Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Žalba protiv presude iz 2006. je nedopuštena jer je akt donet pre stupanja na snagu Ustava. Žalba protiv rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka je takođe nedopuštena jer su to procesni akti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2380/2010
14.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Simića iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Simića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kikindi P1. 535/2005 od 8. februara 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Kikindi P1. 535/2005 od 12. marta 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž-1. 167/09 od 17. juna 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1424/09 od 26. novembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ivan Simić iz Kikinde je 14. maja 2010. godine Ustavnom sudu podeno ustavnu žalbu protiv „presude Opštinskog suda u Kikindi P1. 535/2005, a potvrđene rešenjima Gž-1. 167/09 Okružnog suda u Zrenjaninu i Rev. II 1424/09 Vrhovnog suda“, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, slobode izražavanja nacionalne pripadnosti i slobode udruživanja, zajemčenih odredbama čl. 23, 47. i 55. Ustava Republike Srbije.

U podnesku od 23. juna 2010. godine, naslovljenom kao ustavna žalba, podnosilac je, pored toga što je ponovo osporio rešenje Okružnog suda u Zrenjaninu Gž-1. 167/09 od 17. juna 2009. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1424/09 od 26. novembra 2009. godine, osporio i rešenje Opštinskog suda u Kikindi P1. 535/2005 od 12. marta 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine i to u roku od 30 dana od dana donošenja pojedinačnog akta, odnosno izvršenja radnje.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kikindi P1. 535/2005 od 8. februara 2006. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi poništaja rešenja tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Kikindi P1. 535/2005, tužilac je podneo tom sudu predlog za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno odbačen kao nedozvoljen, a potom je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev.II 1613/08 od 11. februara 2009. godine odbijena kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv ove pravnosnažne odluke. U međuvremenu, tužilac je ponovo nadležnom sudu podneo predlog za ponavljanje postupka koji je Opštinski sud u Kikindi osporenim rešenjem P1. 535/2005 od 12. marta 2009. godine odbacio kao nedozvoljen, dok je osporenim rešenjem Okružnog suda u Zrenjaninu Gž-1. 167/09 od 17. juna 2009. godine odbijena žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje. Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Rev. II 1424/09 od 26. novembra 2009. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv drugostepenog rešenja.

Po oceni Ustavnog suda, osporena rešenja Opštinskog suda u Kikindi P1. 535/2005 od 12. marta 2009. godine, Okružnog suda u Zrenjaninu Gž-1. 167/09 od 17. juna 2009. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1424/09 od 26. novembra 2009. godine ne predstavljaju nastavak meritornog odlučivanja o spornom pravnom pitanju koje je bilo predmet raspravljanja i odlučivanja po tužbi podnosioca ustavne žalbe, već predstavljaju procesna rešenja kojima je odlučivano samo o tome da li su ispunjeni Zakonom o parničnom postupku propisani uslovi za ponavljanje postupka koji je već pravnosnažno okončan. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da se dopuštenost ustavne žalbe mora utvrditi posebno u odnosu na osporenu pravnosnažnu presudu i osporena rešenja doneta povodom predloga za ponavljanje postupka podnetog 17. septembra 2008. godine.

4. Kako je osporena presuda Opštinskog suda u Kikindi P1. 535/2005 doneta 8. februara 2006. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu u kome se osporavaju rešenje Opštinskog suda u Kikindi P1. 535/2005 od 12. marta 2009. godine, rešenje Okružnog suda u Zrenjaninu Gž-1. 167/09 od 17. juna 2009. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1424/09 od 26. novembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da su osporeni akti isključivo procesnog karaktera jer njima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka, te da ne predstavljaju akte koji mogu biti predmet ustavne žalbe u smislu člana 170. Ustava. Stoga je, Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 311/2007: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o otkazu ugovora o radu
• Už 3613/2010: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku
• Už 2692/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u radnom sporu
• Už 1150/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava i nepostojanja pojedinačnog akta
• Už 1206/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 697/2011: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka
• Už 2355/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki