Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku za poresku utaju koji je trajao skoro deset godina. Podnosiocu se dodeljuje naknada nematerijalne štete od 1.000 evra zbog neefikasnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Šku lić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Đ . iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Đ . i utvrđuje da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sud om u Nišu K. 1055/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu K. 2170/07), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Đ . iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 22. marta 2017. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1168/16 od 1. februara 2017. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se povreda istaknutog prava odnosi na postupanje sudova suprotno pravu na suđenje u razumnom roku, jer je postupak pokrenut 19. aprila 2007. godine, a presuđeno je tek 1. februara 2017. godine, te da je postupak trajao devet godina i deset meseci . Podnosilac je naveo da je povreda prava na suđenje u razumnom roku posledica odugovlačenja i neefikasnog rada nadležnih sudova.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su osporenom presudom povređena prava iz člana 32. stav 1. Ustava, te da mu se na ime pravične novčane naknade isplati iznos od 450.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije, odgovora Osnovnog suda u Nišu K. 1055/10 od 28. juna 2019. godine i uvidom u kopiju spisa predmeta Osnovnog suda u Nišu K. 1055/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem istražnog sudije Opštinskog suda u Nišu Ki. 187/07 od 19. aprila 2007. godine pokrenuta je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo poreske utaje i krivično delo falsifikovanje službene isprave, a po zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Nišu Kt. 242/07 od 9. februara 200 7. godine.

Optužnicom Opštinskog javnog tužilaštva u Nišu Kt. 242/07 od 30. oktobra 2007. godine podnosiocu ustavne žalbe i još jednom okrivljenom stavljeno je na teret izvršenje po jednog krivičnog dela poreske utaje.

U toku krivičnog postupka, čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, glavni pretres bio je zakazan 46 puta, od čega je održan samo pet puta . Branilac podnosioca ustavne žalbe nije pristupio na glavni pretres devet puta, a podnosilac ustavne žalbe nije pristupio na zakazani glavni pretres četiri puta. Na zakazani glavni pretres ni zastupnik javne tužbe nije pristupio devet puta, a zbog izrade i dopune nalaza i mišljenja ekonomsko -finansijskog veštaka glavni pretres je odlagan šest puta. Naime, sud je odredio ekonomsko -finansijsko veštačenje naredbom od 8. juna 2010. godine, te je nakon sprovedenog veštačenja i dostavljanja nalaza i mišljenja sudu 12. decembra 2011. godine, Osnovni sud u Nišu 24. decembra 2013. godine prihvatio predlog Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu da se dopuni ekonomsko-finansijsko veštačenje, koje je sprovedeno 20. oktobra 2015. godine. Ostala ročišta za glavni pretres nisu mogla da se održe zbog nedolaska uredno pozvanog drugookrivljenog A.P.

U toku dokaznog postupka sprovedeno je ekonomsko -finansijsko veštačenje, koje je po predlogu javnog tužilaštva dopunjavano i ispitana su tri svedoka.

Presudom Osnovnog suda u Nišu K. 1055/10 od 22. marta 2016. godine podnosilac ustavne žalbe je oslobođen od optužbe da je izvršio kriivično delo poreske utaje, koja je postala pravnosnažna donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1168/16 od 1. februara 2017. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05-dr. zakon, 115/05, 49/07, 20/09-dr. zakon, 72/09 i 76/10), koji se primenjivao do 15. januara 2013. godine, bilo je propisano: da svaki okrivljeni, odnosno osumnjičeni ima pravo da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku (član 4. stav 1. tačka 4)); da je sud ili drugi državni organ dužan da obezbedi ostvarenje prava okrivljenog, odnosno osumnjičenog, iz stava 1. ovog člana (član 4. stav 2. tačka 1) ); da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku (član 16. stav 1.).

Odredbom člana 14. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. br. 72/11 i 101/11) propisano je da je sud dužan da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava usmerenu na odugovlačenje postupka.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak pokrenut 19. aprila 2007. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1168/16 od 1. februara 2017. godine , te da je postupak ukupno trajao devet godina i deset meseci.

Analizirajući složenost krivičnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da, iako je predmetni krivični postupak bio relativno složen, jer se vodio protiv dva okrivljena lica zbog krivičnog dela poreske utaje , ne može se govoriti o činjeničnoj i pravnoj složenosti, koja bi opravdala gotovo desetogodišnje trajanje sudskog postupka.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, kao okrivljenog u osporenom krivičnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac, iako uredno obavešten, četiri puta nije pristupio na zakazan glavni pretres, a devet puta, iako uredno obavešten, na glavni pretres nije pristupio njegov branilac. Stoga je Ustavni sud ocenio da je ponašanje podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca u krivičnom postupku delimično doprinelo dužem trajanju postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je u toku postupka glavni pretres održan samo pet puta, od 46 puta zakazivanog. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da Osnovni sud u Nišu, osim pozivanja i prinudnog dovođenja, nije preduzimao druge mere za obezbeđenje prisustva drugookrivljenog A.P, iako glavni pretres nije mogao da se održi čak 18 puta zbog njegovog nedolaska ili njegovog traženja da se glavni pretres odloži da bi obezbedio sebi branioca (iako je upozoren da odbrana od strane advokata u predmetnom postupku nije bila obavezna). Takođe, ekonomsko-finansijsko veštačenje je trajalo najpre godinu i po dana (od 8. juna 2010. do 12. decembra 2011. godine), a potom je njegova dopuna trajala još jednu godinu i deset meseci (od 24. decembra 2013. do 20. oktobra 2015. godine), iako je veštačenjem trebalo ispitati poslovanje podnosioca ustavne žalbe u periodu kraćem od godinu dana, pri čemu osim dve urgencije sudskom veštaku , sud nije preduzeo ni jednu meru kako bi se povereno veštačenje u celini sprovelo u kraćem roku.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud konstatuje da se ukupno trajanje predmetnog krivičnog postupka od gotovo deset godina, u okolnostima konkretnog slučaja , može okarakterisati kao nerazumno dugo, pri čemu je njegovo dugo trajanje posledica, prvenstveno, nepreduzimanja adekvatnih mera od strane prvostepenog suda kojima bi se obezbedilo prisustvo stranaka glavnom pretresu i okončanje veštačenja u primerenom roku . Stoga je Ustavni sud utvrdio da je u postupku pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 1055/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), o dlučujući kao u tački 1. izreke, prvi deo.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom krivičnom postupku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio, sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane, stav Evropskog suda za ljudska prava da vrednost dosuđenog iznosa obeštećenja treba da bude sagledan i u svetlu životnog standarda u određenoj državi i činjenice da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

7. Što se tiče istaknute povrede prava na pravično suđenje u odnosu na presud u Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1168/16 od 1. februara 2017. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosi lac nema pravni interes da osporava presudu kojom je pravnosnažno oslobođen od optužbe. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.