Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i res judicata

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Mare S. Šiljak. U delu koji se odnosi na izvršni postupak, Sud se proglašava nenadležnim jer nije instancioni sud. U delu koji se odnosi na krivični postupak, žalba je odbačena jer je o tim aktima već odlučivano.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2378/2010
16.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare S. Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mare S. Šiljak izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 146/06 od 14. aprila 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 553/09 od 15. oktobra 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu I I 3724/10 od 7. decembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž. 465/10 od 18. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mara S. Šiljak iz Kragujevca podnela je Ustavnom sudu 14. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 146/06 od 14. aprila 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 553/09 od 15. oktobra 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu I I 3724/10 od 7. decembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž. 465/10 od 18. marta 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na sudsku zaštitu, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na obaveštenost, zajemčenih odredbama člana 21. st. 1. i 2, člana 22. stav 1, člana 23. stav 1, člana 25. stav 1, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 51. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je očigledno i nesumnjivo da je rešenje o izvršenju I I 3724/10 od 7. decembra 2009. godine doneto na osnovu neurednog i nedopuštenog podneska naslovljenog kao predlog za izvršenje i da nije sačinjeno saglasno odredbama člana 52. Zakona o izvršnom postupku, jer je nerazumljivo, nečitko i ne sadrži sve ono što je potrebno; da sudije koje su donele osporeno rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž. 465/10 od 18. marta 2010. godine očigledno nisu savesno i brižljivo ocenile svaki dokaz zasebno i sve dokaze zajedno iznete u žalbi i da nisu pojedinačno razmatrale navode iz žalbe; da se u izreci rešenja ne navodi ime izvršnog poverioca; da je obrazloženje protivrečno izreci navedenog rešenja i da je nerazumljivo, da ne sadrži činjenice, okolnosti i dokaze koje bi otklonile sumnju u objektivnost, pravilnost i zakonitost donete odluke. Podnositeljka ustavne žalbe je zahtevala da Ustavni sud „na nesumnjiv način utvrdi da je ova ustavna žalba osnovana, da ima nepravilnosti i propusta u vođenju postupaka od strane Opštinskog suda u Kragujevcu, Osnovnog suda u Kragujevcu i Višeg suda u Kragujevcu i da ima nepravilnosti i propusta u postupanju sudija“, kao i da poništi osporene akte i „dosudi“ podnositeljki pravičnu naknadu u opredeljenom novčanom iznosu.

2. Članom 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je osporenim rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž. 465/10 od 18. marta 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba izvršnog dužnika, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu I I 5677/10 od 7. decembra 2009. godine, koje je i potvrđeno; da je u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja Viši sud u Kragujevcu cenio žalbene navode izvršnog dužnika, te da je našao da se žalbom neosnovano ističe da rešenje na osnovu koga je određeno izvršenje nije postalo pravnosnažno, da su bez uticaja žalbeni navodi da nije pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje izvršnom ispravom, da je neosnovan žalbeni navod da je predlog za izvršenje podnet od strane neovlašćenog lica i da nijedan žalbeni navod ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost ožalbenog rešenja; da je dopisom Osnovnog suda u Kragujevcu Su. VIII 189/10 od 14. jula 2010. godine Ustavni sud obavešten da je predmet izvršenja Opštinskog suda u Kragujevcu koji se vodio pod brojem I I 3724/09 u toku januara 2010. godine preveden u novi upisnik i zaveden pod brojem I I 5677/10 i da su osporeno rešenje I I 3724/09 od 7. decembra 2010. godine i rešenje I I 5677/10 od 7. decembra 2009. godine ista rešenja.

4. Ustavni sud je utvrdio da, u delu ustavne žalbe u kome su osporeni rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu I I 3724/10 od 7. decembra 2009. godine i rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž. 465/10 od 18. marta 2010. godine, podnositeljka ustavne žalbe zahteva da Ustavni sud postupa kao instancioni, trećestepeni sud i da nakon odluke nadležnih sudova ispita zakonitost osporenih rešenja. Ustavni sud i u ovom konkretnom slučaju ukazuje na to da nije nadležan da umesto i nakon redovnih sudova ocenjuje izvedene i odlučuje o neizvedenim dokazima, kao ni da ocenjuje zakonitost sudskih odluka koje su osporene ustavnom žalbom. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda isključivo zahteva da postupa kao instancioni sud u odnosu na Opštinski sud u Kragujevcu i Viši sud u Kragujevcu, što nije Ustavom utvrđena nadležnost Ustavnog suda.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona u Ustavnom sudu, jer nije nadležan za postupanje i odlučivanje o podnetoj žalbi.

5. Ustavnom žalbom je zahtevano da Ustavni sud poništi rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu K. 146/06 od 14. aprila 2009. godine i rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 554/09 od 15. oktobra 2009. godine. Ustavni sud je utvrdio da su u ovom delu ustavne žalbe osporeni akti koji su već bili predmet ustavne žalbe podnete 6. novembra 2009. godine i dopunjene podnescima od 22. decembra 2009. godine i 18. januara 2010. godine, koju je Sud odbacio kao nedopuštenu Rešenjem Už-2078/2009 od 18. februara 2010. godine. S obzirom na to da su, saglasno odredbi člana 166. stav 2. Ustava, odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće, to je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, jer se ponovo osporavaju akti o kojima je ovaj sud već odlučivao.

6. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i res judicata

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti