Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe teče od dana dostavljanja drugostepene prekršajne presude, a ne od obaveštenja tužilaštva, jer zahtev za zaštitu zakonitosti nije delotvorno pravno sredstvo koje podnosilac mora iscrpeti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Bajević iz Stare Pazove, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Gordane Bajević izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Rumi - Odeljenje u Staroj Pazovi PR. IV 15-2636/10 od 20. oktobra 2010. godine, presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III - 310 Prž. 35625/2010 od 21. decembra 2010. godine i obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva PTZ. 47/11 od 10. marta 2011. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Gordana Bajević iz Stare Pazove, podnela je Ustavnom sudu 27. maja 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Rumi - Odeljenje u Staroj Pazovi PR. IV 15-2636/10 od 20. oktobra 2010. godine, presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III - 310 Prž. 35625/2010 od 21. decembra 2010. godine i obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva PTZ. 47/11 od 10. marta 2011. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbama člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Prekršajnog suda u Rumi - Odeljenje u Staroj Pazovi PR. IV 15-2636/10 od 20. oktobra 2010. godine okrivljena, ovde podnositeljke ustavne žalbe, oglašena krivom za prekršaj iz člana 15. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 85/2005, 101/2005); da su osporenom presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III - 310 Prž. 35625/2010 od 21. decembra 2010. godine odbijene kao neosnovane žalbe Policijske uprave Sremska Mitrovica, Policijska stanica Stara Pazova i branioca osuđene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, advokata Željke Tomljenović, a presuda Prekršajnog suda u Rumi - Odeljenje u Staroj Pazovi PR. IV 15-2636/10 od 20. oktobra 2010. godine potvrđena; da je branilac osuđene, advokat Željka Tomljenović podnela 14. februara 2011. godine predlog Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Prekršajnog suda u Rumi - Odeljenje u Staroj Pazovi PR. IV 15-2636/10 od 20. oktobra 2010. godine i Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III - 310 Prž. 35625/2010 od 21. decembra 2010. godine; da je Republičko javno tužilaštvo dopisom PTZ. 47/11 od 10. marta 2011. godine obavestilo branioca podnositeljke ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbi člana 264. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u prekršajnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što drugi učesnici u prekršajnom postupku ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u prekršajnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u prekršajnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene presude ili rešenja kojim je prekršajni postupak pravnosnažno okončan.

4. Ustavni sud je utvrdio da je osporenu drugostepenu presudu Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu III - 310 Prž. 35625/2010 od 21. decembra 2010. godine podnositeljka ustavne žalbe primila najkasnije 11. februara 2011. godine, kada je, kako sama navodi, podnela inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu.

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 27. maja 2011. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

5. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporava akt Republičkog javnog tužilaštva PTZ. 47/11 od 10. marta 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da navedeni akt predstavlja obaveštenje, a ne pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica, protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba. Stoga je, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 4921/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
• Už 1439/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe
• Už 3158/2011: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u krivičnom postupku
• Už 2350/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 4905/2010: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene u prekršajnom postupku
• Už 2889/2011: Odbačaj neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 2592/2011: Odbijen predlog za ocenu ustavnosti odredbe Kolektivnog ugovora za JP „Pošta Srbije“