Povreda prava na imovinu i pravično suđenje u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju, kao i povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neadekvatne naknade. Dosuđena je materijalna šteta i povećana nematerijalna na 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2384/2017
01.10.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . R . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 1. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. R . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi o pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34 /10 (St. 37/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživ anja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi o pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/2010 (St. 37/09), umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Usvaja se ustavna žalba D. R . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 209/15 od 10. juna 2015. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1105/16 od 15. decembra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je po istom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. R . iz Leskovca izjavio je Ustavnom sudu , 21. februar a 2014. godine, preko punomoćnika T. B. S, advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/09 . Tražio je takođe naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškove za sastavljanje ustavne žalbe. Ustavna žalba je bila zavedena u Ustavnom sudu pod broje m Už-1618/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadlež an redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 209/15 od 10. juna 2015. godine usvojen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u stečajnom koji se vodi o pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (St. 37/09) podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava .

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1105/2016 od 15. decembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno navedeno rešenje Privrednog apelacionog suda..

Podnosilac je 22. mart a 2017. godine podneo novu ustavnu žalbu u kojoj je istakao povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, proširujući zahtev i na rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 209/15 od 10. juna 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1105/2016 od 15. decembra 2016. godine. U ustavnoj žalbi kojom se osporavaju rešenja nadležnih sudova kojima je odluče no o razumnom roku, podnosilac, u suštini, ističe nezadovoljstvo zbog visine dosuđene naknade nematerijalne štete, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Tražio je takođe naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškove za sastavljanje ustavne žalbe. Po ovom podnesku je formiran predmet Už-2384/2017.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Nad „E.“ AD Leskovac otvoren je postupak stečaja rešenjem Trgovinskim sudom u Leskovcu od 24. novembra 2009. godine u predmetu St. 37/09 . Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10 od 10. jula 2015. godine zaključen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom. Podnosilac ustavne žalbe je prijavio svoje potraživanje u stečajnom postupku. Potraživanje je utvrđeno zaključkom Privrednog suda u Leskovcu od 16. jula 2010. godine, ali isto nije namireno.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 209/15 od 10. juna 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom ro ku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34 /10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzm e mere kako bi se postupak St. 34/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke određena je primerena naknada predlagaču zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra , u dinarskoj protivvrednosti , koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva; u stavu četvrtom izreke delimično je odbijen zahtev predlagača za određivanje primerene naknade preko dosuđenog iznosa do iznosa od 3.000 evra ; u stavu petom izreke određeno je da se spisi dostave Ustavnom sudu Republike Srbije na dalji postupak u pogledu povrede prava na imovinu i za naknadu materijalne štete u opredeljenom iznosu. U obrazloženju ovog rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, navedeno je: da primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku nema karakter naknade štete, već satisfakcije zbog neizvesnosti o ostvarenju prava podnosioca koju trpi usled dugog trajanja postupka; da je cilj postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka i utvrđivanje povrede prava nalaganjem sudu da postupak okonča; da Privredni apelacioni sud nalazi da je naknada u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti primerena okolnostima ovog slučaja, te socijalnim i ekonomskim prilikama u Republici Srbiji.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1105/16 od 15. decembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 209/16 od 10. juna 2015. godine, ispravljeno rešenjem istog suda R4 St. 209/15 od 26. avgusta 2015. godine, u delu stava III izreke koji se odnosi na troškove postupka i stav ovima IV i V izreke. U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka te da nije svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere da bi se stečajni postupak sproveo u najkraćem roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. U vezi sa pritužbom podnosioca o nepostupanju suda u stečajnom postupku i nemogućnosti da u celini namiri potraživ anje koja ima protiv dužnika koji je preduzeće sa pretežnim državnim kapitalom, Ustavni sud podseća na stav da propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocu ustavne žalbe, a protiv ovde stečajnog dužnika „E.“ AD Leskovac, koji je u vreme nastanka potraživanja poslovao sa pretežno društvenim/državnim kapitalom, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu, pored ostalog, i praksu Evropskog suda, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. i zreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi o pred Privrednim s udom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (St. 37/09), umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

7. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 209/15 od 10. juna 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1105/16 od 15. decembra 2016. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosilac smatra da je vi sina primerene naknada koja mu je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/2013), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosioca , a koja se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna, i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni s ud konstatuje da je tuženi „E.“ AD Leskovac obavezan prema podnosiocu ustavne žalbe pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 4101/03 od 15. marta 2005. godine, na isplatu minimalne zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 37/09 od 24. novembra 2009. godine podnosilac je prijavio svoje potraživanje u navedenom stečajnom postupku.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena dužina trajanja stečajnog postupka u kome je podnosilac pokuša o da ostvari svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja sporni stečajni postupak trajao duže od pet godina godina. U navedenim rešenjima je konstatovano da u poslednje tri godine nadležni organi stečajnog postupka nisu preduzimali radnje od značaja za namirenje stečajnih poverilaca u cilju okončanja tog postupka, te su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacio ni sud našli da je podnosiocu u navedenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je postupanjem sudskih stečajnih organa postupak produžen usled čega podnosilac još uvek nije ostvario svoja prava. Ustavni sud da lje konstatuje da je podnosiocu osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u raz umnom roku u visini od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti . Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocu, kao i da su vodili računa ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kom je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnosioca trajao više od pet godina, te da se iznos dosuđene naknade od 100 evra , u dinarskoj protivvrednosti ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosioca i njegova imovina biti suštinski namireni izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a č ime će podnosilac u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosilac nije izgubio status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju stečajnog postupka i potpunog namirenja podnosioca , ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu utvrdio da je rešenjem Privred nog apelacionog suda R4 St. 209/15 od 10. juna 2015. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1105/16 od 15. decembra 2016. godine podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog u tvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke Odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

9. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu i pravično suđenje u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti