5. Ustavni sud je prilikom donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, s obzirom na citirane odredbe Ustava i Zakonika, pošao od činjenice da je pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom koje se, saglasno odredbi člana 27. stav 1. Ustava, može ograničiti samo iz razloga predviđenih zakonom i u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Osnovni cilj ovakve ustavne odredbe jeste da se spreči samovoljno i nezakonito lišenje slobode nekog lica. Po žalbi lica lišenog slobode o zakonitosti lišenja slobode odlučuje nadležni sud, koji je dužan je da odluku donese hitno i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito.

Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava, člana 141. stav 2. i člana 142. stav 1. Zakonika, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Trajanje pritvora od podizanja optužnice do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom nije vremenski ograničeno, osim dužinom zatvorske kazne izrečene u prvostepenoj presudi, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava, člana 141. st. 1. do 3. i člana 146. stav 2. Zakonika, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, te da u određenim vremenskim intervalima po službenoj dužnosti ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, pa ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor može rešenjem produžiti do naredne odluke suda.

Prema navedenom, pritvor predstavlja posebno osetljivu meru oduzimanja lične slobode čoveka u periodu pre donošenja pravnosnažne sudske odluke o krivici. Pritvor nije krivična sankcija i za pritvorenika se ne sme pretvoriti u kaznu. Pritvor se, naime, određuje pre nego što je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena krivica okrivljenog, tako da tokom trajanja mere pritvora u krivičnom postupku koji nije pravnosnažno okončan još uvek u potpunosti važi Ustavom i Zakonikom utvrđena pretpostavka nevinosti.

6. U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je lišen slobode zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo i zbog toga što je pritvaranje bilo neophodno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Ustavni sud naglašava da je postojanje osnovane sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo uslov sine qua non za postojanje zakonitosti pritvora, kako prilikom određivanja, tako i prilikom produžavanja ove mere. Međutim, nadležni sudovi su prilikom donošenja odluke o produženju pritvora, u slučaju kada utvrde da i dalje postoje razlozi za zadržavanje na snazi ove mere, dužni da posebno obrazlože razloge za pritvor u svakom pojedinačnom slučaju.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, propustom sudova da bez valjanog obrazloženja i individualizacije razloga, prema načelu srazmernosti, ocene osnovanost, nužnost i primerenost daljeg zadržavanja u pritvoru, podnosiocu ustavne žalbe bi bilo povređeno ustavno pravo na ograničeno trajanje pritvora (odluka Ustavnog suda Už – 1429/2008 od 16. jula 2009. godine).

Kako je Ustavom utvrđeno da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18. stav 3. Ustava), Ustavni sud je prilikom ocene navoda ustavne žalbe i donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava. Prema praksi tog suda, arbitrerno lišavanje slobode postoji onda kada nadležni organi ne obrazlože na zadovoljavajući način razloge zbog kojih je lišavanje slobode bilo neophodno (presuda Kay protiv Velike Britanije, od 1. marta 1994. godine, stav 31.), ili ako sud daje stalno identične i stereotipne razloge zbog kojih je doneto rešenje o produženju pritvora, a da pri tome ne elaborira nove razloge zbog kojih je produženje pritvora neophodno (presuda u predmetu Mansur protiv Turske, od 8. juna 1995. godine, stav 55.). Takođe, nadležni sud je u obavezi da detaljno obrazloži razloge za pritvor (presude u predmetima Kurt protiv Turske, 24276/94 od 25. maja 1998. godine i Bayorkina protiv Rusije, 69481/01 od 27. jula 2006. godine).

U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da ni prvostepeni, niti drugostepeni sud u osporenim rešenjima nisu dali dovoljno jasne, ubedljive i individualizovane razloge za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru. Ispitujući ustavnopravnu zasnovanost pritvora koji je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen osporenim rešenjima, Ustavni sud je ustanovio da se nadležni sudovi u svojim obrazloženjima oslanjaju, pre svega, na težinu krivičnih dela koja su podnosiocu ustavne žalbe i ostalim okrivljenima stavljena na teret, na organizovanost kao bitan elemenat ovih krivičnih dela, na dužinu vremenskog perioda u kome su vršena i njihovu brojnost, a propuštaju da navedu subjektivne razloge za produženje pritvora, koji bi ih individualizovali u odnosu na svakog pritvorenika pojedinačno. Prvostepeni krivični sud je u osporenom rešenju uglavnom naveo razloge za produženje pritvora u odnosu na prvookrivljenog G.M, dok u odnosu na podnosioca ustavne žalbe nije naveo posebne razloge za produženje pritvora. U osporenom prvostepenom rešenju razlozi za produženje pritvora razmatrani su u odnosu na grupu, a ne na odnosu na svakog od okrivljenih zasebno. Ustavni sud naročito ukazuje na ovu činjenicu, jer je svoj šestorici okrivljenih pritvor produžen i na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika, a da pri tome, osim u odnosu na prvookrivljenog, nije izvršena individualizacija razloga za produženje mere pritvora. Drugostepeni krivični sud je, odlučujući o žalbama okrivljenih, ponovio ocene prvostepenog suda navedene u osporenom prvostepenom rešenju. Kao i prvostepeni, tako je i drugostepeni sud ocenjivao razloge za produženje pritvora razmatrajući ih u odnosu na sve okrivljene skupa, a posebno cenio razloge za produženje pritvora samo u odnosu na okrivljenog G.M.

S obzirom na sadržaj odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika, činjenicu da svi okrivljeni nisu u istom pravnom i faktičkom položaju u odnosu na službene dužnosti koje su neki od njih obavljali pre određivanja pritvora, kao i na okolnost da su neki od njih udaljeni sa službene dužnosti koju su ranije obavljali, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, sudovi su morali oceniti realnu mogućnost svakog od okrivljenih da krivična dela koja im se stavljaju na teret ponove, odnosno da dovrše pokušana dela ili učine krivična dela kojima prete, vodeći računa i o njihovoj eventualnoj prethodnoj osuđivanosti. U tom smislu, neophodno je bilo da sudovi navedu osobite okolnosti koje opravdavaju takvu bojazan za svakog okrivljenog pojedinačno, pa i za podnosioca ustavne žalbe. Pored toga, po oceni Ustavnog suda, drugostepeni sud je bio dužan da posebno razmotri razloge koje je branilac podnosioca ustavne žalbe naveo u žalbi protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, što taj sud nije učinio. Naime, interpretacija razloga iz podnetih žalbi u osporenom drugostepenom rešenju ne odgovara razlozima navedenim u žalbi branioca okrivljenog – ovde podnosioca ustavne žalbe, iz čega proizlazi da drugostepeni sud razloge njegove žalbe nije ni ocenjivao.

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi bili dužni da pažljivo ispitaju opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da za svakog okrivljenog pojedinačno utvrde i navedu dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, te podrobno obrazlože razloge zbog kojih smatraju da legalni i legitimni ciljevi trajanja pritvora i dalje postoje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima povređeno pravo zajemčeno odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe da se štetne posledice prouzrokovane povredom njegovog ustavnog prava otklone poništajem osporenih rešenja, Ustavni sud je imao u vidu da je ustavna žalba podneta 7. decembra 2009. godine, a da je pritvor po osporenom rešenju Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu K.P. 35/09 - Kv. P. 387/09 od 30. oktobra 2009. godine istekao 30. novembra 2009. godine, odnosno pre podnošenja ustavne žalbe.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava podnosioca ustavne žalbe u ovom slučaju ne može ostvariti poništajem osporenih rešenja čije pravno dejstvo se zbog proteka vremena iscrpilo, već samo objavljivanjem ove odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kako je i odlučio u tački 2. izreke.

8. Na osnovu izloženog, kao i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti