Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude iz 2005. godine. Utvrđeno je da je žalba podneta nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dostavljanja konačne odluke u postupku pred redovnim sudovima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2364/2009
27.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Petrovića iz Gornjeg Dobrića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miloša Petrovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Loznici P. 380/05 od 10. januara 2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloš Petrović iz Gornjeg Dobrića, podneo je Ustavnom sudu 8. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Loznici P. 380/05 od 10. januara 2005. godine, zbog toga što je postupajući sud doneo ''nezakonitu'' odluku. Predložio je da, ''kako nije uspeo ni u prvostepenom, ni u drugostepenom, ni u trećestepenom postupku da ostvari svoja prava'', Ustavni sud "donese pravednu odluku''.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, i protiv pojedinačnog akta i radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu Zakona.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Opštinski sud u Loznici je, odlučujući o tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe za predaju 1000 litara nafte D-2 ili isplatu njene dinarske protivrednosti, osporenom presudom P. 380/05 od 10. novembra 2005. godine, tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Okružni sud u Nišu je presudom Gž. 188/06 od 21. februara 2007. godine odbio žalbu podnosioca ustavne žalbe protiv prvostepene presude i istu potvrdio. Vrhovni sud Srbije je rešenjem Rev. 1644/07 od 25. juna 2007. godine odbacio reviziju podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac ustavne žalbe se 15. oktobra 2009. godine obratio Republičkom javnom tužilaštvu sa predlogom za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali ne protiv navedenih sudskih odluka, već protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 144/08 od 5. februara 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1106/09 od 15. juna 2006. godine. Aktom Republičkog javnog tužilaštva GT-I-1950/09 od 4. novembra 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je obavešten da javni tužilac nije našao da ima osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Ustavni sud je na osnovu pribavljene službene informacije od Opštinskog suda u Loznici utvrdio da je rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1644/07 od 25. juna 2006. godine, kojim je okončan parnični postupak u kome je doneta presuda koja se osporava ustavnom žalbom, punomoćniku podnosioca ustavne žalbe uručeno 5. septembra 2007. godine.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da predlog podnet javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti nije od uticaja na ocenu blagovremenosti podnete ustavne žalbe, jer se ovaj predlog nije odnosio na osporenu presudu, odnosno na presudu Okružnog suda u Šapcu kojom je osporena presuda potvrđena. Takođe, prema stavu Ustavnog suda, pravna sredstva u parničnom postupku iscrpljuju se donošenjem odluke po reviziji, ako je revizija zakonom dozvoljena i izjavljena iz razloga predviđenih zakonom i na zakonom dozvoljen način. U suprotnom, Ustavni sud blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan kada je podnosiocu uručena drugostepena sudska odluka. Kako je u konkretnom slučaju revizija podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, to se Zakonom o Ustavnom sudu propisan rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja drugostepene presude Okružnog suda u Nišu Gž. 188/06 od 21. februara 2007. godine. Iz činjenice da je rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1644/07 kojim je odbačena revizija podnosioca ustavne žalbe, doneto 25. juna 2007. godine, Ustavni sud je nesporno utvrdio da mu je drugostepena presuda u predmetnom parničnom postupku uručena pre tog datuma.
4. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je ustavna žalba podneta tek 8. decembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona, te ju je stoga odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
5. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti