Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Žalba je podneta protiv presuda iz 2005. i 2006. godine, nakon isteka zakonskog roka od 30 dana propisanog prelaznim odredbama Zakona o Ustavnom sudu za akte donete pre stupanja Zakona na snagu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Savka Popovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2010. godine, doneo je

 

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Savka Popovića izjavljena protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6918/04 od 9. maja 2005. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15127/05 od 13. decembra 2006. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Savko Popović iz Beograda je 18. februara 2008. godine podneo Ustavnom sudu „zahtev za ocenu ustavnosti presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6918/04 od 9. maja 2005. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15127/05 od 13. decembra 2006. godine“, naslovljen kao ustavna žalba.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je 19. januara 2008. godine primio rešenje Vrhovnog suda Srbije kojim je odbačen njegov zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15127/05 od 13. decembra 2006. godine.

2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke neophodne za postupanje Suda, u smislu odredaba člana 85. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07). Na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je dopisom od 29. maja 2009. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Suda po podnetoj žalbi i naložio mu da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, uredi ustavnu žalbu na način propisan odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu.

Podnosilac ustavne žalbe je 8. juna 2009. godine dostavio Ustavnom sudu dopunu ustavne žalbe, navodeći da mu je osporenim presudama Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6918/04 od 9. maja 2005. godine i Okružnog suda u Beogradu Gž. 15127/05 od 13. decembra 2006. godine povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, te je predložio da Ustavni sud poništi navedene presude.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 113. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu sadržine ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6918/04 od 9. maja 2005. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu isplati više naplaćenu cenu vozila, na ime neosnovanog obogaćenja i po osnovu naknade materijalne štete zbog nezakonitog uvećanja poreske osnovice i carinske osnovice.

Osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 15127/05 od 13. decembra 2006. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6918/04 od 9. maja 2005. godine.

Nakon prijema obaveštenja od Republičkog javnog tužilaštva da neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, podnosilac ustavne žalbe je 1. avgusta 2007. godine podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6918/04 od 9. maja 2005. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15127/05 od 13. decembra 2006. godine. Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je 24. oktobra 2007. godine doneo rešenje Sgzz. 927/07 kojim je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, jer je izjavljen iz razloga zbog kojih se ovo vanredno pravno sredstvo ne može izjaviti.

5. Ustavni sud je nakon sprovedenog postupka ocenio da ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6918/04 od 9. maja 2005. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15127/05 od 13. decembra 2006. godine treba odbaciti.

Naime, Ustavni sud konstatuje da su u parničnom postupku pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljena izjavljivanjem revizije i zahteva za zaštitu zakonitosti, ako je protiv drugostepene sudske odluke podnet i zahtev za zaštitu zakonitosti, ali samo kada je izjavljivanje ovih vanrednih pravnih sredstava zakonom bilo dozvoljeno i kada su izjavljena na zakonom dozvoljen način i iz zakonom dozvoljenih razloga. S obzirom na to da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen, jer nije podnet iz razloga propisanih Zakonom o parničnom postupku, Ustavni sud nalazi da je donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke.

Iako u ustavnoj žalbi nije naveden datum prijema osporene drugostepene presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15127/05 od 13. decembra 2006. godine, iz činjenice da je posle njenog prijema podnosilac ustavne žalbe 1. avgusta 2007. godine blagovremeno izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, o kome je Vrhovni sud Srbije odlučio rešenjem Sgzz. 927/07 od 24. oktobra 2007. godine, Ustavni sud je nesporno utvrdio da je ustavna žalba, koja je izjavljena 18. februara 2008. godine protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6918/04 od 9. maja 2005. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15127/05 od 13. decembra 2006. godine, podneta posle isteka roka propisanog članom 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić