Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao devet i po godina. Zbog neefikasnosti prvostepenog suda, podnositeljkama je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2372/2020
18.01.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i Gordana Ajnšpiler Popović , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. G . iz Klubaca kod Loznice i D . B . iz Loznice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. G . i D . B . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu P. 1374/15 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo I. G . i D . B . na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. G . iz Klubaca kod Loznice i D . B . iz Loznice su, 11. februara 20 20. godine, preko punomoćnika S . D, advokata iz Loznice, Ustavnom sudu izjavile ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž. 1368/19 od 23. decembra 20 19. godine i presude Osnovnog suda u Loznici P. 1374/15 od 12. jula 2019. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u kojem su osporen e presud e donet e.

Podnositeljke u ustavnoj žalbi navode da su sudovi osporene presude doneli proizvolj no i arbitrerno, te da navedene presude nemaju nikakvo uporište u zakonu. Takođe, navode i da im je time što je prvostepena presuda doneta tek nakon devet godina i time što je postupak trajao skoro 10 godina, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljke od Ustavnog suda traže poništi osporene presude, te utvrdi da im je u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i utvrdi im naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Loznici P. 1374/15, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

B. G . iz Loznice, pravni prethodnik podnositeljki ustavne žalbe, podneo je 17. juna 2010. godine tužbu Osnovnom sudu u Loznici – Sudska jedinica u Krupnju, protiv D.G. i Mesne zajednice Bela Crkva, radi naknade štete. Predmet je dobio broj P. 2094/10.

Do donošenja rešenja Osnovnog suda u Loznici – Sudska jedinica u Krupnju P. 2094/10 od 6. decembra 2012. godine kojim je utvrđen prekid postupka u ovoj pravnoj stvari zbog smrti tužioca B . G . iz Loznice, sud je zakazao devet ročišta, od kojih šest ročišta nije održano (jedno zbog štrajka administrativnog osoblja; jedno na zahtev tužene strane, jer je punomoćnik tuženog bio opravdano sprečen da pristupi ročištu; jedno jer jedan uredno pozvani veštak nije pristupio; dva na zahtev tužioca; jedno jer veštak nije stigao da izađe na lice mesta i uradi nalaz). Tokom ovog dela postupka, sud je sproveo dokaze saslušanjem stranaka i dva svedoka, te je na ročištu zakazanom za 29. novembar 2012. godine doneo rešenje kojim zastaje sa postupkom u ovoj pravnoj stvari u trajanju od 30 dana, jer je saznao da je tužilac preminuo.

Postupak je od 2014. godine nastavljen pred Osnovnim sudom u Loznici.

Prvotuženi je 1. jula 2014. godine podneo predlog da se postupak nastavi, imajući u vidu da je ostavinski postupak iza pok. B . G . okončan, te da su kao njegovi zakonski zastupnici oglašene supruga I . G, ćerka D . B, ovde podnositeljke ustavne žalbe i ćerka S. S. Postupajući po tom predlogu, Osnovni sud u Loznici je doneo rešenje P. 2094/10 od 17. oktobra 2014. godine kojim se nastavlja postupak u ovoj pravnoj stvari.

Pravne sledbenice tužioca su navedeno rešenje kojim se postupak u ovoj pravnoj stvari nastavlja primile: S. S . – 12. februara 2015. godine, I . G . – 22. aprila 2015. godine i D . B . – 12. maja 2015. godine, dok je prvo sledeće ročište u ovom predmetu zakazano za 10. februar 2016. godine.

U daljem toku postupka sud je zakazao 15 ročišta, od kojih sedam nije održano (sva jer se nisu odazivali uredno pozvani veštaci), a tokom ovog dela parnice sud je sproveo dva veštačenja iz oblasti šumarske struke, jedno građevinsko veštačenje, te je saslušao jednog svedoka i jednom je saslušao veštaka.

Osnovni sud u Loznici je doneo presudu P. 1374/15 od 12. jula 2019. godine, kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se tuženi obavežu da im solidarno na ime naknade štete zbog posečena četiri stabla bagrema kao i vrednosti izgubljenog prirasta za istu drvnu masu isplate iznos od 50.415,64 dinara, te ih obavezao da tuženima naknade troškove parničnog postupka. U obrazloženju osporene presude, između ostalog, navedeno je: da je tokom postupka, kao nesporno, utvrđeno da posečena stabla bagrema nisu bila u vlasništvu B. G, pravnog prethodnika tužilja, to se samim tim nije moglo govoriti o šteti koja je pričinjena tužiljama, kao pravnim sledbenicama sada pok. B . G .

Postupajući po žalbi tužilja od 7. avgusta 2019. godine , Viši sud u Šapcu je doneo presudu Gž. 1368/19 od 23. decembra 2019. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužilja i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu podnositeljke ustavne žalbe poziva ju, utvrđeno je: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak pokrenut 17. juna 2010. godine, kada je pravni prethodnik podnositeljki ustavne žalbe podne o tužbu Osnovnom sudu u Loznici – Sudska jedinica u Krupnju , a da je okončan pred Višim sudom u Šapcu donošenjem osporene drugostepene presude Gž. 1368/19 od 23. decembra 20 19. godine. Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak ukupno trajao devet i po godina , što prima facie može da ukaže da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnositeljki ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio složen u toj meri da bi mogao opravdati trajanje parničnog postupka od skoro jedne decenije.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljke ustavne žalbe, koj e su ima le procesno svojstvo tuž ilja u postupku koji se vodio radi naknade štete, Ustavni sud smatra da su imale legitiman pravni interes da se o njihovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da su podnositeljke ustavne žalbe u postupak stupile kao pravne sledbenice tužioca 17. oktobra 2014. godine, kao i da su nakon što im je dostavljeno rešenje o nastavku postupka i same bile neaktivne, tj. nisu preduzimale procesne radnje kojima bi mogle da utiču na efikasnije okončanje postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da je parnični postupak skoro dve godine bio u prekidu zbog vođenja ostavinskog postupka nakon smrti pravnog prethodnika podositeljki ustavne žalbe , s čim u vezi Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska (u daljem tekstu: Evropski sud) prava prema kojoj postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je do dugog trajanja postupka došlo zbog odluke o njegovom prekidu kako bi se sačekao ishod drugih postupaka u slučaju da je i u tim postupcima bilo neopravdanog odugovlačenja i kašnjenja koje se može pripisati nacionalnim sudovima i organima (videti presudu u predmetu Smoje protiv Hrvatske, aplikacija broj 28074/03, od 11. januara 2007. godine, stav 45.). Međutim, po nalaženju Ustavnog suda, pomenuta praksa E vropskog suda ne može primeniti na posmatrani slučaj, jer u konkretnom slučaju ostavinski postupak nije nerazumno i neopravdano dugo trajao.

I pored navedenog, Ustavni sud nalazi da je osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka postupanje prvostepenog suda koji nije preduzima o sve zakonom predviđene procesne mere koje su m u stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ovo posebno ako se ima u vidu da u toku postupka sud više od pola zakazanih ročišta nije održao, te da većina neodržanih ročišta ni je održana jer na ista nisu pristupali uredno poz ivani veštaci, shodno čemu, Ustavni sud nalazi da prvostepeni sud nije u dovoljnom obimu preduzimao sve zakonom određene mere koje su mu bile na raspolaganju kako bi se sprovela naložena veštačenja i postupak okončao u najkraćem roku. Takođe, Ustavni sud nalazi da je prvostepeni sud u periodu od pravnosnažnosti rešenja kojim se postupak nastavlja do prvog sledećeg zakazanog ročišta, skoro godinu dana bio u potpunosti neaktivan , što su sve činjenice koje su doprinele dužini trajanja postupka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u ovom ustavnosudskom sporu, a posebno momenat stupanja u parnicu podnositeljki ustavne žalbe i životni standa rd u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo . Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Ustavni sud je utvrdio da osporene presud e sadrže detaljne, jasne i dovoljne razloge za donete odluk e, koja obrazloženj a Ustavni sud ne smatra arbitrarnim, niti proizvoljnim, te je, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnositeljki ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost i pravilnost osporen ih ak ata.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti