Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju predloga za povraćaj i neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Pozivanje na odluku Evropskog suda za ljudska prava ne predstavlja opravdan razlog za propuštanje zakonskog roka od 30 dana za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2382/2009
04.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Đinovića iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe Dejana Đinovića.

2. Odbacuje se ustavna žalba Dejana Đinovića izjavljena protiv rešenja Opštinske uprave opštine Ivanjica – Odeljenje za privredu, finansije i društvene delatnosti broj 580-26/92-02 od 13. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Đinović iz Ivanjice, preko punomoćnika Gorana Miličića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 9. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinske uprave opštine Ivanjica – Odeljenje za privredu, finansije i društvene delatnosti broj 580-26/92-02 od 13. juna 2008. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na delotvoran pravni lek. Kao odredba kojom se jemče naznačena prava navedena je odredba člana 22. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se podnosilac još 20. avgusta 1991. godine obratio "nadležnom organu uprave opštine Ivanjica" sa zahtevom da mu se prizna svojstvo ratnog vojnog invalida, da mu je prvostepeni organ priznao ovo svojstvo svojim rešenjem od 15. januara 1993. godine, ali da je u postupku po reviziji nadležno Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja 10. marta 1993. godine poništilo doneto prvostepeno rešenje, da bi nakon donošenja novog prvostepenog rešenja i njegovog ponovnog poništavanja, Opštinska uprava opštine Ivanjica 13. juna 2008. godine donela osporeno rešenje kojim mu je priznato svojstvo ratnog vojnog invalida, a na koje je Ministarstvo 18. jula 2008. godine dalo saglasnost broj 580-02-00974/2008. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih prava i da mu se isplati naknada štete u opredeljenom iznosu. Kao datum prijema osporenog akta navodi se „septembar 2008. godine“.

Uz ustavnu žalbu je podnet i predlog za povraćaj u pređašnje stanje u kome se kao razlog za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe navodi da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu tek u predmetu „Vinčić i ostali protiv Srbije“ 1. decembra 2009. godine doneo odluku u kojoj je konstatovano da postupak pred Ustavnim sudom po ustavnoj žalbi predstavlja delotvorno domaće pravno sredstvo. U predlogu se dalje navodi da je opravdan razlog za propuštanje roka za podnošenje ustavne žalbe to da pre navedene odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu nije postojala obaveza obraćanja Ustavnom sudu pre obraćanja Evropskom sudu, dok nakon njenog donošenja takva obaveza postoji. Iz istih razloga podnosilac ustavne žalbe smatra da nije propušten objektivni rok od tri meseca u kome se može tražiti povraćaj u predašnje stanje.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuju zakonom.

Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinske uprave opštine Ivanjica – Odeljenje za privredu, finansije i društvene delatnosti broj 580-26/92-02 od 13. juna 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe priznato svojstvo ratnog vojnog invalida X grupe sa 20% invaliditeta, utvrđen je rok od koga mu pripada invalidnina, rok od koga se vrši isplata, kao i iznos neisplaćenih invalidnina. Podnosilac ustavne žalbe je poučen i da protiv osporenog rešenja može izjaviti žalbu nadležnom Ministarstvu u roku od 15 dana od dana njegovog prijema. Iz navoda ustavne žalbe je utvrđeno da podnosilac, zadovoljan prvostepenom odlukom, nije koristio pravo na žalbu, kao i da je nadležno ministarstvo dalo saglasnost na navedeno rešenje 18. jula 2008. godine, čime je rešenje postalo pravnosnažno. Takođe, po navodima samog podnosioca ustavne žalbe, osporeno rešenje je primio u septembru 2008. godine.

4. Povodom razloga iznetih u podnetom predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava i sloboda zajemčenih Ustavom u pravnom poretku Republike Srbije postoji još od 8. novembra 2006. godine i da je, saglasno odredbi člana 175. Ustava, postupak po ustavnoj žalbi, dakle i rokovi za njeno izjavljivanje, propisan Zakonom o Ustavnom sudu. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da se pozivanje na odluku Evropskog suda za ljudska prava ne može smatrati opravdanim razlogom za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovo stoga što, sa jedne strane, cilj podnošenja ustavne žalbe nije da se obezbedi pravo na obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, već da se u okviru pravnog poretka Republike Srbije ostvari zaštita zajemčenih prava i sloboda. Sa druge strane, stanovište Evropskog suda za ljudska prava da ustavna žalba u Republici Srbiji predstavlja delotvorno pravno sredstvo zasnovano je upravo na dosadašnjem postupanju Ustavnog suda po ustavnim žalbama podnetim na način i u rokovima propisanim Zakonom. Stoga Ustavni sud ocenjuje da se navedeni razlog ne može smatrati opravdanim u smislu odredbe člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Kako je osporeni akt primljen u septembru 2008. godine, a ustavna žalba podneta 9. decembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je propušten i objektivni rok od tri meseca za povraćaj u pređašnje stanje. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio predlog za povraćaj u pređašnje stanje kao nedozvoljen i na osnovu odredbe člana 84. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu odlučio je kao u tački 1. izreke.

5. Imajući u vidu da nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, a da je ustavna žalba koja je podneta 9. decembra 2009. godine, izjavljena po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju predloga za povraćaj i neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti