Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje 13 godina bez donošenja prvostepene presude. Nalaže se nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku. Ostali navodi su odbačeni.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Stamenkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća, održanoj 22. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miodraga Stamenkovića i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1600/99, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 45545/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Stamenković (rešenjem opštine Savski venac broj 201 – 192/2002 – 02 od 14. januara 2002. godine podnosiocu ustavne žalbe odobrena je promena prezimena iz Kažić u Stamenković) iz Beograda je 8. decembra 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Tatijane V. Davidović iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede načela zabrane diskriminacije zajemčenog odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije, prava dostojanstva i slobodnog razvoja ličnosti, prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 23, člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P.1600/99.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da se pred Prvim opštinskom sudom u Beogradu u predmetu P. 1600/99 vodi parnica po njegovoj tužbi protiv tuženih M.F, R.L. i M.J. zbog poništaja odluka o konstituisanju kućnog saveta i ugovora o međusobnim pravima i obavezama, koja „ulazi u drugu deceniju od dana podnošenja tužbe“ i koja još nije okončana, zbog čega smatra da je povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Dalje navodi da sud, bez kažnjavanja, dozvoljava da tuženi vrše svojevrsnu diskriminaciju nad njim i njegovom majkom, tako što njega nazivaju „poremećenim a njegovu majku kafe kuvaricom, Hrvaticom...“ na koji način su prekršeni čl. 21. i 23. Ustava Republike Srbije. Povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava podnosilac ustavne žalbe zasniva na tvrdnji da je sud odugovlačenjem spora i odbijanjem da izrekne privremenu meru kojom bi tuženima bilo zabranjeno izvođenje građevinskih radova, omogućio da tuženi steknu ogromnu materijalnu korist na štetu podnosioca , koji je bez zakonskog osnova i pravične naknade lišen svojine – pripadajućeg dela tavana. Predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, preispita rad nadležnog suda i ustanovi povredu ljudskih prava u njegovu korist.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da je svakome zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da odizimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni je dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45545/10 (ranije P. 1600/99 Prvog opštinskog suda u Beogradu), koji nakon formiranja nove mreže sudova postupa kao prvostepeni sud u ovoj pravnoj stvari, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, Miodrag Stamenković, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 1. marta 1999. godine podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih Stambene zgrade u Ul. Rajićevoj broj 1 u Beogradu, R.L, M.J. i M.F. kojom je traženo da se utvrdi da su ništav i i bez pravne važnosti Odluka vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade u Ul. Rajićeva broj 1 i ugovor o međusobnim pravima i obavezama zaključen između Saveta zgrade s jedne strane i R.L, M.J. i M.F. s druge strane, overen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu pod Ov. 4345/98 dana 1. aprila 1998. godine.

U toku postupka zakazano je ukupno pedeset pet ročišta za glavnu raspravu , od kojih dvadeset i četiri ročišta nisu održana. Sedam ročišta (10. novembar 2000. godine, 9. juli 2002. godine, 23. jun 2003. godine, 9. oktobar 2003. godine, 23. decembar 2004. godine, 9. mart 2005. godine, 15. maj 2008. godine) nije održano zbog sprečenosti postupajuće sudije, tri ročišta nisu održana zbog nepristupanja uredno pozvanih parničnih stranaka i svedoka čije je saslušanje bilo određeno (9. mart 2004. godine, 1. juli 2004. godine, 25. oktobar 2004. godine), dva ročišta nisu održana jer je punomoćnik tužioca tražio odlaganje (22. april 2004. godine i 25. decembar 2006. godine), a ročišta zakazana za 17. februar 2009. godine i 17. jun 2011. godine nisu održana, jer je pre početka održavanja ročišta punomoćnik tužioca istakao zahtev za izuzeće sudije. Ostala ročišta uglavnom nisu održana zbog toga što su se spisi predmeta nalazili u Okružnom sudu u Beogradu radi odlučivanja o izjavljenim žalbama protiv rešenja prvostepenog suda. Pred prvostepenim sudom izveden je dokaz saslušanjem tuženih u svojstvu parničnih stranaka i saslušan je jedan svedok, a obavljena su i dva veštačenja.

Pored toga, rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1600/99 od 25. decembra 2000. godine odbijen je predlog tužioca za izdavanje privremene mere kojom bi se tuženima zabranilo pretvaranje tavanskog prostora u zgradi u Ul. Rajićeva broj 1 u Beogradu u poslovno stambeni, kao i svaka promena građevinsko tehničkog stanja u odnosu na stanje utvrđeno nalazom veštaka. Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu IPV. 32/01 od 20. marta 2001. godine odbijen prigovor tužioca izjavljen protiv navedenog rešenja.

U daljem toku postupka, tužilac je podnescima od 3. marta 2003. godine i 23. aprila 2004. godine predložio izdavanje privremene mere kojom bi se tuženima zabranilo izvođenje bilo kojih a posebno građevinskih radova u potkrovlju – na tavanskom prostoru iznad drugog sprata stambene zgrade broj 1 u Ul. Rajićevoj u Beogradu, te preduzimanje bilo kojih pravnih radnji za adaptaciju navedenog tavanskog prostora. Prvi opštinski sud u Beogradu je rešenjima P. 1600/99 od 19. januara 2006. godine i P. 1600/99 od 25. decembra 2006. godine odbio predlog tužioca za određivanje predložene privremene mere. Navedena prvostepena rešenja ukinuta su rešenjima Okružnog suda u Beogradu Gž. 4023/06 od 23. marta 2006. godine i Gž. 2036/07 od 21. februara 2007. godine.

Odlučujući ponovo o predlogu tužioca, prvostepeni sud je doneo rešenje P. 1600/99 od 13. jula 2007. godine kojim je: odredio privremenu meru i zabranio tuženima izvođenje bilo kojih a posebno građevinskih radova u potkrovlju – na tavanskom prostoru iznad drugog sprata stambene zgrade broj 1 u Ul. Rajićevoj u Beogradu (stav 1. izreke); odbio predlog za određivanje privremene mere kojom bi se zabranilo tuženima preduzimanje bilo kojih pravnih radnji za adaptaciju navedenog tavanskog prostora iz stava 1. izreke (stav 2. izreke); odlučeno da privremena mera određena stavom 1. izreke rešenja važi do pravnosnažnog okončanja postupka (stav 3. izreke). Rešenjima Okružnog suda u Beogradu Gž. 12118/07 od 27. septembra 2007. godine i 12. decembra 2007. godine odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđeno je prvostepeno rešenje.

Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva („Službeni glasnik RS“, broj 116/08) i Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 i 104/09) prvostepeni parnični postupak u ovoj pravnoj stvari nastavljen je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnim sudom. Poslednje ročište za glavnu raspravu je održano 27. decembra 2011. godine, a sledeće je zakazano za 21. februar 2012. godine. U postupku do sada nije doneta nijedna prvostepena presuda.

4. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak pokrenut 1. marta 1999. godine, podnošenjem tužbe Prvom o pštinskom sudu u Beogradu i da je predmet i dalje u fazi prvostepenog odlučivanja, imajući u vidu da postupajući sudovi (Prvi opštinski sud u Beogradu, a sada Prvi osnovni sud u Beogradu) nisu još doneli nijednu prvostepenu presudu.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ova parnica do sada traje 13 godina i da se još nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da postupajući sudovi nijednom nisu odlučili o osnovanosti tužbenog zahteva podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, trinaestogodišnje trajanje ove parnice i to bez donošenja ijedne meritorne odluke, ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, a kojih u konkretnom slučaju nesporno ima, uzimajući pri tome u obzir i da je podnosilac ustavne žalbe delimično doprineo dužem trajanju postupka (neodazivanju pozivu suda radi izvođenja dokaza saslušanjem, stavljanjem zahteva za izuzeće sudije neposredno pre održavanja ročišta i traženjem odlaganja ročišta dva puta), ne može prihvatiti da je razumno da postupak traje 13 godina, a da za sve to vreme nijedanput nije odlučeno o tužbenom zahtevu, te da se stoga ovako dugo trajanje konkretnog sudskog postupka jedino može pripisati nedelotvornosti nadležnih sudova, pre svega Prvog opštinskog suda u Beogradu pred kojim se postupak vodio od podnošenja tužbe 1. marta 1999. godine do 1. januara 2010. godine.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 45545/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu , kao u tački 1. izreke ove odluke , prvi deo.

5. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije zahtevao naknadu štete, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da će se otklanjanje štetnih posledica zbog utvrđene povrede prava ostvariti nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku , odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnju da je u predmetnom parničnom postupku podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan od strane nadležnog suda. Prema stanovištu Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravno prihvatljivi argumenti i dokazi da je podnosiocu zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodan uslov da bi se utvrdila povreda načela zabrane diskriminacije.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravno prihvatljive razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 23. Ustava.

Odlučujući o istaknutoj povredi prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, Ustavni sud ukazuje da navedeno ustavno pravo podnosiocu ustavne žalbe može eventualno biti povređeno ili uskraćeno tek odlukom suda kojom se predmetni parnični postupak okončava, a protiv koje je saglasno odredbama člana 170. Ustava, dužan da pre podnošenja ustavne žalbe iskoristi sva zakonom propisana pravna sredstva, zbog čega je Ustavni sud utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba preuranjena, jer je predmetni parnični postupak još uvek u toku.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu u kojem je podnosilac tražio da mu se utvrdi povreda načela zabrane diskriminacije, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti i prava na imovinu iz čl. 21, 23. i 58. Ustava, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti