Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom predmetu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda. Navodima žalbe se, u suštini, osporava ocena dokaza i primena materijalnog prava, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, već redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2377/2009
04.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radeta Matića iz Striže, opština Paraćin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radeta Matića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu K. 46/09 od 11. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 1203/09 od 21. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rade Matić iz Striže, opština Paraćin, preko punomoćnika Olivere B. Petrović, advokata iz Paraćina, podneo je Ustavnom sudu 9. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu K. 46/09 od 11. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 1203/09 od 21. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je prvostepeni sud „na osnovu izvedenih dokaza trebalo da donese oslobađajuću presudu i da okrivljenog Matića oslobodi od optužbe ... i da Okružni sud nije u dovoljnoj meri cenio navode iz žalbe branioca okrivljenog, te je uvažio žalbu OJT Paraćin i preinačio kaznu iz uslovne u bezuslovnu, na štetu okrivljenog“. Podnosilac ustavne žalbe smatra da „u konkretnom slučaju suđenje nije bilo pravično, budući da u sumnji, kada nije dokazano izvršenje krivičnog dela od strane osumnjičenog, kada postoji znatna sumnja u pogledu istinitosti odlučnih činjenica trebalo je primeniti odredbe zakona koje su povoljnije za okrivljenog ... što su zanemarili i Opštinski sud u Paraćinu i Okružni sud u Jagodini“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Paraćinu K. 46/09 od 11. juna 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i izrečena mu je uslovna osuda. Presudom Okružnog suda u Jagodini Kž. 1203/09 od 21. oktobra 2009. godine uvažena je žalba Opštinskog javnog tužioca u Paraćinu i preinačena je prvostepena presuda u pogledu krivične sankcije, tako što je podnosilac ustavne žalbe osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Istom presudom je odbijena žalba branioca podnosioca ustavne žalbe i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena. Podnosilac ustavne žalbe se Ustavnom sudu obraća kao pravnosnažno osuđeno lice u krivičnom postupku isključivo iz razloga što je drugostepeni sud u postupku po žalbi preinačio prvostepenu presudu u pogledu izrečene krivične sankcije, smatrajući da je na osnovu izvedenih dokaza trebalo da bude oslobođen. Ustavnom žalbom se, u suštini, osporava ocena izvedenih dokaza pred Opštinskim sudom u Paraćinu i ističe da je Okružni sud zbog pogrešne ocene dokaza pogrešno primenio materijalno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe i na tim navodima se zasniva tvrdnja o povredi Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud ukazuje da o osnovanosti pokretanja krivičnog postupka protiv nekog lica i o postojanju krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca odlučuje isključivo nadležni redovni sud, kao što je samo sud ovlašćen da izvede i oceni sve potrebne dokaze. Ustavni sud nije nadležan da umesto redovnih sudova odlučuje o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, kao ni o krivičnoj sankciji koja mu je izrečena. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda zahteva da postupa kao instancioni, odnosno trećestepeni sud. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost pravnosnažnih presuda redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Ustavni sud je, imajući u vidu sve navedeno, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nije nadležan za odlučivanje.

5. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom predmetu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti