Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Sud je ponovio stav da zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo koje se mora iscrpeti pre podnošenja ustavne žalbe. Rok za žalbu teče od dostavljanja drugostepene presude.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2394/2010
15.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nega Rečevića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. jula 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Nega Rečevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Čačku K. 809/07 od 4. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Čačku Kž. 520/09 od 2. decembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Nego Rečević iz Čačka, preko punomoćnika Jova Popovića, advokata iz Čačka, podneo je Ustavnom sudu 14. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Čačku K. 809/07 od 4. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Čačku Kž. 520/09 od 2. decembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je u zakonskom roku branilac okrivljenog Republičkom javnom tužilaštvu podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti i da je dopisom KTZ. 43/10 od 20. aprila 2010. godine, koji je podnosiocu dostavljen 26. aprila 2010. godine, on obavešten da tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da mu je osporenim presudama povređeno označeno ustavno pravo, poništi osporene presude, naloži Apelacionom sudu da donese novu odluku po žalbi okrivljenog Nega Rečevića izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Čačku K. 809/07 od 4. juna 2009. godine i naloži odlaganje izvršenja izrečene kazne zatvora okrivljenom Negu Rečeviću, do odluke o ustavnoj žalbi.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Opštinskog suda u Čačku K. 809/07 od 4. juna 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela iz člana 57. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“, broj 62/06) i izrečena mu je uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci koja se neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo; da je osporenom presudom Okružnog suda u Čačku Kž. 520/09 od 2. decembra 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a uvažena žalba Opštinskog javnog tužioca u Čačku i preinačena je presuda Opštinskog suda u Čačku K. 809/07 od 4. juna 2009. godine, tako što je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 43/10 od 20. aprila 2010. godine branilac okrivljenog u krivičnom postupku, a ovde punomoćnik podnosioca ustavne žalbe, obavešten povodom njegove inicijative od 18. januara 2010. godine da tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presuda Opštinskog suda u Čačku K. 809/07 i Okružnog suda u Čačku Kž. 520/09.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine). S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Okružnog suda u Čačku Kž. 520/09 od 2. decembra 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe dostavljena najkasnije 18. januara 2010. godine kada je, preko svog branioca u krivičnom postupku, podneo Republičkom javnom tužilaštvu inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 14. maja 2010. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje, propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 1978/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 3604/2010: Ustavna žalba odbačena kao neblagovremena zbog proteka zakonskog roka
• Už 219/2011: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene
• Už 4222/2010: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u krivičnom postupku zbog roka
• Už 3435/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku kao neblagovremene
• Už 1886/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 5354/2010: Odbacivanje ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog neblagovremenosti