Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su nadležni sudovi pružili relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, te da je postupak vođen sa potrebnom hitnošću.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić,, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi G. K.(1) iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba G. K.(1) izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 15/19 od 10. januara 2019. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 112/19 od 29. januara 2019. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. G. K.(1) iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 7. marta 2019. godine, preko punomoćnika G. K.(2), advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 27. juna, 15. avgusta, 18. novembra i 16. decembra 2019. godine, protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 15/19 od 10. januara 2019. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 112/19 od 29. januara 2019. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na ograničeno trajanje pritvora, prava na pravično suđenje i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 31. st. 1, 2. i 3, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da se podnosiocu, od momenta određivanja pritvora do njegovog poslednjeg produženja i to aktima koji se pobijaju ustavnom žalbom, pritvor produžava isključivo iz razloga što je ranije jednom osuđivan i to presudom Vrhovnog suda Srbije Kž.1. 8/05 od 21. februara 2006. godine zbog istovrsnog krivičnog dela; da je sud pritvor podnosiocu odredio i već više od dve godine ga produžava iz istih razloga zbog kojih je i određen i to zbog ranije osuđivanosti; da se pritvor u trajanju od više od dve godine evidentno pretvara u kaznu i krši se pretpostavka nevinosti okrivljenog u tom postupku; da je evidentno da je takav okrivljeni već unapred osuđen, ako ga drže dve godine u pritvoru i da za te dve godine osobite okolnosti da će isti ponoviti krivično delo i to u kratkom vremenskom periodu nalaze samo u jednoj ranijoj osuđivanosti staroj 10 godina; da se pritvor definitivno pretvorio u kaznu i obesmislio ceo krivični postupak i pretpostavku nevinosti; da će se do kraja januara 2020. godine, za kada je sud odredio termine za glavni pretres podnosilac nalaziti u pritvoru i praktično i bukvalno tri godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporene akte i naloži Višem sudu u Novom Sadu da donese novu odluku.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu istog podnosioca, o kojoj je Ustavni sud već odlučio u predmetu Už-10837/2021 i u bazu sudske prakse Vrhovnog suda, između ostalog, utvrdio:

- da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužnicu Kto. 12/18 (Kti. 21/17) od 19. jula 2017. godine, ispravljenu podneskom od 23. oktobra 2017. godine, te izmenjenu na glavnom pretresu 22. juna 2018. godine, kao i aktom Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kto. 12/18 od 25. maja 2020. godine, protiv trojice okrivljenih, među kojima i G. K.(1), ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- da su prvom prvostepenom presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 11/18 od 22. juna 2018. godine, pored ostalog, okrivljeni, među kojima i podnosilac ustavne žalbe, oglašeni krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i podnosilac je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina;

- da je navedena prvostepena presuda ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 1008/18 od 14. novembra 2018. godine i predmet je bio vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- da je osporenim prvostepenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 15/19 od 10. januara 2019. godine, na osnovu odredaba člana 216. stav 3. u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku prema okrivljenom G. K.(1), ovde podnosiocu ustavne žalbe, produžen pritvor za 60 dana, koji mu je određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 16/17 od 25. februara 2017. godine, a koji mu se računa od 24. februara 2017. godine, kada je lišen slobode, a koji pritvor mu je više puta produžavan, a poslednji put rešenjem veća Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 1008/18 od 14. novembra 2018. godine, tako da je pritvor po ovom osporenom rešenju mogao trajati do dalje odluke suda, a najduže do 14. marta 2019. godine;

- da je u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja, između ostalog, navedeno: da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužnicu Kti. 21/17 od 17. jula 2017. godine protiv okrivljenih Š.A, G. K.(1) i T.S, zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana. 246. stav 3, u vezi stava 1. Krivičnog zakonika; da je, odlučujući o daljoj opravdanosti primene mere pritvora prema okrivljenom G. K.(1) po službenoj dužnosti, veće razmotrilo rešenja o određivanju i produženju pritvora prema okrivljenom G. K.(1), te je izvršilo uvid u celokupne spise predmeta, nakon čega nalazi da i dalje stoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku; da iz sadržine spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni G. K.(1) opravdano sumnjiv da je zajedno sa okrivljenima T.S. i Š.A, u sastavu grupe preduzimao radnje krivičnog dela iz člana 246. stav 3, u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odnosno da postoji opravdana sumnja da je radi prometa veće količine opojne droge marihuane u ukupnoj količini od 4467,53 grama, organizovan transport iste sa područja AP Kosova i Metohije, a radi dalje prodaje na području Novog Sada, dok je iz izvoda iz kaznene evidencije vidljivo da je okrivljeni G. K.(1) ranije osuđen presudom Vrhovnog suda Republike Srbije Kž.1. 8/05 od 21. februara 2006. godine, zbog istovrsnog krivičnog dela, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 2. Osnovnog krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, koju je izdržao 22. jula 2011. godine; da, imajući u vidu napred navedeno, veće nalazi da iznete okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni u slučaju da se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo za koje je opravdano sumnjiv, zbog čega je neophodno njegovo zadržavanje u pritvoru po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, nalazeći pri tome da se svrha pritvora za sada ne može ostvariti drugom, blažom, merom;

- da je osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 112/19 od 29. januara 2019. godine, na osnovu odredbe člana 467. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog G. K.(1) izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 15/19 od 10. januara 2019. godine;

- da je u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, između ostalog, navedeno: da, suprotno žalbenim navodima, a po oceni tog suda, pobijano rešenje sadrži dovoljne i jasne razloge o svim odlučnim činjenicama na osnovu kojih je utvrđeno da je prema okrivljenom G. K.(1) neophodno produžiti pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku; da iz pobijanog rešenja i spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni G. K.(1) pravnosnažno osuđen presudom Vrhovnog suda Srbije Kž.1 8/05 od 21. februara 2006. godine, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 2. Osnovnog krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, koju je izdržao 22. jula 2011. godine, a u ovom krivičnom postupku se tereti optužbom zbog opravdane sumnje da je zajedno sa okrivljenima T.S. i Š.A, u sastavu grupe, preduzimao radnje krivičnog dela iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika; da, prema stanju u spisima predmeta i navodima optužnice, postoji opravdana sumnja da je predmetno krivično delo izvršeno tako što je radi prometa veće količine opojne droge - tzv. marihuane, u ukupnoj količini od 4.467,53 grama, organizovan transport iste sa područja AP Kosova i Metohije u Republiku Srbiju, radi dalje prodaje na području Novog Sada; da, imajući u vidu sve navedeno, a posebno da je predmet izvršenja krivičnog dela velika količina opojne droge i da je okrivljeni G. K.(1) ranije osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela, i po oceni ovog suda, a nezavisno od žalbenih navoda branioca okrivljenog, u kojima se ističe dužina trajanja pritvora i protek vremena od ranije osude, to sve jesu osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, pa je produženje pritvora prema okrivljenom G. K.(1) neophodno na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku budući da se nesmetano vođenje krivičnog postupka za sada ne može ostvariti blažom merom; da žalbeni navodi u kojima se ističe narušeno zdravstveno stanje okrivljenog nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, jer je u pritvorskim uslovima obezbeđena zdravstvena zaštita, a po potrebi pritvorenici mogu biti upućeni i u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu;

- da je pritvor prema podnosiocu produžavan više puta i nakon podnošenja ustavne žalbe i to, pored ostalih, rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 420/19 od 9. maja 2019. godine, kao i rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 662/19 od 10. jula 2019. godine, na osnovu odredaba člana 216. stav 3. u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, kojim je prema okrivljenom G. K.(1) produžen pritvor za još 60 dana, tako da je pritvor po tom rešenju mogao trajati do dalje odluke suda, a najduže do 10. septembra 2019. godine;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1111/19 od 31. jula 2019. godine, na osnovu odredbe člana 467. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog G. K.(1) izjavljena protiv navedenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 662/19 od 10. jula 2019. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 97/20 od 31. januara 2020. godine, pritvor prema podnosiocu ukinut i prema njemu je određena mera zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora i zabrane korišćenja telefona i interneta, na adresi u Novom Sadu, ul. S. br. 1;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 768/20 od 30. jula 2020. godine, prema podnosiocu ukinuta i mera zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora i zabrane korišćenja telefona i interneta;

- da je presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 187/18 od 4. novembra 2020. godine, između ostalog, podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim da je učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru po rešenju Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 16/17 od 25. februara 2017. godine, koji mu se računa od 24. februara 2017. godine od 03,00 časa, kada je lišen slobode, a koji je produžavan, te potom i ukinut rešenjem veća tog suda Kv. 97/20 od 31. januara 2020. godine, kao i mera zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora i zabrane korišćenja telefona i interneta, na adresi u Novom Sadu, ul. S. br. 1, koja mu je određena rešenjem veća tog suda Kv. 97/20 od 31. januara 2020. godine, a koja je takođe produžavana, te konačno i ukinuta rešenjem veća tog suda Kv. 768/20 od 30. jula 2020. godine, i izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanja predmeta;

- da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 194/21 od 20. maja 2021. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu K. 187/18 od 4. novembra 2020. godine, u pogledu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, pored ostalog, okrivljenog G. K.(1) osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, dok su u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i žalbe branilaca okrivljenih G. K.(1) i T.S. u celosti odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena;

- da je podnosilac ustavne žalbe 28. jula 2021. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu podneo posebnu ustavnu žalbu protiv navedenih presuda Višeg suda u Novom Sadu K. 187/18 od 4. novembra 2020. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 194/21 od 20. maja 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 41. Ustava, koja je odbačena rešenjem Ustavnog suda Už-10837/2021 od 12. novembra 2024. godine, jer nisu bile ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka;

- da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 432/22 od 17. maja 2022. godine, pored ostalog, odbijen kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog G. K.(1), podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K. 187/18 od 4. novembra 2020. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 194/21 od 20. maja 2021. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 1. do 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13, 45/13 i 52/14) bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća, da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. st. 1. do 3.).

Odredbama člana 246. st. 1. i 3. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16) bilo je propisano da će se, ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina i da će se, ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika, učinilac kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenim rešenjima povređeni pravo na slobodu i bezbednost, pravo na ograničeno trajanje pritvora, pravo na pravično suđenje i pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčeni odredbama člana 27. stav 1, člana 31. st. 1, 2. i 3, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava. Ustavni sud je, povrede prava na slobodu i bezbednost i prava na pravično suđenje cenio kroz istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, budući da podnosilac jedinstveno obrazlaže iznete tvrdnje.

Ustavni sud, najpre, ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, stav 5. obrazloženja i Odluku Už-132/2011 od 24. novembra 2011. godine, stav 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da, sa jedne strane, nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i, sa druge strane, pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio kvalifikovani oblik krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je zakonom propisana kazna zatvora od pet do petnaest godina, i to nakon podizanja optužnice na osnovu odredaba člana 216. stav 3. u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i da podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima.

Ustavni sud je utvrdio da se, u konkretnom slučaju, podnosilac u pritvoru nalazio počev od 24. februara 2017. godine, kada je lišen slobode, pa do 31. januara 2020. godine, kada je pritvor ukinut rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 97/20 i zamenjen merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora i zabrane korišćenja telefona i interneta, a koja je konačno ukinuta rešenjem veća istog suda Kv. 768/20 od 30. jula 2020. godine. Ustavni sud konstatuje da je zaključno sa inicijalnim trenutkom izjavljivanja ustavne žalbe, 7. martom 2019. godine, podnosilac boravio u pritvoru dve godine i 11 dana, odnosno do trenutka poslednje dopune ustavne žalbe podneskom od 16. decembra 2019. godine – dve godine devet meseci i 22 dana. Ustavni sud konstatuje da je ubrzo nakon podnošenja poslednje dopune ustavne žalbe, prema podnosiocu ukinut pritvor i 31. januara 2020. godine zamenjen blažom merom za obezbeđenje prisustva okrivljenog, koja je takođe ukinuta 30. jula 2020. godine.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud je, najpre, razmotrio da li je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor. S tim u vezi, uvidom u sadržinu osporenih rešenja, Ustavni sud je ocenio da nadležni sud, u konkretnom slučaju, jeste po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitivao opravdanost produženja pritvora, odnosno da je utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sudovi su na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdili da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Viši sud u Novom Sadu i Apelacioni sud u Novom Sadu su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrarnog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i u zadovoljavajućoj meri obrazložili postojanje pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u osporenim rešenjima.

Dalje, Ustavni sud konstatuje da je, u osporenom rešenju o produženju pritvora prema podnosiocu, činjenica da je njegova ranija osuđivanost presudom Vrhovnog suda Srbije Kž.1 8/05 od 21. februara 2006. godine, zbog istovetnog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 2. Osnovnog krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, zaista uzimana kao osobita okolnost koja ukazuje da će podnosilac ponoviti krivično delo. Međutim, Ustavni sud je ocenio da postoje i činjenice koje ukazuju da su postupajući sudovi implicitno vodili računa o postojanju/nepostojanju svih drugih relevantnih okolnosti za donošenje odluke o pritvoru u ovom slučaju. Ustavni sud konstatuje da su se u osporenim rešenjima prvostepeni, Viši sud u Novom Sadu, a posebno drugostepeni Apelacioni sud u Novom Sadu, osvrnuli i na pitanje primene blaže mere i zdravstvenog stanja podnosioca ustavne žalbe. Ove činjenice i uverenje Ustavnog suda potkrepljuje i to da je, ubrzo nakon podnošenja poslednje dopune ustavne žalbe, prema podnosiocu 31. januara 2020. godine pritvor ukinut i zamenjen blažom merom za obezbeđenje prisustva okrivljenog, koja je takođe i konačno ukinuta 30. jula 2020. godine.

Uzimajući u obzir da je podnosilac ustavne žalbe bio optužen da je, kao potencijalni specijalni povratnik, izvršio kvalifikovani oblik krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i da je za istovetno delo već bio prethodno pravnosnažno osuđivan presudom najvišeg suda u Republici Srbiji na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, Ustavni sud prihvata da su u osporenim rešenjima postupajući sudovi dali jasne i zadovoljavajuće razloge za produženje pritvora prema podnosiocu, u datom trenutku i okolnostima konkretnog slučaja, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice od značaja za donošenje odluke o pritvoru i mogućnost ukidanja te najstrože mere, što su i pre okončanja krivičnog postupka i učinili. Pored navedenog, Ustavni sud primećuje da su, ovakvim kontinuiranim preispitivanjem pritvora i njegovim ukidanjem čim su ocenili da su se za to stekli uslovi, postupajući sudovi, iako ne eksplicitno, implicitno i konkludentno cenili da li dužina trajanja mere pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe nije premašila „razuman rok“.

Sumirajući izneto, Ustavni sud je utvrdio da je o postojanju uslova za produženje pritvora odlučivao nadležni sud, koji je pri tome, polazeći od konkretnih činjenica, cenio kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, tako i opravdanost produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Kako je pravna ocena nadležnog suda o ispunjenju uslova za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe bila podvrgnuta kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneta u zakonito sprovedenom postupku, da su u njima cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje i da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može produžiti pritvor.

U ovim okolnostima i nadalje, za ocenu navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na ograničeno trajanje pritvora nužno je dodatno i posebno ispitati i to da li je predmetni krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti, odnosno da li su postupajući sudovi pokazali posebnu revnost u vođenju tog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe sprovodio zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, koje u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije spada u teža krivična dela, za koje je odredbama člana 67. stav 2. Krivičnog zakonika propisana i zabrana ublažavanja kazne. Ustavni sud je, takođe, utvrdio i to da je podnosilac u bio pritvoru, do trenutka podnošenja poslednje dopune ustavne žalbe, dve godine devet meseci i 22 dana, a da je ukupno u pritvoru bio manje od tri godine. Ustavni sud je, pri tome, posebno imao u vidu i to da je za to vreme, ne samo sprovedena istraga i podignuta optužnica, već je bila doneta i prva prvostepena presuda Višeg suda u Novom Sadu K. 11/18 od 22. juna 2018. godine, kojom je, pored ostalog, i podnosilac ustavne žalbe, bio oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i da je navedena presuda ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 1008/18 od 14. novembra 2018. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Dodatno, postupajući sudovi su pokazali zadovoljavajuću revnost u vođenju krivičnog postupka protiv podnosioca ne samo za vreme dok je on bio u pritvoru, već i po ukidanju i zameni pritvora blažom merom, odnosno potpunim ukidanjem i blaže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog, s obzirom na to da je taj postupak pravnosnažno okončan donošenjem drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 194/21 od 20. maja 2021. godine, kojom je preinačena druga prvostepena presuda Višeg suda u Novom Sadu K. 187/18 od 4. novembra 2020. godine, i to samo u pogledu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci.

Stoga, Ustavni sud smatra da su u konkretnom slučaju postupajući sudovi postupali sa velikom dozom ažurnosti i zadovoljavajuće revnosti, što po oceni Ustavnog suda, samo po sebi, ukazuje da je predmetni krivični postupak vođen sa zadovoljavajućom hitnošću. Ustavni sud smatra da su nadležni organi sa posebnom pažnjom pristupali vođenju postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana, zbog čega Ustavni sud nalazi da se, u celini posmatrano, navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora ne mogu smatrati osnovanim.

Ustavni sud je, dalje, razmatrao i navode podnosioca da se trajanjem pritvora od više od dve godine „krši pretpostavka nevinosti“ okrivljenog u tom postupku, odnosno tvrdnje da mu je povređeno i jedno od prava kojima se, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Ustava, jemči pravna sigurnost u kaznenom pravu. Ustavni sud je i ove navode ocenio kao neosnovane. Naime, Ustavni sud je, nasuprot ovakvim tvrdnjama podnosioca ustavne žalbe, utvrdio da iz sadržine osporenih rešenja nesumnjivo proizlazi da ni Viši niti Apelacioni sud u Novom Sadu, ni u jednom delu osporenih rešenja, nisu izneli tvrdnju da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koje je predmet krivičnog postupka u kojem je odlučivano o neophodnosti daljeg produženja pritvora prema njemu. Obrazlažući postojanje zakonskih razloga za produženje pritvora i prvostepeni i drugostepeni sud su se kretali isključivo u granicama postojanja opravdane sumnje i adekvatno su se distancirali od izražavanja stavova koji bi ukazivali da okrivljenog smatraju krivim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret pre nego što se njegova eventualna krivica utvrdi pravnosnažnom presudom. Prema oceni Ustavnog suda, ovakve tvrdnje podnosioca su, suštinski, zasnovane i motivisane na njegovom subjektivnom nezadovoljstvu zbog dužine trajanja pritvora prema njemu, ali ne i na objektivnim činjenicama i okolnostima. Posledično, Ustavni sud je našao i da se ni ovi navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu ne mogu smatrati osnovanim.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.