Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko šest godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra zbog nedelotvornog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i i sudije Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Olivere Puvače iz Novih Karlovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Olivere Puvače i utvrđuje da j e u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u premetu P1. 158/11 povređeno pravo podnosi teljke na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Apelacionom sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Olivera Puvača iz Novih Karlovaca podne la je 13. maja 201 0. godine, preko punomoćnika, advokata Rajke Jasike iz Inđije, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu P1. 20/06.

U ustavnoj žalb i je , između ostalog, navedeno : da je podnositeljka ustavne žalbe podnela 3. februara 2006. godine Opštinskom sudu u Inđiji tužbu pritiv S. Đ, vlasnika STR „Aleksandra“ iz Novih Karlovaca, radi poništaja nezakonitog rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanja tužilje na rad; da je 1. oktobra 2007. godine zaključena glavna rasprava u predmetu P1. 20/06, a da je punomoćnik tužilje 20. decembra 2009. godine zaprimio rešenje da se glavna rasprava ponovo otvara; da do podnošenja ustavne žalbe nije doneta prvostepena presuda.

Podnositeljka ustavne žalbe je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P1.158/11, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 6. februara 2006. godine podnela Opštinskom sudu u Inđiji tužbu protiv S. Đ, vlasnika STR „Aleksandra“ iz Novih Karlovaca, kojom je tražila poništaj rešenja tuženog broj 02/06 od 28. januara 2006. godine kojim joj je otkazan ugovor o radu i vraćanje na rad .

Tuženi je 17. februara 2006. godine podneo odgovor na tužbu.

Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 24. januara 2007. godine.

U toku postupka saslušani su svedoci Ž. K, J. Đ, kao i parnične stranke.

Glavna rasprava je zaključena 1. oktobra 2007. godine. Istog dana sud je doneo rešenje da se glavna rasprava ponovo otvori radi utvrđenja činjeničnog stanja. Rešenje je 22. decembra 2009. godine dostavljeno punomoćnicima parničnih stranaka.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji koji je preuzeo postupak je presudom P1. 72/10 od 2. oktobra 2010. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž1. 508/11 od 1. marta 2011. godine usvojio izjavljenu žalbu tužilje, te ukinuo ožalbenu prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku predmet je dobio oznaku P1. 158/11. Ročište zakazano za 13. februar 2012. godine nije održano jer je punomoćnik tužilje tražio odlaganje. Ročišta zakazana 23. april i 11. jun 2012. godine nisu održana jer se predmet nalazio u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici radi kontrole, te zbog toga što je punomoćnik tuženog tražio odlaganje.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P1. 158/11 od 30. avgusta 2012. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Tužilja je 12. oktobra 2012. godine izjavila žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu. Postupak po žalbi je još uvek u toku.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama njega.

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik R S", br. 125/04 , 111/09 i 36/11), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Odredbom člana 195. stav 3. Zakona o radu (" Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) je propisano da se spor o povredi prava zaposlenog pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak pokrenut 6. februara 2006. godine, podnošenjem tužbe Op štinskom sudu u Inđiji, te da još uvek nije pravosnažno okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj radni spor traje preko šest godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a ti činioci su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe k ao stranke u postupku, postupanje nadležnih sud ova koji vode postupak i priroda za hteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca .

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu, zahtevala su sprovođenje adekvatnog i nešto dužeg dokaznog postupka, imajući u vidu odredbe Zakona o radu kojima je uređen otkaz ugovora o radu. Međutim, to ne može da predstavlja opravdan razlog da osporeni sudski postupak traje preko šest godina.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnositeljku ustavne žalbe, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražen poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i radnopravna restitucija tuži lje kao bivše zaposlen e. Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da ona nije doprinela dužini trajanja postupka, uzimajući u obzir i da jedno ročište nije održano na zahtev njenog punomoćnika.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Inđiji koji nije ažurno postupao u predmetu, imajući u vidu navedene odredbe procesnog zakona i Zakona o radu. Naime, prvo ročište za glavnu raspravu zakazano je skoro godinu dana nakon podnošenja tužbe. Pored toga, rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara dostavljeno je parničnim strankama tek nakon više od dve godine od donošenja.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P1.158/11, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke us vojio ustavnu žalbu i u tački 3 . izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem Apelacionom sudu u Novom Sadu da preduzme sve neophodne mere kako bi se žalbeni postupak u predmetnoj parnici okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe la podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog radnog spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti