Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv radnji Ministarstva unutrašnjih poslova kao nedopuštenu. Podnosilac žalbe nije prethodno iskoristio zakonom predviđena pravna sredstva, kao što je pritužba nadležnom organu Ministarstva, što je uslov za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2385/2011
29.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Milićevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Milorada Milićevića izjavljena protiv radnji Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska stanica Zvezdara.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milorad Milićević iz Beograda je, preko punomoćnika Duška Stojanovića i Maje Jovanović, advokata iz Beograda, izjavio Ustavnom sudu 30. maja 2011. godine ustavnu žalbu protiv radnji Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska stanica Zvezdara, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se navodi: da se podnosiocu ustavne žalbe kao stanaru u ulici Radoja Domanovića broj 10 konstantno u dužem vremenskom periodu ugrožava pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava od strane pripadnika MUP-a Republike Srbije; da su pripadnici MUP-a konstantno locirani u ulici u kojoj podnosilac stanuje, pošto su obezbeđenje određenog lica, te svojim radnjama onemogućavaju podnosioca da "normalno ulazi i izlazi i boravi u stanu, parkira automobil i normalno živi sa svojom porodicom", kao i da konstantno prave buku i drže automobil upaljen po celu noć. Podnosilac ustavne žalbe traži od Ustavnog suda da zabrani dalje vršenje radnji ometanja podnosioca, da se "preseli gospodin koji je pod posebnim merama obezbeđenja u neki pogodniji kraj Beograda" i da se podnosiocu isplati određena naknada štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena sva pravna sredstva.

3. Odredbama člana 180. Zakona o policiji (''Službeni glasnik RS'', br. 101/05 i 63/09) propisano je, pored ostalog, da svako ima pravo da Ministarstvu podnese pritužbu protiv policijskog službenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskog službenika povređena prava ili slobode (stav 1.), uređen je postupak rešavanja pritužbi (st. 2. do 5.), propisano je da se postupak rešavanja pritužbi u Ministarstvu zaključuje dostavljanjem odgovora podnosiocu pritužbe u roku od 30 dana od dana zaključenja postupka kod rukovodioca organizacione jedinice policije, kao i da je odgovorom podnosiocu pritužbe postupak po pritužbi zaključen, a podnosilac pritužbe ima na raspolaganju sva pravna i druga sredstva za zaštitu svojih prava i sloboda (stav 6.).

4. Na osnovu navoda ustavne žalbe i priloženih dokaza Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije podneo pritužbu nadležnom organu Ministarstva, niti pokrenuo sudski ili drugi postupak za zaštitu svojih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe prethodno nije iscrpeo sva zakonom predviđena pravna sredstva za zaštitu svojih ustavnih prava. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

 

Slični dokumenti

• Už 13919/2018: Odluka Ustavnog suda kojom se odbija ustavna žalba zbog zloupotrebe službenog položaja
• Už 4212/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti podnošenja nakon pravnosnažnog okončanja postupka
• Už 4058/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog prinudne naplate takse
• Už 2586/2010: Ustavna žalba odbačena zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga
• Už 4644/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu zbog smetanja poseda
• Už 63/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 1183/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe