Ustavna žalba zbog povrede prava na pravično suđenje u upravnosudskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio presudu Upravnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Osporena presuda nije sadržala ustavnopravno prihvatljive razloge za odbijanje upisa prava svojine, naročito jer je drugi suvlasnik upisan na osnovu istih isprava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrivoja Milovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dobrivoja Milovanovića i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 12525/12 od 29. januara 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o na pravično suđenje, zajemčeno članom 3 2. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 12525/12 od 29. januara 2015. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja broj 952-01-02678/2010-09 od 19. juna 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrivoje Milovanović iz Beograda , preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu , 2. aprila 2015. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 12525/12 od 29. januara 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi i podnesku od 23. marta 2016. godine se, pored ostalog, navodi: da je Komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Voždovac odbila da sprovede pravnosnažne i izvršne odluke upravnog organa i suda; da je suvlasništvo Draga Lukića na spornom objektu upisano na osnovu istih isprava za koje nadležni organi nalaze da nisu podobne za upis susvojine podnosioca; da je Komisija u evidenciju nepokretnosti unela netačne podatke i da je trebalo da usaglasi stanje u privremenoj evidenciji sa javnim ispravama koje je podnosilac priložio, a na osnovu kojih je upisan i Drago Lukić kao suvlasnik na ½ ZK tela III; da je, prema zapisniku Komisije, ZK telo II izbrisano, iako predmetni objekat postoji na terenu, a brisanje je izvršeno bez znanja i saglasnosti podnosioca.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporen i akt i utvrdi podnosiocu pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporen i akt , celokupnu priloženu dokumentaciju i spise predmeta ovog suda Už-4404/2011, po ustavnoj žalbi istog podnosioca , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je donelo rešenje broj 952-01-02678/2010-09 od 19. juna 2012. godine, kojim je odbilo žalbu Dobrivoja Milovanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv rešenja Komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Voždovac (dalje u tekstu: Komisija) broj 951-5418/2009 od 8. februara 2010. godine. U obrazloženju rešenja ministarstva je najpre konstatovano: da je navedenim rešenjem Komisije odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen na zapisnik o izlaganju od 21. decembra 2009. godine i na podatke upisane u list nepokretnosti privremeni broj 6080 KO Voždovac; da je Komisija uvidom u ZK UL 6080 utvrdila da je tu upisana k.p. 1842 površine 478 m2, ZK telo II-kuća, kućni broj 6 u ulici Mažuranićevoj i Vidskoj-ugao, kao i ZK telo III-kuća kućni broj 6 u ulici Vidskoj, ugao Mažuranićeve-ulična; da je Komisija konstatovala da su „na ZK telu II, koje je srušeno, upisani Vera Milovanović sa ½ i Dragomir Milovanović sa ½ idealnih delova i na ZK telu III, gde je upisan Drago Lukić sa ½ idealnih delova, prihvatila da je ovo poslednje stanje upisa u zemljišnoj knjizi, a s obzirom na to da je na ZK telu III Drago Lukić upisan sa ½ idealnih delova, ne zna se ko je upisan na drugoj polovini idealnih delova“. Drugostepeni organ je dalje naveo: da osnov za traženi upis podnosioca na zemljišnoknjižnom telu III u delu ½ ne pruža ni poslednje stanje zemljišnoknjižnog upisa, a ni isprave koje je podnosilac priložio. Polazeći od odredbe člana 99. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru, drugostepeni organ je zaključio da se iz priloženih isprava ne može utvrditi ispunjenost uslova iz navedene odredbe zakona, jer se podaci iz isprava ne poklapaju. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, takođe, navedeno da se, prema poravnanju zaključenom pred „Petim opštinskim sudom u Beogradu P. 3149/73“, sporna nepokretnost sastoji iz prizemlja i sprata, dok je u listu nepokretnosti privremeni broj 6080 KO Voždovac od 4. marta 2010. godine upisana prizemna porodična zgrada u ulici Vidskoj 6, a u ranije važećoj zemljišnoj knjizi na istoj parceli bile su upisane kuća označena kao ZK telo II, kućni broj 6 u ulici Mažuranićevoj i Vidskoj-ugao, koja je srušena i kuća koja je označena kao ZK telo III „kućni broj 6 u ulici Vidskoj ugao Mažuranićeve-ulična“. S obzirom na izloženo, drugostepeni organ je zaključio da nepokretnost ne odgovara po opisu ni podacima iz ranije važeće zemljišne knjige, ni podacima iz lista nepokretnosti privremeni broj 6080 KO Voždovac.

Osporenom presudom U. 12525/12 od 29. januara 2015. godine Upravni sud je odbio kao neosnovanu tužbu podnosioca ustavne žalbe podnetu radi poništaja navedenog konačnog rešenja, prihvatajući u svemu razloge tuženog organa navedene u obrazloženju osporenog rešenja. Upravni sud je najpre naveo sadržinu odredaba čl. 83, 99. i 100. Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik PC", broj 72/09), čijom primenom je prvostepeni organ odlučio o prigovoru podnosioca ustavne žalbe. Upravni sud je dalje naveo da kako se pred sudom vodi postupak koji je vezan za k.p. broj 1842, što podnosilac ne osporava, a što se vidi i iz rešenja DN 7649/06, gde je zabeležen spor na 1/2 ZK tela III vlasnika D.L, to je pravilno, po oceni tog suda, prvostepeni organ zaključio da se ne može sa sigurnošću utv rditi ko je vlasnik ZK tela III, a posebno druge polovine istog, te je , imajući u vidu da je „u listu nepokretnosti privremeni broj 6080 na k.p. broj 1842, na objektu broj 1, porodičnoj stambenoj ztradi, ulica Vidska 6, spratnosti P+0“, ostao pri zaključku da vlasni k, odnosno držalac nije utvrđen na 1/2 idealnih delova do okončanja sudskog spora. Takođe je ocenjeno da je Komisija pravilno u B list na zemljištu upisala sa pravom korišćenja Draga Lukić a, Veru Milovanović, Dragoljuba Milovanović a i Dobrivoja Milovanović a, s a zajedničkim udelom, budući da se ne može utvrditi niti idealni niti realni udeo svakog lica do okončanja sudskog spora. Upravni sud je naveo da je cenio i ostale navode žalbe, ali je našao da su isti bez uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja .

Rešenjem broj 05-7438 od 3. maja 1963. godine odobreno je Dragoljubu Milanoviću i Veri Milanoviću, roditeljima podnosioca ustavne žalbe, da pristupe izgradnji porodične stambene zgrade visine P+1 sa dva do tri stana na k.p. broj 1842 KOB-3 u Vidskoj 6 u Beogradu.

Poravnanjem zaključenim pred Okružnim sudom u Beogradu P. 3149/73 od 11. decembra 1979. godine Dragoljub Milovanović, kao tuženi, priznao je pravo vlasništva podnosiocu ustavne žalbe, kao tužiocu, na ½ kuće koja se nalazi u Beogradu, Vidska 6, na k.p. 1842 ZKUL 6080 KOB 3, koja predstavlja fizički deo od jednog trosobnog stana u parteru i garaže u prizemlju, kao i pravo vlasništva Dobrili Jakovljević, kao tužilji, na drugoj polovini navedene kuće, koja predstavlja fizički deo od jednog trosobnog stana na spratu, jednog kupatila i sobe u prizemlju i garaže u prizemlju.

Rešenjem Opštine Voždovac broj 351-3694/98 od 18. septembra 1998. godine podnosiocu ustavne žalbe i Dobrili Jakovljević odobrena je upotreba porodične stambene zgrade visine prizemlje + jedan sprat, ukupne površine 280,12 m2, sa dva trosobna stana, dve garaže i pratećim prostorom u ulici Vidska 6 u Beogradu, na k.p. broj 1842 KOV-3.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 17131/03 od 14. oktobra 2003. godine je na osnovu „dozvole broj 351-3694/98 od 1 8. septembra 1998. godine, poravnanja 3149/73 od 11. decembra 1979. godine“ i rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu O. 1564/02 od 4. decembra 2003. godine, izvršena uknjižba prava vlasništva na ½ dela ZK tela III, preko vanknjižnih vlasnika „Dragoljuba Milanovića i Janković Dobrile“, u korist Slavice Nikolajević i Biljane Jakovljević sa po ¼. Rešenjem istog suda od 17. decembra 2004. godine na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog 9. decembra 2004. godine izvršena je uknjižba prava vlasništva na ½ dela ZK tela III u korist Draga Lukića.

Ugovorom Ov. 4305/05 od 15. decembra 2005. godine Dragoljub Milovanović je preneo ½ idealnog dela prava korišćenja k.p. broj 1842 KO Beograd 3 podnosiocu ustavne žalbe, bez naknade.

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu O. 787/06 od 4. aprila 2006. godine oglašeni su za zakonske naslednike pok. Vere Milovanović, na zaostavštini koju čini pravo korišćenja sa ½ dela na k.p. broj 1842, zemljište bez zgrade površine 4 ara 78 m2, podnosilac ustavne žalbe na 2/3 dela zaostavštine, a Slavica Nikolajević i Biljana Jakovljević, svaka na po 1/6 zaostavštine.

Rešenjem Dn. 7649/06 od 7. aprila 2006. godine, na osnovu tužbe primljene u Petom opštinskom sudu u Beogradu, izvršena je zabeležba spora na ½ dela kuće broj 6 vlasnika Draga Lukića do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka po tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv Draga Lukića, Slavice Nikolajević i Biljane Jakovljević.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosil ac ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pra vo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe Zakona o državnom premeru i katastru („ Službeni glasnik RS“, broj 72/09 ), u tekstu važećem u vreme donošenja prvostepenog rešenja Komisije, kojim je bilo propisano: da su opšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe u katastar nepokretnosti postojanje upisane nepokretnosti, upisanog prethodnik a, isprave za upis (č lan 83. stav 1. tač. 1, 2. i 3)); da o pšti uslovi uvek moraju biti ispunjeni, osim ako je zakonom drukčije određen uslov i osnov upisa (č lan 83. stav 2.); da se upis u katastar nepokretnosti vrši na osnovu privatne ili javne isprave, koja je po sadržini i formi podobna za upis (član 86. stav 1.); da je javna isprava na osnovu koje se može izvršiti upis odluka suda, drugog državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, koji su po zakonu nadležni da donose odluke kojima se odlučuje o pravima, odnosno o drugim činjenicama koje se upisuju u katastar nepokretnosti (član 88. stav 1.); da javna isprava da bi bila podobna za upis mora biti pravnosnažna (član 88. stav 2.); da se za imaoca prava svojine na objektu upisuje graditelj koji ima pravo svojine, odnosno graditelji koji imaju pravo susvojine ili zajedničke svojine na parceli, graditelj koji je imalac drugog odgovarajućeg stvarnog prava na parceli ako je za objekat izdata građevinska dozvola ili je objekat izgrađen u vreme kad građevinska dozvola nije bila uslov za gradnju, odnosno graditelj kome je izdata građevinska i upotrebna dozvola (član 97. stav 1.); da se u katastarskim opštinama u kojima, pored katastra zemljišta, postoji i zemljišna knjiga, knjiga tapija, odnosno intabulaciona knjiga za imaoca prava svojine na parceli, objektu i posebnom delu objekta upisuje lice koje je poslednje upisano u zemljišnoj knjizi ili lice koje ima osnov za upis prava svojine, ako to pravo izvodi od lica koje je poslednje upisano u zemljišnoj knjizi (član 99. stav 1. tač. 1. i 2. )); da se n a objektima koji nisu upisani u zemljišnu knjigu, upis prava svojine vrši shodnom primenom odredaba člana 97. ovo g zakona (član 99. stav 4.); da će se u slučaju nesaglasnih podataka katastra zemljišta, zemljišne knjige, knjige tapija odnosno intabulacione knjige, upis prava svojine izvršiti u skladu sa odredbama člana 99. ovog zakona, a ostali podaci o nepokretnosti shodno podacima katastra zemljišta (član 100. stav 1.); da se u postupku izlaganja vodi zapisnik u koji se upisuju podaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima i da na taj zapisnik učesnici u postupku mogu uložiti prigovor (član 104. st . 1. i 2.); da se p odaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima upisani u zapisniku koji nisu osporeni u postupku izlaganja, upisuju u katastar nepokretnosti bez donošenja rešenja o upisu (član 106. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i prvima na njima za KO Voždovac bila dužna da na osnovu dostavljenih pravnosnažnih odluka upravnog organa i suda upiše u njegovu korist pravo susvojine na ½ dela porodične stambene zgrade visine prizemlje + jedan sprat, koja se nalazi u ulici Vidska 6 u Beogradu, jer je na osnovu istih isprava upisan i Drago Lukić kao suvlasnik na drugoj polovini predmetnog objekta.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud konstatuje da je predmet odlučivanja u upravnom i upravnosudskom postupku, koji su prethodili podnošenju ustavne žalbe, bilo pitanje da li su, na osnovu utvrđenih činjenica i merodavnog prava, ispunjeni uslovi da se u postupku osnivanja katastra nepokretnosti za KO Voždovac upiše pravo vlasništva podnosioca ustavne žalbe na ½ objekta koji se nalazi u Beogradu, Vidska 6, na k.p. 1842 ZKUL 6080 KOB 3.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, utvrdio:

- da je roditeljima podnosioca ustavne žalbe rešenjem nadležnog organa odobrena izgradnja porodične stambene zgrade visine P+1 sa dva do tri stana na k.p. broj 1842 KOB-3 u Vidskoj 6 u Beogradu, a da je r ešenjem Opštine Voždovac broj 351-3694/98 od 18. septembra 1998. godine podnosiocu ustavne žalbe i njegovoj sestri odobr ena upotreba porodične stambene zgrade visine P+1, ukupne površine 280,12 m2, sa dva trosobna stana, dve garaže i pratećim prostorom, izgrađene na toj parceli.

- da su podnosilac ustavne žalbe, njegova sestra i njihov otac zaključili 11. decembra 1979. godine pred Okružnim sudom u Beogradu poravnanje, kojim je otac priznao pravo vlasništva podnosiocu ustavne žalbe na ½ kuće koja se nalazi u Beogradu, Vidska 6, na k.p. 1842 ZKUL 6080 KOB 3, koja predstavlja fizički deo od jednog trosobnog stana u parteru i garaže u prizemlju, kao i pravo vlasništva svojoj ćerki na drugoj polovini navedene kuće, koja predstavlja fizički deo od jednog trosobnog stana na spratu i garaže u prizemlju.

- da je, na osnovu navedenih dokumenata, r ešenjem zemljišnoknjižnog suda izvršena uknjižba prava vlasništva na ½ dela ZK tela-kuća „kućni broj 6 u ulici Vidskoj ugao Mažuranićeve-ulična“, u korist zakonskih naslednika podnosiočeve sestre, a potom u korist Draga Lukića;

- da je podnosilac ustavne žalbe na osnovu ugovora o poklonu stekao ½ idealnog dela prava korišćenja k.p. broj 1842 KOB 3, a da je na osnovu rešenja o nasleđivanju stekao 2/3 dela od druge polovine idealnog dela prava korišćenja te parcele.

Ustavni sud konstatuje da iz navedenih odredaba Zakona o državnom premeru i katastru proizlazi: da se upis u katastar nepokretnosti vrši na osnovu pravnosnažne odluk e suda ili drugog nadležnog organa ; da se za imaoca prava svojine na objektu upisuje, pored ostalog, graditelj koji je imalac drugog odgovarajućeg stvarnog prava na parceli ako je za objekat izdata građevinska dozvola, odnosno graditelj kome je izdata građevinska i upotrebna dozvola; da se navedena lica upisuju za imaoca prava svojine i na objektima koji nisu upisani u zemljišnu knjigu; da će se tako postupiti i u slučaju nesaglasnih podataka katastra zemljišta, zemljišne knjige, knjige tapija odnosno intabulacione knjige; da se u postupku izlaganja otklanjaju netačnosti u pogledu podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima , a da se podaci koji ni su osporeni u postupku izlaganja upisuju u katastar nepokretnosti bez donošenja rešenja o upisu .

Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je drugostepeni organ u obrazloženju rešenja ocenio da se ne može utvrditi ispunjenost uslova iz odredbe člana 99. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru, jer se podatak o spratnosti objekta naveden u predmetnom poravnanju i upotrebnoj dozvoli ne poklapa sa podacima u listu nepokretnosti privremeni broj 6080 KO Voždovac i ranije važećoj zemljišnoj knjizi. Iz obrazloženja osporene presude proizlazi da je Upravni sud ocenio pravilnom odluku drugostepenog organa da odbije žalbu podnosioca, istovremeno prihvatajući razloge Komisije za ocenu o neosnovanosti podnetog prigovora i zaključujući da se do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka koji se vodi u vezi sa ½ dela ZK tela III vlasnika Draga Lukića, ne može sa sigurnošću utvrditi ko je vlasnik tog zemljišnoknjižnog tela, a posebno druge polovine istog.

Polazeći od navedenih odredaba člana 88, člana 97. stav 1. i člana 99. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru, Ustavni sud nalazi da osporena presuda ne sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da poravnanje zaključeno pred Okružnim sudom u Beogradu P. 3149/73 od 11. decembra 1979. godine i rešenje Opštine Voždovac broj 351-3694/98 od 18. septembra 1998. godine, kojim je podnosiocu ustavne žalbe i njegovoj sestri odobrena upotreba porodične stambene zgrade visine prizemlje + jedan sprat – za čiju izgradnju su njihovi roditelji dobili građevinsku dozvolu, ne predstavljaju pravni osnov za upis prava svojine podnosioca ustavne žalbe na ½ idealnog dela ZK telo Š -kuća, kućni broj 6, u ulici Vidskoj, ugao Mažuranićeve-ulična. Takođe, po oceni ovog suda, Upravni sud nije dao dovoljne razloge za ocenu da je parnični postupak koji se vodi po tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv Draga Lukića, Slavice Nikolajević i Biljane Jakovljević od uticaja na upis prava svojine podnosioca ustavne žalbe, budući da iz rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 7649/06 od 7. aprila 2006. godine proizlazi da se spor vodi samo u vezi sa ½ dela vlasnika Draga Lukića.

S obzirom na izloženo, a posebno imajući u vidu da je nadležni organ, na osnovu navedenih dokumenata, izvršio upis prava svojine na ½ idealnog dela istog ZK tela u korist Draga Lukića, Ustavni sud je našao da osporena presuda Upravnog suda nije obrazložen a na način koji bi otklonio sumnju u arbitr ernost postupanja i odlučivanja, te je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede označenog prava, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 10200/13 od 21. januara 2014. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja broj 952-01-02678/2010-09 od 19. juna 2012. godine, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da će nakon poništavanja osporene presude Upravnog suda U. 12525/12 od 29. januara 2014. godine biti ponovo odlučivano o tužbi podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio preuranjenim njegov zahtev za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Ustavni sud je, polazeći od sadržine i zahteva ustavne žalbe, ocenio da podnosilac dugo trajanje predmetnog upravnog postupka dovodi u vezu sa povredom prava na imovinu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Ustavna žalba zbog povrede prava na pravično suđenje u upravnosudskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti