Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku. Nesprovođenje izvršenja nakon što je poništeno prethodno zaključeno sudsko poravnanje predstavlja povredu Ustavom zajemčenih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „Tehnogradnja“ DOO iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Tehnogradnja“ DOO i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 218/05 povređeni pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava .

2. Nalaže se Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. „Tehnogradnja“ DOO iz Beograda je 15. maja 2010. godine, preko punomoćnika Dragutina Vidosavljevića, advokata iz Leskovca, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 218/05, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu i povrede prava na imovinu zajemčenog odredb ama člana 58. st . 1. i 2. Ustava .

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo: da je Trgovinski sud u Leskovcu doneo rešenje o izvršenju I. 218/05 od 14. aprila 2005. godine; da je isti sud dozvolio strankama u izvršnom postupku da na zapisnik I. 218/05 od 26. jula 2005. godine zaključe ništavo poravnanje , koje je poništeno presudama Trgovinskog suda u Leskovcu P. 1226/08 od 22. januara 2009. godine i Privrednog apelacionog suda Pž. 665/10 od 3. marta 2010. godine; da Trgovinski , sada Privredni sud u Leskovcu nije sproveo izvršenje ni nakon pet godina od dana podnošenja predloga za izvršenje, čime su mu povređeni pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. i 2. Ustava; da krivicom izvršnog suda nije namirio svoje potraživanje u izvršnom postupku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da se otklone štete posledice i istakao je zahtev za naknadu troškova postupka za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Trgovinskog suda u Leskovcu I. 218/05 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca, 12. aprila 2005. godine, podneo Trgovinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje kojim je predložio popis, procenu i prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika „Tehnoput“ AD iz Vladičinog Hana, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude zbog izostanka Trgovinskog suda u Beogradu P. 3145/09 od 28. decembra 1999. godine.

Trgovinski sud u Leskovcu je doneo rešenje o izvršenju I. 218/05 od 14. aprila 2005. godine.

Uvidom u zapisnik o popisu I. 218/05 od 11. maja 2005. godine, utvrđeno je da je sudski izvršitelj izvršio popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, a rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu I. 218/05 od 16. maja 2005. godine je određeno veštačenje radi određivanja tržišne vrednosti popisanih stvari prema zapisniku o popisu I. 218/05 od 11. maja 2005. godine.

Uvidom u zapisnik o popisu I. 218/05 od 1. juna 2005. godine utvrđeno je da je izlaskom na lice mesta sudski veštak pristupio veštačenju pokretnih stvari izvršnog dužnika. Sudski veštak je dostavio nalaz i mišljenje sudu 10. juna 2005. godine i utvrdio je da ukupna vrednost procenjenih pokretnih stvari iznosi 8.593.455,00 dinara.

Nakon izvršenog veštačenja, Trgovinski sud u Leskovcu je doneo zaključak o prvoj javnoj prodaji pokretnih stvari izvršnog dužnika I. 218/05 koju je zakazao za 8. jul 2005. godine, i to: teretna vozila, radne mašine, inventar, rezervni delovi i alat raznih dimenzija, ali navedena javna prodaja nije uspela.

Podneskom od 6. jula 2005. godine izvršni poverilac je podneo predlog za zaključenje sudskog poravnanja u skladu sa odredb ama čl . 90. i 134. Zakona o izvršnom postupku.

Na ročištu održanom 26. jula 2005. godine je zaključeno sudsko poravnanje kojim je izvršni dužnik priznao izvršnom poverioc u pravo svojine na pokretnim stvarima po zapisniku I. 218/05 od 30. juna 2005. godine, čija je procenjena tržišna vrednost 8.593.455,00 dinara, kao i pravo svojine na nepokretnoj imovini, koja se nalazi na katastarskoj opštini Vladičin Han, čija je ukupna vrednost 36.297.926,00 dinara, na koji način je izvršena obaveza izvršnog dužnika prema izvršnom poveriocu u celini po rešenju o izvršenju I. 218/05 od 14. aprila 2005. godine, dok se izvršni poverilac odrekao preostalog potraživanja prema izvršnom dužnik u u iznosu od 11.785.167,74 dinara .

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu I. 218/05 od 12. aprila 2007. godine pokrenut je postupak za obnavljanje spisa predmeta I. 218/05 usled nestanka istih, a na ročištu od 25. aprila 2007. godine je rešenjem utvrđeno da je izvršeno obnavljanje spisa predmeta I. 218/05.

Tužilac „Tehnoput“ AD iz Vladičinog Hana je 17. marta 2007. godine (izvršni dužnik u izvršnom postupku I. 218/05) podneo tužbu Trgovinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog (izvršnog poverioca u izvršnom postupku I. 218/05), ovde podnosioca ustavne žalbe, radi poništaja sudskog poravnanja zaključenog pred Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 218/05 od 26. jula 2005. godine.

Presudom Trgovinskog suda u Leskovcu P. 1226/08 od 22. januara 2009. godine je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno je rešenje Trgovinskog suda u Leskovcu I. 218/05 od 26. jula 2005. godine, kojim je prihvaćeno poravnanje stranaka „Tehnogradnja“AD kao poverioca i „Mehanizacija“ AD (pravnog sledbenika „Tehnoput“ AD) kao dužnika, zaključeno na zapisniu sa ročišta za glavnu raspravu održanog dana 26. jula 2005. godine i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženog, Privredni apelacioni sud je presudom Pž. 665/10 od 3. marta 2010. godine potvrdio presudu Trgovinskog suda u Leskovcu P. 1226/08 od 22. januara 2009. godine.

Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe , Vrhovni kasacioni sud je presudom Gzz. 45/10 od 28. oktobra 2010. godine odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv presud a Trgovinskog suda u Leskovcu P. 1226/08 od 22. januara 2009. godine i Privrednog apelacionog suda Pž. 665/10 od 3. marta 2010. godine.

Nakon poništaja poravnanja zaključenog pred Trgovinskim sudom u Leskovcu I. 218/05 od 26. jula 2005. godine, podnosilac ustavne žalbe je podnescima od 3. i 14. maja 2010. godine predložio sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao.

Iz sadržine dopisa Privrednog suda u Leskovcu I. 218/05 od 19. maja 2010. godine, upućenog punomoćniku izvršnog poverioca, proizlazi da je spis predmeta I. 218/05 spojen uz spis parničnog predmeta istog suda P. 1226/08 i da se isti nalazi u postupku po vanrednom pravnom leku, te da će sud o ovoj činjenici obavestiti punomoćnika izvršnog poverioca nakon vraćanja spisa predmeta u ovaj sud.

Nakon navedenog dopisa punomoćniku izvršnog poverioca, prvostepeni sud u izvršnom postupku nije preduzimao nikakve radnje.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. stav 1. i 2. ).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. st av 1.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.) da ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca, sud će dosuditi stvar izvršnom poveriocu, a u s slučaju iz stava 1. ovog člana, smatra se da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara jednoj polovini procenjene vrednosti stvari (član 90.); da ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca sud će rešenjem dosuditi nepokretnost izvršnom poveriocu, a u slučaju iz stava 1. ovog člana smatra se da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara dvema trećinama procenjene vrednosti nepokretnosti (član 134.).

Zakonom o parničnom postupku (Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano da se s udsko poravnanje može se pobijati samo tužbom, da je sudsko poravnanje ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3.) i da ako sudsko poravnanje bude poništeno postupak se nastavlja kao da u parnici o tužbenom zahtevu nije ni bilo zaključeno (član 325.).

5. Ocenjujući povredu prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je izvršni postupak koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu I. 218/05 okončan u roku od četiri meseca od dana podnošenja predloga za izvršenje 12. arpila 2005. godine, zaključenjem sudskog poravnanja I. 218/05 od 26. jula 2005. godine . Poravnanjem zaključenim 26. jula 2005. godine izvršni dužnik je priznao izvršnom poveriocu pravo svojine na pokretnim stvarima po zapisniku sudskog veštaka od 30. juna 2005. godine, čija je procenjena tržišna vrednost 8.593.455,00 dinara, kao i pravo svojine na nepokretnostoj imovini, koja se nalazi na katastarskoj opštini Vladičin Han, čija je ukupna vrednost 36.297.926,00 dinara, na koji način je izvršena obaveza izvršnog dužnika prema izvršnom poveriocu u celini po rešenju o izvršenju I. 218/05 od 14. aprila 2005. godine.

Nakon dve godine od zaključenja sudskog poravnanja u izvršnom postupku I. 218/05, izvršni dužnik je podneo tužbu protiv izvršnog poverioca kao tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe , pred Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu P.1226/08 , radi poništaja sudskog poravnanja zaključenog u izvršnom postupku pred Trgovinskim sudom u Leskovcu I. 218/05 od 26. jula 2005. godine. Navedeno sudsko poravnanje je poništeno i parnica je pravnosnažno okončana donošenjem presude Vrhovnog kasacionog suda Gzz. 45/10 od 28. oktobra 2010. godine. Izvršni poverilaca ovde podnosilac ustavne žalbe, je podneskom od 3. maja 2010. godine, predložio da Privredni sud u Leskovcu nastavi postupak izvršenja, kako bi izvršni poverilac namirio potraživanje prema izvršnom dužniku.

Imajući u vidu da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno, te da se ako sudsko poravnanje bude poništeno postupak se nastavlja kao da nije ni bilo zaključeno, to je shodno odredbi člana 27. Zakona o izvršnom postupku, trebalo nastaviti izvršni postupak po pravnosnažnom okončaju parnice za poništaj sudskog poravnanja. Kako izvršni sud od podneska izvršnog poverioca od 3. maja 2010. godine više od dve godine nije preduzimao nikakve procesne radnje radi sprovođenja i okončanja izvršnog postupka, to je Ustavni sud utvrdio da nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u konkretnom slučaju nije došlo. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja , nakon poništaja sudskog poravnanja, je neefikasno delovanje Privrednog suda u Leskovcu, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je nakon poništaja sudskog poravnanja Privredni sud u Leskovcu odgovoran što je predmetni izvršni postupak nije okončan, te da je navedenim postupanjem toga suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu I. 218/05.

6. U delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršnog postupka povređeno i pravo podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbama člana 58. stav 1. i 2. Ustava. Naime, svako novčano i nenovčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima Zakonom o izvršnom postupku izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbama člana 58. stav 1. i 2. Ustava.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07 i 99/11) , usvojio ustavnu žalbu zbog povrede ustavnih prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava u tački 1. izreke i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava , tako što je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršenje u predmetu I. 218/05 okončalo u što kraćem roku.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

8. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević