Odbijanje predloga za povraćaj u pređašnje stanje i odbacivanje ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud ne dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje i odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Razlog za propuštanje roka – čekanje na odluku Evropskog suda za ljudska prava – nije ocenjen kao opravdan, jer je ustavna žalba domaći pravni lek.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Đurice Rusov iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne dozvoljava se Đurici Rusov povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.

2. Odbacuje se ustavna žalba Đurice Rusov izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 17656/06 od 21. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đurica Rusov iz Beograda, preko punomoćnika Gorana Miličića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 9. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 17656/06 od 21. februara 2008. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Uz ustavnu žalbu podnet je i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe. U predlogu podnosilac ustavne žalbe navodi da je prva odluka Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Vinčić i ostali protiv Srbije“ doneta 1. decembra 2009. godine, pa se „opravdan razlog za propuštanje ustavne žalbe sastoji u tome što pre ove odluke Evropskog suda nije postojala obaveza obraćanja Ustavnom sudu Srbije pre obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava, dok nakon njenog donošenja ta obaveza postoji.“

2. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.).

3. Ustavni sud je ocenio da se izneti razlog ne može prihvatiti kao opravdan razlog koji je onemogućio ili sprečio podnosioca da izjavi ustavnu žalbu u Zakonom propisanom roku. Ovo iz razloga što smisao ustavne žalbe nije da se obezbedi obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, već, naprotiv, da pred državnim organima Republike Srbije, podnosiocu pruži zaštitu njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te je u tom cilju ustavna žalba ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu još 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud konstatuje da je svoje pravo obraćanja Ustavnom sudu podnošenjem ustavne žalbe do sada iskoristilo više hiljada građana, koji su je izjavili na način i u roku propisanom Zakonom o Ustavnom sudu, nezavisno od toga da li su imali nameru da se obrate i Evropskom sudu za ljudska prava. Sa druge strane, Ustavni sud ukazuje da je ocena Evropskog suda za ljudska prava na koju se podnosilac ustavne žalbe poziva upravo rezultat postupanja Ustavnog suda po do sada izjavljenim ustavnim žalbama.

4. S obzirom na to da Ustavni sud nije dozvolio podnosiocu povraćaj u pređašnje stanje, a iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je njegov punomoćnik osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 17656/06 od 21. februara 2008. godine primio 15. maja 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu. Kada je reč o povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da se podnosilac ustavne žalbe na povredu ovog prava poziva tek nakon pravosnažno okončanog parničnog postupka, te se stoga blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta, odnosno na isti način kao kada se ustavnom žalbom ističe povreda ili uskraćivanje bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje predloga za povraćaj u pređašnje stanje i odbacivanje ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti