Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete zbog nemogućnosti naplate potraživanja u izvršnom i stečajnom postupku protiv dužnika sa društvenim kapitalom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2370/2015
29.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić , Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M. iz Brusa , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M. i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudo m u Brusu u predmetima I. 316/05 i I. 707/05, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 693/10 od 22. oktobra 2010 . godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. iz Brusa podnela je Ustavnom sudu, 5. novembra 2013. godine, preko punomoćnika B. T , advokata iz Brusa, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 316/05 i I. 707/05, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 . Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete opredeljene rešenjima o izvršenju Opš tinskog suda u Brusu I. 316/05 od 9. maja 2005. godine i I. 707/05 od 30. decembra 2005. godine . Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-8245/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 555/14 od 19 . decembra 2014 . godine utvrđeno je da je predlagaču S. M, ovde podnositeljki ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 555 /14 od 30. marta 2015. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-2370/2015 .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstv u izvršnog poverioca, podnela je Opštinskom sudu u Brusu predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika „ K.“ a.d. iz Brusa na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda tog suda P1. 139/05 od 16. marta 2005. godine, P1. 408/04 od 12. novembra 2004. godine, P1. 503/04 od 28. januara 2005. godine i P1. 563/05 od 22. novembra 2005. godine, kojima je obavezan tuženi „K.“ a.d. iz Brusa da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime neisplaćenih potraživanja iz radnog odnosa isplati određene novčane iznos e bliže opredeljene izrekama navedenih presuda, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnih i izvršnih postupaka.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem St. 693/10 od 16 . jula 2010 . godine o tvorio stečajni postupak nad privrednim društvom „K.“ a.d. iz Brusa.

Zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 693/10 od 22. oktobra 2010. godine usvojena je lista potraživanja poverilaca stečajnog dužnika, između ostalih i S. M. čije je potraživanje ukupno priznato u iznosu od 417.509,44 dinara.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 555/14 od 19. decembra 201 4. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču S. M. u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u s tavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak u predmetu iz stava prvog izreke što pre okončao; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je stavom četvrt im izreke rešenja odbijen zahtev predlagača za isplatu naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i u iznosu od 1.700,00 evra u dinarskoj protivvrednosti; stavom petim izreke odbačen je zahtev predlagača u delu u kome je traženo da se utvrdi da podnositeljka ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Brusu I. 316/05 od 9. maja 2005. godine i I. 707/05 od 30. decembra 2005. godine, umanjen za iznos koji je isplaćen predlagaču u postupku stečaja u predmetu Privrednog suda u Kraljevu St. 693/10, a u stavu šestom izreke predlagaču su utvrđeni troškovi postupka.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž. gp. 2/15 od 5. februara 2015. godine, u prvom stavu izreke, odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 555/14 od 19. decembra 201 4. godine u stavovima četvrtom i šestom izreke, u drugom stavu izreke prvostepeno rešenje je ukinuto u stavu petom izreke, dok je u trećem stavu izreke odlučeno je da, po dostavljanju ovog rešenja predlagaču, prvostepeni sud ustavnu žalbu i odluke donete u ovom predmetu dostavi Ustavnom sudu radi odlučivanja o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Brusu I. 316/05 od 9. maja 2005. godine i I. 707/05 od 30. decembra 2005. godine, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnositeljki ustavne žalbe utvrđeno u stečajnom po stupku, a protiv dužnika „K.“ a.d. iz Brusa koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnositeljki (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 693/10 od 22. oktobra 2010. godine , umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnositeljki ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju je podnositeljka pokušala na prinu dan način da ostvari u predmetnim izvršnim postupcima. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti