Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe devet podnosilaca, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku. Dosuđuje im naknadu nematerijalne i materijalne štete. Žalba jednog podnosioca odbacuje se jer je već dobio satisfakciju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2373/2020
14.09.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. U . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 20 23. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. U . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru, a zatim pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu P. 1731/15 (prvobitno P. 2459/11), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. U . iz Beograda je, 12. februara 2020. godine, preko punomoćnika T. R, advokata iz Alibunara , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5675/18 od 4. decembra 2019. godine i presude Osnovnog suda u Pančevu P. 1731/15 od 7. maja 2018. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih čl. 32. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku u kome su donete osporen e presud e.

U ustavnoj žalbi se ističe da su nadležni sudovi u donošenju osporenih presuda kojima je odbijen osnovni i eventualni tužbeni zahtev podn osioca zauzeli pogrešna pravna stanovišta, te da je parnični postupak, koji je pokrenut 7. novembra 2011. godine , vođen punih devet godina, čime su povređena navedena ustavna prava podnosioca . Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu i naloži istom sudu da donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv osporene presude Osnovnog suda u Pančevu, kao i da mu dosudi troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od 75.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Pančevu P. 1731/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 7. novembra 2011. godine podneo Osnovnom sudu u Pančevu – Sudska jedinica u Alibunaru tužbu protiv N. iz Novog Sada, radi predaje poseda i naknade štete, koja je u prvostepenom sudu bila zavedena pod brojem P. 2459/11. Podneskom od 19. decembra 2011. godine tužilac je precizirao naziv tuženog kao N . AD Novi S ad, a podneskom od 7. decembra 2012. godine precizirao tužbeni zahtev.

Do donošenja prve prvostepene presude u ovom sporu 4. juna 2014. godine, prvostepeni sud je zakazao 19 ročišta, od kojih nisu održana tri, a odloženo je bez raspravljanja još četiri ročišta, sva iz razloga vezanih za sprovođenje veštačenja.

U sprovedenom postupku prvostepeni sud je sa slušao tužioca u svojstvu parnične stranke i jednog svedoka tuženog.

Na predlog tužioca, sud je na ročištu 12. juna 2012. godine odredio veštačenje putem sudskog veštaka poljoprivredne struke V. S . na okolnost visine izgubljene dobiti za 2011. i 2012. godinu, imajući u vidu poljoprivredne kulture koje su gajene na spornim parcelama, kao i radi izjašnjenja o podobnosti ovog zemljišta, mogućnosti dovođenja u pređašnje stanje radi korišćenja za poljoprivredne kulture i izjašnjenja o tržišnoj vrednosti spornih parcela. Prv ostepeni sud je prvo omaškom obavezao tuženog na uplatu predujma troškov a veštačenja, što je otklonjeno na ročištu 18. septembra 2012. godine, kada je plaćanje predujma naloženo tužiocu , nakon čega je 29. oktobra 2012. godine doneto rešenje o određivanju veštačenja. Veštak V. S. je 29. novembra 2012. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje, a 5. februara 2013. godine izjašnje nje na primedbe tuženog i bio saslušan na ročištu 14. februara 2013. godine.

Na ročištu 14. februara 2013. godine, na predlog tuženog, određeno je geodetsko veštačenje putem Agencije „G.“ iz Alibunara, radi utvrđenja površine stvarnog zauzeća tužiočevih parcela od strane tuženog. Posle dve urgencije prvostepenog suda, Agencija „G.“ je 23. jula 2013. godine obavestila sud da nije u mogućnosti da prihvati veštačenje usled zauzetosti. Prvostepeni sud je 30. avgusta 2013. godine odredio novog veštaka Z. Š . iz Agencije „G.“ iz Pančeva, koji je 20. novembra 2013. godine dostavio prvostepenom sudu nalaz i mišljenje, a doda tna obaveštenja 21. februara i 2. aprila 2014. godine i bio saslušan na ročištu 23. januara 2014. godine.

Veštak poljoprivredne struke V. S. je 25. decembra 2013. godine, nakon sprovedenog geodetskog veštačenja, dostavio dopu nski nalaz i mišljenje i bio saslušan na ročištu 13. marta 2014. godine. Prvostepeni sud je takođe pribavio izveštaj Poreske uprave o tržišnoj vrednosti predmetnih parcela.

Osnovni sud u Pančevu je, presudom P. 2459/11 od 4. juna 2014. godine, u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan glavni tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime naknade štete zbog nemogućnosti tužioca da koristi parcele top br. …/1, …/2 i …/3, upisane u listu nepokretnosti br. …, KO Janošik, u ½ dela, isplati tužiocu iznos od 53.929,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14. novembra 2012. godine do isplate, u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime uništenja suvlasničkog dela navedenih parcela isplati iznos od 451.122,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14. novembra 2012. godine do isplate i u stavu trećem izreke obavezao tužioca da naknadi parnične troškove tuženom u iznosu od 36.400,00 dinara.

Protiv navedene prvostepene presude, tužilac je izjavio žalbu 11. jula 2014. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je, rešenjem Gž. 4464/14 od 27. maja 2015. godine, vratio predmet Osnovnom sudu u Pančevu radi dopune postupka, jer je prvostepeni sud propustio da odluči o delu osnovnog tužbenog zahteva.

Osnovni sud u Pančevu je, dopunskom presudom P. 2459/11 od 22. jula 2015. godine , odbio kao neosnovan i deo tužbenog zahteva obuhvaćenog stavom prvim izreke kojim je traženo da se tuženi obaveže da predmetne katastarske parcele dovede u pređašnje stanje kakvo je postojale pre izgradnje platoa i bušotine, da ukloni svu opremu i materijal sa istih, te da tužiocu preda posed istih i isplati sve troškove ovog spora.

Protiv dopunske presude tužilac je izjavio žalbu 31. jula 2015. godine.

Rešavajući o žalbama tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž. 5587/15 od 4. novembra 2015. godine, potvrdio ožalbenu presudu u stavu prvom izreke, a ukinuo u st. drugom i trećem izreke, kao i dopunsku presudu , i u tom delu predmet vratio prv ostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku zakazano je i održano 11 ročišta, tužilac je konačno precizirao tužbeni zahtev podneskom od 10. novembra 2017. godine, a glavna rasprava je zaključena 7. maja 2018. godine.

U sprovedenom postupku, prvostepeni sud je višekratno pribavljao obaveštenja od Službe za katastar nepokretnosti Alibunar i od Zemljišnoknjižnog odeljenja Kancelarije Osnovnog suda Pančevo u Alibunaru u vezi sa istorijatom navedenih parcela , kao i parcele br. …/2, KO Janošik, saslušao je tužioca u svojstvu parnične stranke i jednog svedoka, pribavio drugi i treći dopunski nalaz i mišljenje od veštaka V. S. (od 16. januara i 27. marta 2018. godine) i saslušao navedenog veštaka.

Osnovni sud u Pančevu je, osporenom presudom P. 1731/15 od 7. maja 2018. godine, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da parcele top br. …/1, …/2 i …/3, upisane u listu nepokretnosti br. …, KO Janošik, dovede u pređašnje stanje kakvo je postojalo pre izgradnje asfaltnog puta, platoa i naftne bušotine, te da sa istih u kloni svu opremu i materijal i iste dovede u ono stanje u kome su parcele bile pre izgradnje navedenih objekata, kao i da tužiocu isplati sve troškove spora (stav prvi izreke), delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da na ime tržišne vrednosti parcela top br. …/1, …/2 i …/3, upisane u listu nepokretnosti br. …, KO Janošik, vlasništvo tužioca u ½ dela, isplati tužiocu iznos od 337.995,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10. januara 2018. godine do isplate, kao i da tužiocu isplati troškove spora u iznosu od 193.328,oo dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate (stav d rugi izreke) i odbio kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa kojim se traži da na ime tržišne vrednosti ½ dela faktički eksproprisane ranije postojeće parcele top br. … KO Janošik, a kasnije formiranih parcela br. …/1, …/2 i …/3, KO Janošik, vlasništvo tužioca u ½ dela, tužena isplati tužiocu iznos od 541.730,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23. marta 2018. godine do isplate (stav treći izreke presude).

Protiv navedene prvostepene presude tužilac je podneto žalbu 18. juna 2018. godine, a tuženi 19. juna 2018. godine.

Rešavajući o žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Beogradu je, osporenom presudom Gž. 5675/18 od 4. decembra 2019. godine, potvrdio presudu Osnovnog suda u Pančevu P. 1731/15 od 7. maja 2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke, preinačio ožalbenu presudu u stavu drugom izreke tako što je odbio eventualni tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime tržišne vrednosti kat astarskih parcela br. …/1, …/2 i …/3, sve KO Janošik, isplati iznos od 337.995,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10. januara 2018. godine do isplate i preinačio rešenje o troškovima postupka iz stava drugog izreke ožalbene presude tako što je odb io zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak započet podnošenjem tužbe 7. novembra 2011. godine, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu 4. decembra 2019. godine.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak, povodom čije dužine je podneta ustavna žalba, trajao osam godina i nepun mesec dana , što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno ceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju predmet spora bio činjenično i pravno srednje složenosti, te da je sud sproveo obimniji dokazni postupak u kome su osim saslušanja tužioca u svojstvu parnične stranke i jednog svedoka, obavljena i veštačenja putem veštaka poljoprivredne i geodetske struke .

Ustavni sud je takođe ocenio da je podnosilac imao opravdani interes da se postupak efikasno okonča i da nije doprineo trajanju postupka.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud ocenio da, bez obzira na to što je u toku osporenog postupka prvostepeni sud zakazivao ročišta u prihvatljivim rokovima, a drugostepeni sud odlučio o izjavljenim žalbama u okviru prihvaćenog roka, trajanje postupka od više od osam godina nije ustavnopravno prihvatljivo i ne može se opravdati ni složenošću predmeta spora , ni ponašanje m podnosioca u t oku postupka. Ovo imajući u vi du i da su određeni propusti prvostepenog suda nesumnjivo doprineli dužem trajanju postupka, kao što je pogrešan nalog stranci za plaćanje predujma troškova veštačenja 12. juna 2012. godine i propust da se odluči o celini tužbenog zahteva presudom P. 2459/11 od 4. juna 2014. godine, usled čega je nakon više od godinu dana, a po nalogu drugostepenog suda, doneta dopunska presuda od 22. jula 2015. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučio kao u prvom delu izreke.

Kako u ustavnoj žalbi nije stavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, u smislu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je pravično zadovoljenje podnosioca u konkretnom slučaju ostvareno utvrđivanjem povrede ustavnog prava.

6. U vezi sa navodima ustavne žalbe koji se odnose na to da je osporenim presud ama Apelacionog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Pančevu povređeno pravo podnosioca iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Ustavni sud je utvrdio da je Apelacioni sud u Beogradu dao iscrpne, jasne i obrazložene razloge za odluku kojom je delimično potvrdio i delimično preinačio osporenu presudu Osnovnog suda u Pančevu, a koje obrazloženje Ustavni sud ne smatra arbitrernim, ni proizvoljnim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravno osnovani razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje, već se ustavnom žalbom od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost i pravilnost osporenih akata. Kako se tvrdnja o povredi prava podnosioca na imovinu zasniva na istim razlozima kao i tvrdnja o povredi prava na pravično suđenje, to ustavna žalba ni u pogledu povrede prava na imovinu ne sadrži prihvatljive ustavnopravne razloge. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu izreke.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti