Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je ocenio da izvršni postupak, koji je trajao dve godine i pet meseci i obustavljen zbog stečaja dužnika, nije vođen neažurno niti nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Angeš Kartag Odri, Bratislav Đokić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Srđana Vučkovića iz sela Divostin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Srđana Vučkovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 37178/09.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srđan Vučković iz sela Divostin je, 15. marta 2012. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se tada vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 37178/09. Po navedenoj ustavnoj žalbi formiran je predmet Už-1997/2012.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da su mu označena ustavna prava povređena jer predmetni izvršni postupak i dalje nije sproveden, te podnosilac kao izvršni poverilac nije mogao da naplati svoje potraživanje od izvršnog dužnika. Zahtevao je da Ustavni sud naredi izvršnom sudu da sprovede izvršenje i da obaveže Republiku Srbiju da mu naknadi štetu u visini potraživanja sa kamatom i troškovima, kao i da odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije.

U skladu sa odredbama člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), 2. marta 2015. godine, Privrednom apelacionog sudu je ustupljen na dalju nadležnost predmet Už-1997/2012, u kome je istaknut zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan.

Privredni apelacioni sud je 3. aprila 2015. godine vratio Ustavnom sudu ustupljeni predmet Už-1997/2012 sa obrazloženjem da je postupak pravnosnažno okončan pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova. Zatim je u Ustavnom sudu predmet zaveden pod novim brojem Už-2369/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu Iv. 37178/09, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, vlasnik Samostalne zanatske radnje „Izgradnja“ iz Divostina je, kao izvršni poverilac, 7. decembra 2009. godine podneo Trgovinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „ITSC-LTD-YU“, d.o.o, iz Beograda, radi isplate duga, na osnovu verodostojne isprave.

Rešenjem o izvršenju Trgovinskog suda u Beogradu Iv. 37178/09 od 28. decembra 2009. godine, u stavu prvom izreke, određeno je predloženo izvršenje i obavezan je izvršni dužnik da plati izvršnom poveriocu iznos od 1.973.219,00 dinara, sa zakonskom kamatom počev od 7. decembra 2009. godine do isplate, kao i iznos od 74.332,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka; u stavu drugom izreke je određeno da ukoliko izvršni dužnik ne izmiri obavezu, nalaže se Narodnoj banci Srbije - OPN Kragujevac da iznos za koji je određeno izvršenje prenese sa tekućeg računa izvršnog dužnika na tekući račun izvršnog poverioca.

Izvršni poverilac je 12. maja 2010. godine predložio sudu promenu sredstava izvršenja i to na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.

Zaključkom Privrednog suda u Beogradu Iv. 37178/09 od 14. maja 2010. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije – OPN Kragujevac da obavesti sud da li je i u kom obimu sprovedeno izvršenje po rešenju o izvršenju Iv. 37178/09 od 28. decembra 2009. godine, a ukoliko sprovođenje izvršenja nije otpočelo, da rešenje vrate sudu, s obzirom na to da je izvršni poverilac predložio promenu sredstava izvršenja.

Narodna banka Srbije je 31. maja 2010. godine obavestila Privredni sud u Beogradu da po rešenju o izvršenju nije bio isplate, jer na računu izvršnog dužnika nije bilo sredstava.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv. 37178/09 od 2. juna 2010. godine, na zahtev izvršnog poverioca, dozvoljena je promena sredstava izvršenja, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Zatim je Privredni sud u Beogradu dostavio spise predmeta na nadležnost Privrednom sudu u Pančevu radi sprovođenja izvršenja popisom pokretnih stvari izvršnog dužnika koje se nalaze u Pančevu i rešenjem Privrednog suda u Pančevu Iv. 1054/10 od 4. avgusta 2010. godine prihvaćena je nadležnost tog suda za sprovođenje predmetnog izvršenja. Zatim je službeno lice izvršnog suda 5. oktobra 2010. godine bezuspešno pokušalo da izvrši popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, jer je na licu mesta zatečen zatvoren prostor.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv. 37178/09 od 4. januara 2011. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je predlog izvršnog dužnika za ukidanje potvrde pravnosnažnosti i izvršnosti rešenja o izvršenju Trgovinskog suda u Beogradu Iv. 37178/09 od 28. decembra 2009. godine; u stavu drugom izreke odbačen je prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja o izvršenju Trgovinskog suda u Beogradu Iv. 37178/09 od 28. decembra 2009. godine; u stavu trećem izreke, naloženo je izvršnom dužniku da u roku od deset dana od dana prijema prepisa rešenja, dostavi sudu izjavu o imovini; u stavu četvrtom izreke upozoren je izvršni dužnik da će se, ukoliko dâ nepotpune ili netačne podatke u svojoj izjavi o imovini, smatrati da je takvim lažnim prikazivanjem odnosno prikrivanjem doveo u zabludu izvršnog poverioca i na taj način onemogućio izvršnog poverioca da naplati svoje potraživanje.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv) 36/11 od 24. oktobra 2011. godine odbijen je prigovor izvršnog dužnika i potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Beogradu Iv. 37178/09 od 4. januara 2011. godine.

Podneskom od 12. novembra 2010. godine izvršni poverilac je predložio da sud izvrši popis pokretnih stvari – građevinskog kontejnera koji se nalazi u Kragujevcu, te se izvršni sud zamolnicom obratio Privrednom sudu u Kragujevcu radi sprovođenja izvršenja i 17. marta 2011. godine Privredni sud u Kragujevcu je prihvatio nadležnost za sprovođenje izvršenja. Sudski izvršitelj je 31. marta 2011. godine izvršio popis građevinskog kontejnera i odredio veštačenje radi utvrđivanja njegove tržišne vrednosti. Zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu od 4. aprila 2011. godine određeno je prvo ročište radi prodaje popisane stvari putem usmenog javnog nadmetanja, koje je održano 5. maja 2011. godine i tada je građevinski kontejner prodat izvršnom poveriocu, tako da je on delimično namiren u svom potraživanju.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv. 37178/09 od 21. februara 2012. godine izrečena je novčana kazna izvršnom dužniku jer nije dostavio sudu izjavu o imovini po nalogu iz rešenja od 4. januara 2011. godine i rešenjem istog suda pod istim brojem i datumom upisan je izvršni dužnik u knjigu izvršnih dužnika, jer nije postupio po nalogu suda za predaju pismene izjave o imovini.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv. 37178/09 od 13. septembra 2012. godine obustavljeno je predmetno izvršenje i ukinute su sve sprovedene radnje. U obrazloženju rešenja je navedeno da je sud utvrdio da je prema izvršnom dužniku rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 15. maja 2012. godine otvoren i zaključen stečajni postupak te je sud obustavio izvršenje na osnovu člana 76. stav 1. tačka 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zbog prestanka postojanja izvršnog dužnika.

Protiv navedenog rešenja o obustavi izvršnog postupka podnosilac nije izjavio prigovor.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje imovine i drugih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, a članom 76. stav 1. tačka 3) tog zakona propisano je da će sud obustaviti izvršenje usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom postupku, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da su postupajući sudovi delotvorno i efikasno postupali i da su preduzeli sve zakonske mere i radnje kako bi doprineli okončanju predmetnog postupka u razumnom roku i bez odugovlačenja.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud nadležan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog postupka, Ustavni sud nalazi da je izvršni postupak do dana prestanka postojanja izvršnog dužnika trajao dve godine i pet meseci.

Ustavni sud nalazi da je izvršni sud delotvorno, efikasno i ažurno postupao, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima. Naime, sud je u zakonskom roku doneo rešenje o izvršenju, postupio je po predlogu podnosioca i promenio sredstvo izvršenja, a takođe, izvršni sud je redovno i u kratkim vremenskim razmacima preduzimao pojedine procesne radnje u predmetnom izvršenju. Tako je izvršni sud u kratkom vremenskom periodu od donošenja rešenja o promeni sredstva izvršenja, pokušao da izvrši popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, a zatim je postupio po zahtevu podnosioca za popis drugih pokretnih stvari i odmah zakazao ročište za usmeno javno nadmetanje. Po okončanom javnom nadmetanju, izvršnom poveriocu je prodata predmetna pokretna stvar, čime je on delimično namiren u svom potraživanju. Takođe, radi pravilnog utvrđenja tržišne vrednosti predmetne pokretne stvari, izvršni sud je naložio veštačenje od strane veštaka građevinske struke.

Dalje, radi namirenja preostalog dela novčanog potraživanja, izvršni sud je dao nalog izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini, po kome izvršni dužnik nije postupio te je novčano kažnjen, a takođe je upisan i u knjigu izvršnih dužnika. Imajući u vidu da su se u konkretnom slučaju ispunili zakonski uslovi za obustavu predmetnog izvršnog postupka zbog prestanka postojanja izvršnog dužnika, izvršni sud je obustavio izvršni postupak u skladu sa odredbama člana 76. stav 1. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 37178/09, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

U vezi navoda ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud ukazuje da povredu navedenog ustavnog prava podnosilac obrazlaže istim razlozima kao za povredu prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega povreda prava na imovinu nije posebno ni razmatrana.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić