Odbijanje ustavne žalbe; pravičnost ponovljenog krivičnog postupka nakon ekstradicije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu osuđenog lica, smatrajući da mu u ponovljenom krivičnom postupku nije povređeno pravo na pravično suđenje. Odluke o čitanju iskaza svedoka i uračunavanju ekstradicionog pritvora su ustavnopravno prihvatljive i obrazložene.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2357/2009
21.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mladena Dalmacije, trenutno na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mladena Dalmacije izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kp. 20/07 od 26. decembra 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 2/09 od 25. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mladen Dalmacija, trenutno na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, preko punomoćnika Zorana Jevrića i Milomira Šalića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 7. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kp. 20/07 od 26. decembra 2008. godine, u ponovljenom krivičnom postupku, odlučeno da se ostavlja u celosti na snazi pravnosnažna presuda tog suda Kp. 4/05 od 30. septembra 2005. godine i da mu se u kaznu zatvora uračuna vreme provedeno u pritvoru od 13. marta 2007. godine pa nadalje , a da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 2/09 od 25. septembra 2009. godine odbijena žalba njegovih branilaca izjavljena protiv osporene prvostepene presude. Podnosilac smatra da su mu osporenim presudama povređena ustavna prava, pre svega, pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, time: što se u drugostepenoj presudi navodi da sud prihvata razloge prvostepenog suda, umesto da se obrazloži zašto su određeni razlozi prihvatljivi, uz jasne i potpune razloge za odbijanje žalbenih prigovora odbrane; što je time onemogućeno delotvorno korišćenje raspoloživih pravnih lekova; što neke od žalbenih navoda sud uopšte nije ocenio; što prvostepena presuda nema potpunu izreku, odnosno ne navodi se za koje delo je optuženi oglašen krivim, ne označavaju se činjenice i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela i nema odluke o kazni; što se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, jer je u ponovljenom postupku, bez date saglasnosti odbrane, pročitan zapisnik o saslušanju oštećenih O.N. i O.I. iz istra ge, sačinjen bez prisustva podnosioca ustavne žalbe ili njegovih branilaca, pošto u vreme sprovođenja navedene radnje istraga u odnosu na podnosioca još nije ni bila formalno pokrenuta; što sud netačno navodi činjenice utvrđene u postupku; što je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje i pogrešno ocenio izvedene dokaze, jer iz pravilno utvrđenog činjeničnog stanja i iz pravilne ocene izvedenih dokaza proizlazi da Mladen Dalmacija nije kriv za izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret; što je pogrešno utvrđeno postojanje krivičnog dela, iako ne postoji ni jedan elemen t bića krivičnog dela trgovina ljudima ; što krivica podnosioca u sprovedenom postupku nije dokazana, iako je on osuđen za izvršenje predmetnog krivičnog dela; što drugostepeni sud nije dao odgovore na žalbene navode odbrane, posebno u vezi činjeničnog stanja i ocene izvedenih dokaza; što ekstradicioni pritvor nije uračunat u celosti u izrečenu zatvorsku kaznu, jer se podnosilac u ekstradicionom pritvoru nalazio od 23. decembra 2005. godine pa do 13. aprila 2007. godine, a ne počev od 13. marta 2007. godine, kako je sud pogrešno računao; što se sud nije osvrnuo na žalbene navode povodom odluke o visini izrečene kazne; što ignorisanjem žalbenih navoda odbrane nije pružena zaštita okrivljenom pred sudom pravnog leka. Podnosilac smatra da mu je na napred navedeni način povr eđeno i pravo na slobodu iz člana 27. Ustava, kao i pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Podnosilac je predložio da se utvrdi povreda označenih prava i osporene presude ponište.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K p. 4/05 od 30. septembra 2005. godine, potvrđenom presudom Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 1/06 od 31. marta 2006. godine, optuženi Mladen Dalmacija (kome je suđeno u odsustvu) i drugi oglašeni su krivim za izvršenje krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 111b stav 2. u vezi stava 1. KZ RS, pa je Mladen Dalmacija osuđen na kaznu z atvora u trajanju od osam godina.

Podnosilac ustavne žalbe je po rešenju o određivanju pritvora Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje i raspisanoj međunarodnoj poternici 13. aprila 2007. godine iz Italije izručen Srbiji kao zemlji tražiocu .

Odlučujući o zahtevu podnosioca za ponavljanje krivičnog postupka, Okružni sud je rešenjem KP. 4/05 – Kv.P. 166/07 od 2. jula 2007. godine dozvolio ponavljanje krivičnog postupka prema Mladenu Dalmaciji.

Nakon sprovedenog ponovljenog krivičnog postupka, Okružni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je 26. decembra 2008. godine doneo osporenu presudu Kp. 20/07 kojom je pravnosnažnu presudu Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K p. 4/05 od 30. septembra 2005. godine ostavio na snazi u celosti i odredio da se podnosiocu u kaznu zatvora uračunava vreme provedeno u pritvoru , od 13. marta 2007. godine pa nadalje . U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog navedeno: „U vezi boravka opt. Dalmacija Mladena u ekstradicionom pritvoru, sud je uvidom u izveštaj Republike Srbije - Ministarstva pravde - Sektora za normativne poslove i Međunarodnu saradnju - Odseka za Međunarodnu pravnu pomoć od 21.05.2007. godine, ka o i izveštaja istog Odseka od 27.10.2008. godine, nesumnjivo utvrdio da c e opt. Dalmacija Mladen nalazio u ekstradicionom pritvoru u Italiji od 13.03.2007. godine, pa do 13.04.2007. godine, kada je i realizovana njegova ekstradicija u Srbiju. Iz drugog navedenog izveštaja, koji je dostavljen po zahtevu suda, a na predlog odbrane sud je utvrdio da je nadležno Odeljenje Ministarstva pravde preko Nacionalnog centralnog biroa Interpol a tražilo i dobilo izveštaj da je opt. Dalmacija Mladen u Italiji bio uhapšen 23.12.2005. godine, na osnovu naloga za njegovo hapšenje radi ekstradicije koji je izdat od strane o vog suda, a potvrđen po nalogu suda iz Milana. Dalje je navedeno da se opt. Dalmacija Mladen nalazio u zatvoru u Italiji do 13.03.2007. godine, a radi izdržavanja kazne zatvora od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, koju mu je izrekao Apelacioni sud iz Milana za delo izvršeno u Italiji, a da nakon tog datuma tj. od 13 .03.2007. godine se nalazio u ekstradicionom pritvoru radi ekstradicije u Srbiju. Ove izveštaje nadležnog Ministarstva sud je u potpunosti prihvatio kao tačne i tako je utvrdio da se optuženi Dalmacija Mladen nalazio u ekstradicionom pritvoru od 13.03.2007. godine, te stoga nisu ni prihvaćene primedbe odbrane i opt. Dalmacija Mladena da je optuženi Dalmacija bio mnogo duže u ekstradicionom pritvoru a da nije ni bio na izdržavanju kazne zatvora u Italiji, već da je čitav njegov boravak u zatvoru u Italiji vezan za ekstradicioni pritvor. Ovo su posebno tvrdili na glavnom pretresu dana 20.10.2008. godine, nakon čega je sud po drugi put tražio izveštaj o boravku optuženog u ekstradicionom pritvoru. Sud je stoga odbio ponovni predlog odbrane da se ponovo, po treći put traži izveštaj o boravku optuženog u ekstradicionom pritvoru... Sud je odbio predlog branilaca optuženog da se na glavnom pretresu pozovu i neposredno saslušaju oštećene O.N. i O.I, koje žive u Ukrajini. Naime, odbrana se protivila čitanju iskaza ovih oštećenih, kao i gledanju video zapisa o njihovom saslušanju pred istražnim sudijom, koje je obavljeno dana 28.03.2005. i dana 30.03.2005. godine, kada je izvršeno njihovo suočenje sa optuženom T.D. Zamenik Specijalnog tužioca je bio saglasan da se, kao što je to učinjeno i u prethodnom krivičnom postupku, pročitaju iskazi ovih oštećenih i pogleda video zapis sa njihovog saslušanja. Veće je odlučujući o ovakvom predlogu odbrane i njihovim razlozima za isti, donelo rešenje da se u smislu čl. 337. st. 1. i čl. 338. ZKP-a, pročitaju iskazi ovih oštećenih dati pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, kao i da se pogleda video zapis o njihovom saslušanju i njihovom suočenju sa opt. T.D. Razlozi za ovakvu odluku suda su sadržani u činjenici da oštećene žive u Ukrajini, da prema Konvenciji Ujedinjenih Nacija protiv transnacionalnog i organizovanog kriminala i protokolu te Konvencije koji se odnosi na krijumčarenje ljudi i trgovinu ljudima, oštećene imaju status žrtve te da prema tim Konvencijama one kao žrtve ne bi trebalo da se izlažu posebnim opterećenjima vezanim za ponovnu viktimizaciju. Zatim, dolazak ovih oštećenih i njihovo pozivanje iz Ukrajine bi bilo otežano i dugotrajno, a i neizvesno je da li bi iste i želele da dođu i ponovo svedoče pred sudom, nakon četiri godine od događaja u kome su bile žrtve. Zatim, sud je posebno cenio i činjenicu da je sudu pored zapisnika o njihovom saslušanju i suočenju sa opt. T.D. bio dostupan i kompletan video zapis tog saslušanja i izvršenog suočenja, čime je u velikoj meri postignut utisak neposrednosti vezano za iskaz oštećenih. Zbog svega ovoga sud je utvrdio da su se stekli uslovi da se u smislu čl. 337. st. 1. tač. 1. ZKP-a pročitaju iskazi i pogleda video zapis o saslušanju navedenih oštećenih jer su se stekli važni razlozi, napred navedeni za primenu ove zakonske odredbe. Obrazloženje ove odluke sud je usmeno dao i na glavnom pretresu dana 18.03.2008. godine...“.

Odlučujući o žalbi optuženog, Vrhovni sud Srbije – Posebno odeljenje doneo je osporenu presudu Kž.O.K. 2/09 od 25. septembra 2009. godine, kojom je žalbe branilaca optuženog odbio kao neosnovane. U obrazloženju ove osporene presude se, između ostalog, navodi: „ Nasuprot iznetim žalbenim navodima, po oceni Vrhovnog suda, a imajući u vidu da iz spisa predmeta Okružnog suda u Beogradu-Posebno odeljenje K.P.4/05 stoji konstatacija da je prvostepeni sud u dokaznom postupku na glavnom pretresu na saglasan predlog stranaka, između ostalog odlučio da se pročita zapisnik o saslušanju oštećenih ukrajinskih državljanki O. N. i O. I, kao i da se pregleda video - zapis o njihovom saslušanju, to po nalaženju Vrhovnog suda, čitanjem njihovih iskaza nisu povređene odredbe člana 337. i 338. ZKP, o čemu je prvostepeni sud dao jasne i nedvosmislene razloge na strani 15 pobijane presude koje u svemu prihvata i ovaj sud, što znači da ovakvim postupkom prvostepeni sud nije učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje se žalbama ukazuje... Žalbama branilaca optuženog Dalmacija Mladena, neosnovano se pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11) ZKP i ukazuje da je izreka pobijane presude nejasna jer se ne navodi za koje delo je optuženi Dalmacija Mladen oglašen krivim, da nisu označene činjenice i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela i nema odluke o kazni , da presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, a da su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Odredbom člana 412. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku predviđeno je da kada sud u novom postupku donese presudu, izreći će da se ranija presuda delimično ili u celini stavlja van snage ili da se ostavlja na snazi... Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o novom postupku koji se vodio na osnovu rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka i da je odlučeno da se prema optuženom Dalmacija Mladenu ostavlja u celosti na snazi pravnosnažna presuda Okružnog suda u Beogradu-Posebno odeljenje K.P.4/05 od 30.09.2005. godine, to je prvostepeni sud postupio u svemu prema odredbi člana 412. stav 3. ZKP, pa su suprotni navodi branilaca, ocenjeni kao neosnovani... Ostalim navodima u izjavljenim žalbama branilaca optuženog, ne ističu se činjenice ili dokazi koji nisu bili predmet razmatranja u prvostepenom postupku, a koji bi mogli utvrđene činjenice dovesti u sumnju, već se samo iznosi sopstvena ocena istih činjeničnih okolnosti koje je prvostepeni sud već imao u vidu i iste pravilno cenio, pa se u takvoj situaciji neosnovano pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja... Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama optuženog Dalmacija Mladena stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 111 b. stav 2. u vezi stava l. KZ PC, o čemu je dao jasne, iscrpne i uverljive razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata. Pri tom u konkretnom slučaju je pravilno primenjen zakon koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela kao blaži u odnosu na Krivični zakonik koji je stupio na snagu nakon donošenja prvostepene presude... U odnosu na žalbene navode koji se tiču uračunavanja vremena provedenog u pritvoru optuženom Dalmacija Mladenu, po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud je dao razloge na strani 12 obrazloženja pobijane presude koje u svemu prihvata i ovaj sud, pa suprotni žalbeni navodi da je na štetu optuženog uračunat pritvor su neosnovani i bez uticaja na drugačiju odluku suda“.

4. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Članom 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava jemči se svakome pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Članom 337. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05 , 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP ) propisano je: da se, osim slučajeva koji su posebno propisani u ovom zakoniku, zapisnici o iskazima svedoka, saokrivljenih ili već osuđenih učesnika u krivičnom delu, kao i zapisnici ili druga pismena o nalazu i mišljenju veštaka, mogu po odluci veća pročitati samo u ovim slučajevima: ako su saslušana, odnosno ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih uzroka (tačka 1)); ako svedoci ili veštaci bez zakonskih razloga neće da daju iskaz na glavnom pretresu (tačka 2)) . Stav 2. ovog člana Zakonika predviđa da veće može, uz saglasnost stranaka, odlučiti da se zapisnik o ranijem ispitivanju svedoka ili veštaka, odnosno njegov pisani nalaz i mišljenje pročita iako svedok, odnosno veštak nije prisutan, bez obzira da li je bio pozvan na glavni pretres, te da izuzetno, i bez saglasnosti stranaka, ali po uzimanju njihovih izjava, veće može odlučiti da se pročita zapisnik o ispitivanju svedoka ili veštaka na ranijem glavnom pretresu, koji je održan pred istim predsednikom veća, iako je protekao rok iz člana 309. stav 3. ovog zakonika, ili da se pročita pisani nalaz i mišljenje stručne ustanove ili državnog organa kad pozvani stručnjak iz te ustanove, odnosno organa koji je izvršio veštačenje nije došao na glavni pretres, ako, s obzirom na ostale izvedene dokaze, oceni da je potrebno da se upozna sa sadržinom zapisnika ili pisanog nalaza i mišljenja, a kad zapisnik, odnosno pisani nalaz i mišljenje budu pročitani i saslušane primedbe stranaka (član 339), veće će, uzimajući u obzir i ostale izvedene dokaze, odlučiti da li će i neposredno ispitati svedoka ili veštaka.

Član 338. ZKP propisuje da u slučajevima iz čl. 321, 332. i 337. ovog zakonika, kao i u drugim slučajevima kad je to potrebno, veće može odlučiti da se na glavnom pretresu, pored čitanja zapisnika, reprodukuje i snimak saslušanja, odnosno ispitivanja (član 179).

Prema članu 392. stav 1. ZKP, u obrazloženju presude, odnosno rešenja, drugostepeni sud treba da oceni žalbene navode i da iznese povrede zakonika koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 412. stav 3. ZKP propisano je da će sud, kad u novom postupku donese presudu, izreći da se ranija presuda delimično ili u celini stavlja van snage ili da se ostavlja na snazi, a u kaznu koju odredi novom presudom sud će optuženom uračunati izdržanu kaznu, a ako je ponavljanje određeno samo za neko od dela za koje je optuženi bio osuđen, sud će izreći novu jedinstvenu kaznu po odredbama krivičnog zakona.

5. Ustavni sud ukazuje da je u više donetih odluka dao tumačenje prava zaštićenih odredbama čl. 27, 32. i 36. Ustava i zauzeo stav o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povrede navedenih prava postoje ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene, primenjeni već zauzeti stavovi.

6 . Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je stanovišta da je najpre potrebno ispitati da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava, te da li osporeni pojedinačni akti krše ustavna prava podnosioca. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da su osporen e krivične presude donete od strane zakonom ustanovljenih sudova, koji su u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom utvrdili činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučili primenom merodavnih odredaba materijalnog prava. Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo da su materijalnopravni propisi proizvoljno ili nepravično primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje.

Podnosilac ustavne žalbe tvrdi da mu je pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, povređeno time što prvostepena presuda nema potpunu izreku, odnosno ne navodi se za koje delo je optuženi oglašen krivim, ne označavaju se činjenice i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela i nema odluke o kazni, a u drugostepenoj presudi se navodi da sud prihvata razloge prvostepenog suda, umesto da se obrazloži zašto su određeni razlozi prihvatljivi, uz jasne i potpune razloge za odbijanje žalbenih prigovora odbrane, pa je time onemogućeno delotvorno korišćenje raspoloživih pravnih lekova.

Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 412. stav 3. ZKP, između ostalog, propisano da će sud, kad u ponovljenom postupku donese presudu, izreći da se ranija presuda delimično ili u celini stavlja van snage ili da se ostavlja na snazi , a u kaznu koju odredi novom presudom sud će optuženom uračunati izdržanu kaznu.

Imajući u vidu sadržinu odredbe člana 412. stav 3. ZKP, Ustavni sud ocenjuje da postupajući sud nije ni bio u obavezi da u osporenoj prvostepenoj presudi, nakon ponovljenog krivičnog postupka, ponovi izreku sadržanu u ranijoj presudi koja se ostavlja na snazi. Dovoljno je bilo da u izreci navede da se ranija pravnosnažna presuda u celini ostavlja na snazi, te da se u već izrečenu kaznu optuženom uračuna naznačeno vreme provedeno u pritvoru, kako je u konkretnom slučaju i učinjeno .

Kako je prvostepeni sud novom presudom izrekao da se ranija presuda ostavlja na snazi, a u obrazloženju je veoma detaljno, sadržajno i sveobuhvatno analizirao svaku odlučujuću činjenicu posebno, drugostepeni sud, po mišljenju Ustavnog suda, nije ni imao obavezu da još jednom u pojedinostima analizira svaku od činjenica utvrđenih u prvostepenom postupku, kao što je, u istom smislu, za odgovor na žalbene navode dovoljna bila konstatacija drugostepenog suda da iznete konkretne navode branilaca optuženog smatra neosnovanim, pozivajući se na pravilna utvrđenja, stavove i razloge date u pobijanoj prvostepenoj presudi. Ovo tim pre što se u osporenoj drugostepenoj presudi, izrađenoj na punih šest stranica teksta, kojom je prvostepe na presuda potvrđena, navodi: „Ostalim navodima u izjavljenim žalbama branilaca optuženog, ne ističu se činjenice ili dokazi koji nisu bili predmet razmatranja u prvostepenom postupku, a koji bi mogli utvrđene činjenice dovesti u sumnju, već se samo iznosi sopstvena ocena istih činjeničnih okolnosti koje je prvostepeni sud već imao u vidu i iste pravilno cenio, pa se u takvoj situaciji neosnovano pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja“.

Podnosilac ustavne žalbe tvrdi da se osporena prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, jer je u ponovljenom postupku, bez saglasnosti odbrane, pročitan zapisnik o saslušanju oštećenih O.N. i O.I. u istrazi, čiji su iskazi dati bez prisustva podnosioca ustavne žalbe, u čijem odsustvu je istraga potom i vođena , iako je odbrana predlagala da se oštećene pozovu na glavni pretres i ponovo saslušaju. Ustavni sud je utvrdio da su u ponovljenom krivičnom postupku iskazi oštećenih O.N. i O.I, koji su dati u istrazi 28. i 30. marta 2005. godine, pročitani po rešenju sudećeg veća, koje je odlučilo i da se pogleda video-zapis o njihovom saslušanju i suočenju sa jednom od optuženih , te da se sudeće veće za takvu odluku pozvalo na odredbe člana 337. stav 1. i člana 338. ZKP. Drugostepeni sud je ove ključne žalbene navode ocenio i dao svoje razloge zašto ih smatra neosnovanim, a pobijanu odluku prvostepenog suda nalazi zakonitom, te jasn o i nedvosmislen o obrazloženom.

Navode podnosioca da u izrečenu zatvorsku kaznu ekstradicioni pritvor nije uračunat u celosti, jer se podnosilac u tom pritvoru navodno nalazio od 23. decembra 2005. godine pa do 13. apila 2007. godine , a ne od 13. marta 2007. godine, kako je sud pogrešno sračunao, drugostepeni sud je takođe ocenio neosnovanim, imajući u vidu da je prvostepeni sud svoju odluku o uračunavanju pritvora u izrečenu kaznu zasnovao na izveštajima nadležnih državnih organa Republike Italije i Republike Srbije, koje je pribavljao u dva navrata.

U odnosu na oba prethodna navoda koji se odnose na čitanje zaspisnika o saslušanju oštećenih i gledanje video zapisa sačinjenog prilikom vršenja te hitne istražne radnje, te na uračunavanje ekstradicionog pritvora u izrečenu kaznu zatvora podnosiocu , Ustavni sud je ocenio da su razlozi dati u obrazloženjima obe osporene presude dovoljni, jasni, precizni i ustavnopravno prihvatljivi, te zasnovani kako na merodavnim odredbama domaćeg krivičnog procesnog prava tako i na potvrđenim međunarodnim ugovorima koji regulišu oblast borbe protiv trgovine ljudima i izručenje traženih lica.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim presudama nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Kako svoju tvrdnju o povredi prava na slobodu iz člana 27. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava podnosilac očigledno zasniva na povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, to je Ustavni sud ocenio da u konkretnom slučaju nema ni povrede prava iz člana 27. i člana 36. stav 2. Ustava.

7. Ustavni sud je utvrdio da se ostalim navodima ustavne žalbe osporava utvrđeno činjenično stanje i dovodi u pitanje ocena dokaza izvedenih u ponovljenom krivičnom postupku, odnosno da se od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih odluka.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje jedino da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Imajući u vidu da se u preostalom delu podnete ustavne žalbe ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih odluka donetih u krivičnom postupku, postupa kao instancioni sud u odnosu na Vrhovni sud Srbije, i da preispita činjenična utvrđenja sudova i kontrolno oceni sprovedeni dokazni postupak, Ustavni sud je našao da zbog nenadležnosti ne može da odlučuje o tom delu ustavne žalbe.

8. Shodno izloženo m, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

9. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavno m sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe; pravičnost ponovljenog krivičnog postupka nakon ekstradicije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti