Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnog zaključka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Osporenom presudom je potvrđeno da zaključak o spajanju upravnih postupaka ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima, već akt upravljanja postupkom, pa nije podoban za ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Kneževića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Jovana Kneževića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Upv. 83/08 od 30. oktobra 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Jovan Knežević iz Novog Sada podneo je 18. februara 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na imovinu jalemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom. Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizilazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje kojim je konačno odlučeno o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Zaključkom Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada broj V - 351-212/07 od 16. marta 2007. godine, spojene su prijave objekata izgrađenih, odnosno rekonstruisanih bez građevinske dozvole i to prijava I - 3 - 351 - 13221/03 od 7. novembra 2003. godine i prijava broj V - 351-212/07 od 17. januara 2007. godine, čiji je podnosilac Jovan Knežević iz Novog Sada, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je određeno da će se nakon spajanja, dalji postupak pokrenut po napred navedenim prijavama voditi pod brojem V -351-212/07.

Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, Novi Sad broj 112-351-00230/2007-03 od 4. jula 2007. godine, odbijena je kao neosnovana žalba Jovana Kneževića izjavljena protiv zaključka Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada broj V - 351-212/07 od 16. marta 2007. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu U. 581/07 od 30. novembra 2007. godine, odbačena je tužba tužioca Jovana Kneževića izjavljena protiv rešenja Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, Novi Sad broj 112-351-00230/2007-03 od 4. jula 2007. godine.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Upv. 83/08 od 30. oktobra 2008. godine odbijen je zahtev Jovana Kneževića za vanredno preispitivanje rešenja Okružnog suda u Novom Sadu U. 581/07 od 30. novembra 2007. godine. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da je taj sud cenio navode istaknute u podnetom zahtevu, pa ja našao da isti ne mogu dovesti do drugačije ocene zakonitosti osporenog rešenja, jer zaključak kojim su spojeni predmeti, odnosno upravni postupci, ne predstavalja upravni akt u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, već akt upravljanja postupkom.

4. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije, Ustavni sud je utvrdio da tom presudom nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi da se podnete prijave spoje i po njima vodi jedinstveni upravni postupak, te da ne predstavlja akt koji može biti predmet ustavne žalbe u smislu člana 170. Ustava. Stoga je, Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević