Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu koju je podneo oštećeni kao tužilac. Sud je zauzeo stav da se pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku garantuje pre svega okrivljenom, a ne oštećenom, jer se ne odlučuje o pravima i obavezama oštećenog.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2376/2009
04.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Darka Stepanovića iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Darka Stepanovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Požarevcu Kv. 253/09 od 28. maja 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 587/09 od 21. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Darko Stepanović iz Požarevca podneo je Ustavnom sudu 9. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Požarevcu Kv. 253/09 od 28. maja 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 587/09 od 21. oktobra 2009. godine, zbog povrede člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da postupajuće sudije Opštinskog i Okružnog suda u Požarevcu „ne mogu sami da lično donose zaključke da li je lekarska dokumentacija dovoljna za optuženje i da li ista ukazuje na bilo kakve povrede, odnosno da li je meni kao tužiocu zdravlje narušeno ... pravednu i zakonitu odluku može doneti samo veštak, koji je trebao da veštači moje lekarske nalaze koje sam priložio, kao i da se saslušaju doktori koji su zaduženi za moje lečenje ... Ovakvim ponašanjem sudova moja prava su teško narušena, kako u pogledu dužine trajanja postupka koji traje u pogledu optuženja za ostala krivična dela, tako i u pogledu donošenja nezakonite odluke Okružnog suda u Požarevcu“. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i omogući mu pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenim prvostepenim rešenjem Opštinskog suda u Požarevcu Kv. 253/09 od 28. maja 2009. godine odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage po zahtevu oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv više osumnjičenih lica. Osporenim rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Kž. 587/09 od 21. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv prvostepenog rešenja. Podnosilac ustavne žalbe se Ustavnom sudu obraća u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku u kome su doneta osporena rešenja. Međutim, iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se njome, u suštini, ukazuje da je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe isključivo povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, dok podnosilac ustavne žalbe svoje tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na postupak koji se vodi „u pogledu optuženja za ostala krivična dela“ koji nije predmet ove ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se tom licu stavljaju na teret, to se po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) kojom je propisano da se ovim Zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, a posebno ne Ustavom zajemečno pravo da će se na osnovu akta kojim se protiv nekog lica inicira vođenje krivičnog postupka taj postupak uopšte pokrenuti, a ako se pokrene da će optuženo lice biti i osuđeno. O osnovanosti pokretanja krivičnog postupka odlučuje isključivo sud, kao što je samo sud ovlašćen da odluči o postojanju nečije krivice. Stoga se oštećeni kao tužilac ne može pozivati na to da mu je, pravnosnažnim sudskim rešenjem kojim je odlučeno da nema mesta pokretanju postupka, odnosno u konkretnom slučaju sprovođenju istrage protiv osumnjičenih, povređeno pravo na pravično suđenje. Kako osporenim rešenjima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, što je jedna od pretpostavki za njeno podnošenje, to je podneta ustavna žalba nedopuštena.

Ustavni sud je, imajući u vidu sve navedeno, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 2602/2009: Nedopuštenost ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nesprovođenja istrage
• Už 2661/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca
• Už 2771/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka aktivne legitimacije
• Už 2259/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privatnog tužioca
• Už 91/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca
• Už 275/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne i neblagovremene ustavne žalbe
• Už 2721/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca