Odluka Ustavnog suda o produženju pritvora zbog pokušaja teškog ubistva

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu B. D. protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su razlozi za pritvor, zasnovani na opasnosti od ponavljanja dela i uznemirenju javnosti, obrazloženi na ustavnopravno prihvatljiv način, uz poštovanje zahteva hitnosti u postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama B. D. iz Šida, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbijaju se kao neosnovane ustavne žalbe B. D. izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 14/22 od 11. januara 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 136/22 od 27. januara 2022. godine, rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 466/22 od 12. maja 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 874/22 od 2. juna 2022. godine i rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 647/22 od 12. jula 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1243/2022 od 11. avgusta 2022. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba B. D. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 253/22 od 10. marta 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 485/22 od 31. marta 2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. D. iz Šida je, 3. marta 2022. godine, preko punomoćnika N. B, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 14/22 od 11. januara 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 136/22 od 27. januara 2022. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. st. 1. i 3, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe, nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, produžen pritvor zbog postojanja pritvorskih razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je osporeno postojanje pritvorskih razloga i navedeno da je za opravdano produženje pritvora po proteku određenog vremena potrebno dodatno obrazložiti razloge zbog kojih i nakon dužeg vremenskog perioda sud procenjuje da je trajanje pritvora opravdano, te sud ne može, kao u konkretnom slučaju, davati stereotipne razloge koji se stalno ponavljaju, već je potrebno da se, po proteku određenog vremena navedu dodatne okolnosti koje opravdavaju lišenje slobode u navedenom trajanju. Podnosilac je naveo da sud, prilikom odlučivanja da li postoji pritvorski osnov iz stava 4, mora voditi računa o dužini trajanja uznemiravanja javnosti, kao i o činjenici da ista ne može trajati u nedogled, kao i da nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. U ustavnoj žalbi je navedeno da javnost nije uticala na način da ometa sprovođenje zakonitog postupka, koji bi išao u prilog okrivljenima, već upravo suprotno, jer je nakon objavljivanja video zapisa sa leca mesta u medijima, promenjena pravna kvalifikacija u težu, odnosno iz teške telesne povrede sa učestvovanjem u tuči u teško ubistvo u pokušaju. Podnosilac je naveo i da, imajući u vidu da sud raspolaže pouzdanom adresom okrivljenog, pritvor bi mogao biti zamenjen blažom merom, jer pritvor nije kazna, već mera obezbeđenja prisustva okrvivljenog i nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava, poništi osporena rešenja, svoju odluku objavi u „Službenom glasniku RS“ i nadoknadi troškove postupka pred Ustavnim sudom.

Podnosilac ustavne žalbe je, preko istog punomoćnika, podneskom od 20. juna 2022. godine, koju je označio kao „dopuna ustavne žalbe“, obavestio Ustavni sud da sudovi i dalje nastavljaju sa povredama prava koje su istaknute u ustavnoj žalbi od 3. marta 2022. godine, jer uprkos proteku vremena i brojnim žalbama okrivljenog i dalje donose identična rešenja. Iz sadržine navedenog podneska proizlazi da se radi o novoj ustavnoj žalbi kojom se navodi ustavne žalbe od 3. marta 2022. godine proširuju na rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 253/22 od 10. marta 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 485/22 od 31. marta 2022. godine i rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 466/22 od 12. maja 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 874/22 od 2. juna 2022. godine, koja je dostavio kao dokaz svojih tvrdnji da sudovi i dalje krše ljudska prava podnosiocu ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe je, preko istog punomoćnika, podneskom od 25. avgusta 2022. godine, koju je označio kao „druga dopuna ustavne žalbe“, obavestio Ustavni sud da sudovi i dalje nastavljaju sa povredama prava koje su istaknute u ustavnoj žalbi od 3. marta 2022. godine, jer uprkos proteku vremena i brojnim žalbama okrivljenog i dalje donose u slovo identična rešenja zanemarujući dužnost razmatranja razloga za pritvor u momentu odlučivanja. Iz sadržine navedenog podneska proizlazi da se radi o novoj ustavnoj žalbi kojom se navodi ustavne žalbe od 3. marta 2022. godine proširuju na rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 647/22 od 12. jula 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1243/2022 od 11. avgusta 2022. godine, koja je dostavio kao dokaz svojih tvrdnji da sudovi i dalje krše ljudska prava podnosiocu ustavne žalbe.

Ustavni sud je povodom ustavnih žalbi od 3. marta, 20. juna i 25. avgusta 2022. godine sproveo jedinstveni postupak.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno kili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, osporenih rešenja i druge dokumentacije priložene kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i iz odgovora Višeg suda u Novom Sadu K. 89/23 od 24. decembra 2024. godine utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe se, u vreme podnošenja ustavnih žalbi, nalazio u pritvoru na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 22/21 od 24. februara 2021. godine, koji mu se račina od 22. februara 2021. godine kada je lišen slobode. Istražna faza krivičnog postupka je trajala 2 meseca i 17 dana, nakon čega je podignuta optužnica.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kti. 26/21 od 14. maja 2021. godine, koja je izmenjena aktom tog tužilaštva Kti. 26/21 od 8. jula 2021. godine i potvrđena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 960/21 od 27. septembra 2021. godine (pravnosnažno donošenjem rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1517/21 od 20. oktobra 2021. godine) podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo više lica pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju u pokušaju iz člana 114. stav 1. tač. 2) i 11) u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, dok je još dvojici okrivljenih lica stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 2) u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, a preostaloj petorici okrivljenih stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i po jedno krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

U predmetu Višeg suda u Novom Sadu K. 128/21 pripremno ročište održano je 13. decembra 2021. godine, a glavni pretres je sproveden u toku 14 meseci u okviru čega je održano 11 ročišta, i to: 4, 7. i 15. marta, 6. aprila, 5. oktobra, 9. i 10. novembra i 13. decembra 2022. godine i 30. januara, 13. i 14. februara 2023. godine, nakon čega je doneta osuđujuća presuda, 2. marta 2023. godine.

Dakle, do podnošenja druge dopune ustavne žalbe (25. avgusta 2022. godine) bilo je zakazano i održano četiri nastavka za glavni pretres.

Uvidom u osporena rešenja Ustavni sud je utvrdio da je njihova sadržina u bitnom ista, te stoga smatra nepotrebnim da se navodi sadržina obrazloženja svakog od osporenih rešenja, već je, u ovom delu, Sud ocenio celishodnim da sumira njihova obrazloženja navođenjem bitnih okolnosti koje su bile od značaja za donošenje odluke da se pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžava.

Dakle, osporenim rešenjima prema podnosiocu ustavne žalbe je pravnosnažno produžen pritvor, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, u fazi glavnog pretresa, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo više lica pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju u pokušaju iz člana 114. stav 1. tač. 2) i 11) u vezi člana 30. Krivičnog zakonika. Obrazlažući postojanje pritvorskih razloga za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe u osporenim rešenjima je navedeno da je sud ceneći pre svega prirodu i način izvršenja krivičnog dela za koje okrivljeni opravdano sumnjiv, a koji je opisan u činjeničnom opisu optužnog akta, kao i činjenicu da je predmetano krivično delo ostalo u pokušaju, stanovište je suda da te okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će okrivljeni u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom peridou ponoviti, odnosno dovršiti krivično delo za koje je osnovano sumnjiv, zbog čega se produženje pritvora prema osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku pokazuje opravdanim.

Kada je reč o pritvorskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom posutpku u osporenim rešenjima je navedeno da pored činjenice da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora preko deset godina, čime je ispunjen objektivni uslov za trajanje pritvora, sud je cenio i okolnost da iz spisa predmeta proizlazi da se inkriminisani događaj odigrao u veoma prometnoj ulici, u strogom centru grada u vremenu između 18,25 i 18,35 časova kada je frekvencija prolaznika velika, a postoji i naročito interesovanje javnosti za navedeni događaj, posebno ako se ima u vidu da su o događaju izveštavali i još uvek izveštavaju elektronski i štampani mediji u Republici Srbiji, dok je na više internet sajtova postavljen i snimak događaja. Stoga je sud ocenio da u konkretnom slučaju postoje okolnosti koje se tiču načina izvršenja i težine posledica krivičnog dela za koje se okrivljeni B. D. osnovano sumnjiči, a koje su takve da su dovele do znatnog uznemirenja šire javnosti koje i dalje traju i koje je takvog kvaliteta da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje predmetnog krivičnog postupka, iz kojih razloga produženje pritvora prema okrivljenom po navedenom zakonskom osnovu se pokazuje kao nužno i opravdano. Sud je potom u svojim rešenjima konstatovao da je, s obzirom na navedene okolnositi pritvor neophodna mera radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, te da se ista svrha ne može ostvariti drugim, blažim merama koje branilac okrivljenog predlaže.

Iz odgovora Višeg suda u Novom Sadu Kv. 253/22 od 12. maja 2025. godine, utvrđeno je da je rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 485/22 od 31. marta 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe uručeno 5. aprila 2022. godine, a njegovom braniocu 7. aprila 2022. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (člana 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21-Odluka US i 62/21-Odluka US) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo a osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (član 211. stav 1. tačka 4)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) propisano je: da će se zatvorom od najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom kazniti ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju (teško ubistvo - član 114. stav 1. tačka 2)); da će se zatvorom od najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom kazniti ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samilosti (član 211. stav 1. tačka 11)).

5. Ispitujući ispunjenost procesnih pretpostavki za odlučivanje Ustavni sud, najpre konstatuje da je na sednici održanoj 23. februara 2012. godine (www.ustavni.sud.rs) Sud zauzeo stav da se blagovremenost naknadnog podneska u kojem se ističe novi zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, po pravilu vezuje za datum predaje tog podneska. S obzirom na to da su podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac drugostepeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 485/22 od 31. marta 2022. godine primili 5. odnosno 7. aprila 2022. godine, koje je osporeno dopunom ustavne žalbe od 20. juna 2022. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Stoga je Sud u odnosu na osporena rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 253/22 od 10. marta 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 485/22 od 31. marta 2022. godine odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 2. izreke.

6. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na ostala osporena rešenja u odnosu na koja su ustavne žalbe podnete blagovremeno, Ustavni sud je utvrdio da se suština navoda ustavnih žalbi u odnosu na sva istaknuta prava zasniva na tvrdnjama da su protekom vremena prestali da postoje pritvorski razlozi zbog kojih je pritvor prema podnosiocu bio određen, te da nije bilo osnova da mu se pritvor sukcesivno produžava, jer ne postoje obrazloženi razlozi koji bi opravdali pritvor kao najstrožu meru za nesmetano vođenje krivičnog postupka u navedenom trajanju.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se ustavnim žalbama osporavaju rešenja koja su doneta nakon podizanja optužnice, Ustavni sud je povredu svih istaknutih prava cenio sa aspekta sadržine prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 2. Ustava

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje prigovora, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršili krivično delo teško ubistvo u pokušaju za koje je zaprećena kazna zatvora od najmanje deset godina ili doživotni zatvor. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžavan na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) ZKP, odnosno zbog opasnosti da će u kratkom vremenu dovršiti pokušano krivično delo ili ponoviti krivično delo koje mu se stavlja na teret, kao i zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa odredbama ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima.

Naime, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima naveli i jasno obrazložili, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela (teško ubistvo više lica u pokušaju pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, izvršeno u toku dana, na prometnom mestu – u strogom centru grada u vremenu između 18,25 i 18,35 časova kada je frekvencija prolaznika velika), dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u osporenim rešenjima utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosilac osnovano sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, a koje je i u vreme donošenja osporenih rešenja i dalje takvog inteziteta da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Pored navedenog, Ustavni sud smatra da ocena krivičnih sudova u pogledu postojanja pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP nije očigledno proizvoljna i arbitrarna. Polazeći od toga da je konkretno krivično delo ostalo u pokušaju, a sam način izvršenja ukazuje na visok stepen bezobzirnosti u nasilničkom ponašanju podnosioca ustavne žalbe, koje okolnosti su krivični sudovi cenili kao naročite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi dovršiti pokušano, odnosno ponoviti izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret.

Stoga Ustavni sud smatra da osporena prvostepena rešenja sadrže dovoljno detaljna i jasna obrazloženja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, te kako su doneta u zakonito sprovedenom postupku, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se licu protiv koga se vodi krivični postupak može produžiti pritvor, kao i da je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao nadležan drugostepeni sud, detaljno cenio i obrazložio sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje, Sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da ne postoje razlozi koji bi opravdali produženje pritvora prema njemu u navedenom vremenskom periodu.

Ustavni sud, nadalje, naglašava da je za ocenu osnovanosti navoda kojima se ukazuje na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe do dana podnošenja druge dopune ustavne žalbe (25. avgusta 2022. godine) nalazio u pritvoru jednu godinu i nepunih šest meseci (računajući od 22. februara 2021. godine kada je lišen slobode), za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta i potvrđena optužnica protiv osam optuženih lica, te je glavni pretres u toku, pri čemu je sud nastavke glavnog pretresa zakazivao i održavao više puta u toku jednog meseca, što ukazuje na to da je sud u navedenom periodu postupao u skladu sa zahtevima naročite hitnosti u pritvorskim predmetima.

Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak u kome su doneta osporena rešenja vođen protiv osam okrivljenih lica; da je trojici okrivljenih stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju, dok je preostaloj petorici okrivljenih stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilničko ponašanje; da je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe trajala tri i po meseca; da je nakon potvrđivanja optužnice pripremno ročište održano u roku kraćem od dva meseca, kao i da su nastavci glavnog pretresa zakazivani više puta u toku jednog meseca.

Ustavni sud je ocenio da navedeno ukazuje da su nadležni sudovi sa posebnom pažnjom i primerenom hitnošću pristupali vođenju postupka, kao i da je osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima Višeg suda u Novom Sadu Kv. 14/22 od 11. januara 2022. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 136/22 od 27. januara 2022. godine, Višeg suda u Novom Sadu Kv. 466/22 od 12. maja 2022. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 874/22 od 2. juna 2022. godine, Višeg suda u Novom Sadu Kv. 647/22 od 12. jula 2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1243/2022 od 11. avgusta 2022. godine nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana člana 31. stav 2. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o produženju pritvora zbog pokušaja teškog ubistva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti