Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u delu kao nedopuštene i neblagovremene
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. U delu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda žalba je nedopuštena jer nisu navedeni ustavnopravni razlozi. U delu protiv akata upravnih organa i Upravnog suda, žalba je neblagovremena, jer je podneta nakon proteka roka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Biljane Radivojević iz Kragujevca, čiji je zakonski zastupnik majka Milica Radivojević iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 29. septembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Biljane Radivojević izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Kragujevac broj D-16872 od 11. juna 2009. godine, rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija 02/1 broj 514609 od 3. novembra 2011. godine, presude Upravnog suda U. 17609/10 od 20. januara 2011. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 133/11 od 1. aprila 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Biljana Radivojević iz Kragujevca, preko zakonskog zastupnika - majke Milice Radivojević iz Kragujevca, izjavila je 27. maja 2011. godine ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti zajemčenog odredbom člana 23. Ustava Republike Srbije i povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog odredbom člana 21. Ustava.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Kragujevac broj D-160872 od 11. juna 2009. godine odbijen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za priznavanje prava na invalidsku penziju; da je osporenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija 02/1 broj 514609 od 3. novembra 2010. godine odbijena žalba podnositeljke izjavljena protiv osporenog rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Kragujevac; da je protiv osporenog drugostepenog rešenja podnositeljka tužbom pokrenula upravni spor, ali da je njena tužba odbijena osporenom presudom Upravnog suda U. 17609/10 od 20. januara 2011. godine; da je podnositeljka ustavne žalbe 14. marta 2011. godine Vrhovnom kasacionom sudu podnela zahtev za preispitivanje osporene presude Upravnog suda, i da je taj zahtev odbačen osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda.
Na osnovu okolnosti da je zahtev podnositeljke za preispitivanje osporene presude Upravnog suda podnet 14. marta 2011. godine Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka osporenu presudu primila najkasnije tog dana.
4. Članom 21. Ustava, između ostalog, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu.
Odredbom člana 23. Ustava utvrđeno je da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom.
Odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da zahtev za preispitivanje sudske odluke može da se podnese: kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji, i u stvarima u kojima je u upravnom sporu bila isključena žalba.
5. Ustavni sud konstatuje da podnositeljka u ustavnoj žalbi nije navela razloge koji ukazuju da joj je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno neko Ustavom zajemčeno pravo ili da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda diskriminisana.
S obzirom da posebnim zakonom nije propisano da se u upravnom sporu, koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, može izjaviti zahtev za preispitivanje sudske odluke, da osporena presuda nije doneta u sporu pune jurisdikcije i da se podnositeljka u upravnom postupku koristila pravom na žalbu, Ustavni sud je ocenio da su razlozi zbog kojih je doneto osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda ustavnopravno prihvatljivi.
Kako podnositeljka nije navela ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da joj je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno označeno ustavno pravo, niti da je osporenim rešenjem diskriminisana, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
6. Prema stavu Ustavnog suda, u slučaju kada je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je odbačen zahtev za preispitivanje sudske odluke kao nedozvoljen, kao i protiv odluka donetih u upravnom postupku i upravnom sporu koje su prethodile izjavljuvanju ovog vanrednog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju upravni akti i presuda Upravnog suda (ako je između prijema presude Upravnog suda i izjavljivanja ustavne žalbe protekao rok propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu), odbaciti kao neblagovremenu.
S obzirom da je podnositeljka ustavne žalbe osporenu presudu primila najkasnije 14. marta 2011. godine, a da je ustavnu žalbu izjavila 27. maja 2011. godine, Ustavni sud je primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Kragujevac broj D-16872 od 11. juna 2009. godine, rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija 02/1 broj 514609 od 3. novembra 2011. godine i presuda Upravnog suda U. 17609/10 od 20. januara 2011. godine, odbacio kao neblagovremenu.
7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević
Slični dokumenti
- Už 1944/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u predmetu starosne penzije
- Už 4255/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda
- Už 4620/2011: Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o odbacivanju zahteva za preispitivanje
- Už 480/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava u upravnom sporu
- Už 5242/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
- Už 1184/2012: Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na pravno sredstvo
- Už 6100/2011: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom postupku