Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presuda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti namirenja potraživanja izvršnog poverioca prema dužniku sa pretežnim društvenim kapitalom. Određena je naknada materijalne štete na teret budžetskih sredstava, u visini duga utvrđenog rešenjima o izvršenju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2380/2017
05.12.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Snežana Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. J . iz Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. J . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetima I. 456/11, I. 1451/11 i I. 2061/12 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijaln e štete u visini iznosa utvrđenih rešenj ima o izvršenju O snovnog suda u Vranju I. 456/11 od 16. maja 2011. godine, I. 1451/11 od 16. maja 2011. godine i I. 2061/12 od 17. avgusta 2012. godine, umanjenih za iznose koji su joj po tim osnovima eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. J . iz Vranja podnela je Ustavnom sudu, 22. marta 2017. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetima, I. 456/11, I. 1451/11 i I. 2061/12 (omaškom naveden broj I. 2061/11) .

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela: da u osporeni m izvršnim postupcima nije namirila svoje potraživanje prema izvršnom du žniku H. „J .“ AD iz Vranja. Istakla je zahtev za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 4. februara i 16. maja 2011. godine, te 17. avgusta 2012. godine tri predloga za izvršenje Osnovnom sudu u Vranju protiv izvršnog dužnika H. „J .“ AD iz Vranja, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih pravnosnažnim i izvršnim presuda ma Osnovnog suda u Vranju P1. 2865/10 od 31. avgusta 2010. godine, Opštinskog suda u Vranju P1. 948/04 od 14. februara 2005. godine i P1. 1560/02 od 22. marta 2004. godine.

Osnovni sud u Vranju je rešenjima I. 456/11 od 16. maja 2011. godine, I. 1451/11 od 16. maja 2011. godine i I. 2061/12 od 17. avgusta 2012. godine usvojio predložena izvršenja .

Viši sud u Vranju je rešenjima R4-I. 547/15 od 8. septembra 2015. godine, R4-I. 548/15 od 17. septembra 2015. godine i R4-I. 546/15 od 28. septembra 2015. godine usvojio zahteve za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrdio da joj je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetima I. 456/11, I. 1451/11 i I. 2061/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporene izvršne postupke okonča u najkraćem roku i delimično usvojio njene zahteve da joj se dosudi primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te joj dosudio troškove postupka.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 26/19 od 27. avgusta 2019. godine, u tački jedan izreke, otvorio stečajni postupak nad stečajnim H. „J .“ AD iz Vranja, dok je u tački dva izreke potvrdio usvajanje prečišćenog teksta unapred pripremljenog plana reorganizacije od 18. septembra 2017. godine stečajnog dužnika , sa izmenama i dopunama od 17. januara 2018. godine, te je u tački tri izreke obustavio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom po pravnosnažnosti ovog rešenja. Rešenje do trenutka odlučivanja po ustavnoj žalbi nije postalo pravnosnažno.

4. Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje p otraživanja utvrđeno g pravnosnažnim presudama u korist podnositeljke ustavne žalbe, a protiv izvršnog dužnika H . „J .“ AD iz Vranja, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežni društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15- dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 456/11 od 16. maja 2011. godine, I. 1451/11 od 16. maja 2011. godine i I. 2061/12 od 17. avgusta 2012. godine, umanjenih za iznose koji su joj po tim osnovima eventualno isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-8944/2017 od 14. novembra 2019. godine.

5. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obraz loženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 2011/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke
• Už 2048/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u izvršnom postupku
• Už 2088/2017: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka
• Už 1970/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude