Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi poništaja testamenta, koji je trajao osam godina i jedan mesec. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-2362/2013
14.04.2016.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jelice Bagur iz sela Bratmilovce kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Jelice Bagur i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu P. 6602/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .
O b r a z l o ž e nj e
1. Jelica Bagur iz sela Bratmilovce kod Leskovca podnela je, 26. marta 2013. godine, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku iz tačke 1. izreke, koje je zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka smatra da postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja, te predlaže da se utvrdi povreda označenog prava i da joj se odredi naknada nematerijalne štete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 6602/10 (ranije spis Opštinskog suda u Leskovcu P. 145/05) i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Tužilja M. P. podne la je 14. januara 2005 . godine , Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi poništaja testamenta .
U sprovedenom postupku do donošenja presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 145/05 od 14. maja 2007. godine zakazano je ukupno 13 ročišta za glavnu raspravu, od ko jih je devet održano i na njima je sproveden dokazni postupak saslušanjem stranaka i 12 svedoka, kao i medicinskim veštačenjem od strane sudskog veštaka neuropsihijatra , pri čemu je prvo ročište bilo zakazano za 8. decembar 2005. g odine. Ostala četiri ročišta nisu održana bez krivice tužene.
Protiv navedene prvostepene presude tužilja je izjavila žalbu 19. juna 2007. godine.
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž. 1013/10 od 27. aprila 2010. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 145/05 od 14. maja 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Rešenje Apelacionog suda u Nišu Gž. 1013/10 od 27. aprila 2010. godine dostavljeno je punomoćnicima stranaka 10. i 11. marta 2011. godine.
U ponovnom postupku je zakazano ukupno sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva održana i na njima je sproveden dokazni postupak medicinskim veštačenjem koje je dopunjeno, a ostalih pet ročišta nije održano bez krivice tužene (dva ročišta nisu održana jer su se spisi predmeta nalazili kod veštaka), s tim da je prvo ročište u ponovnom postupku zakazano i održano 10. maja 2011. godine.
Presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 6602/10 od 28. avgusta 2012. godine je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 223/13 od 19. februara 2013. godine.
4. Polazeći od toga da je ustavnom žalbom istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava.
Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti, utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 223/13 od 19. februara 2013. godine , kojom je pravnosnažno okončan ovaj postupak, proteklo osam godina i jedan mesec.
Navedeno trajanje postupka, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.
Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je ovaj parnični postupak bio činjenično i pravno složen, što je od suda iziskivalo da se na okolnosti osnova postavljenog zahteva sprovede obiman dokazni postupak saslušanjem stranaka i 12 svedoka, uključujući i veštačenja medicinske specijalnosti, što je nužno dovelo do produžetka parničnog postupka.
U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka nije doprinela dužini trajanja osporenog sudskog postupka, budući da su se ona i njen punomoćnik uredno odazivali na pozive za zakazana ročišta. Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitimni interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.
Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da su odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka dali postupajući sudovi. Naime, Ustavni sud utvrdio da su tokom osporenog parničnog postupka bile donete dve prvostepene presude, od koji je jedna bila ukinuta. Pored toga, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da je prvo ročište za glavnu rspravu zakazano tek posle 11 meseci nakon podnošenja tužbe. Ustavni sud ukazuje i da je postupak po žalbi na prvu prvostepenu presudu trajao skoro tri godine, a da je dostava drugostepenog rešenja kojim je ukinuta prvostepena presuda izvršena nakon godinu dana od dana donošenja tog rešenja.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.
Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i složenost predmetnog postupka, kao i činjenicu da dva ročišta nisu održana jer su se spisi predmeta nalazili kod veštaka, što se ne može staviti u krivicu sudu. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe prevashodno pretrpela zbog nedelotvornog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
Vesna Ilić Prelić