Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o naknadi penzije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Navodi o povredi prava na naknadu štete, penzijsko osiguranje i načela sudstva nisu ustavnopravno utemeljeni, jer se ne odnose na povredu konkretnih ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2398/2009
04.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mihajla Jovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mihajla Jovanovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1482/09 od 24. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mihajlo Jovanović iz Beograda, preko punomoćnika Ljubiše A. Živadinovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 14. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1482/09 od 24. septembra 2009. godine, navodeći da ustavnu žalbu podnosi zbog povrede prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, prava na penzijsko osiguranje iz člana 70. stav 2. i “prava da sud sudi na osnovu zakona” iz člana 142. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Vrhovni sud Srbije pogrešio kad je osporenom presudom odbio reviziju izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 5448/07 od 9. januara 2009. godine, kojom je potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6182/04 od 21. februara 2007. godine, a kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da sud obaveže tuženu Republiku Srbiju, Ministarstvo odbrane, da mu na ime razlike penzije za period od 1.1.2000. godine do 30.10.2003. godine isplati opredeljeni iznos i kojom je odbijeno preinačenje tužbe izvršeno podneskom tužioca od 13.11.2006. godine u kome je kao drugotuženi označen i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je naneta šteta iz razloga što ostvarena penzijska primanja nisu obračunata u skladu sa važećim propisima, u smislu odredbi člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Iz navoda ustavne žalbe i uvidom u priloženu dokumentaciju, Ustavni sud je utvrdio da je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe odbijen kao neosnovan presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6182/04 od 21. februara 2004. godine zbog nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog, jer on nije u radnom odnosu kod tuženog, te ne ostvaruje platu, već prima penziju. Istom presudom odbijeno je preinačenje tužbe kojim je kao drugotuženi označen i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, jer je do preinačenja tužbe došlo u fazi postupka kada je za to, prema odredbama Zakona o parničnom postupku bio potreban pristanak lica na koje se preinačenje odnosi, a označeni Fond nije pristao da stupi u parnicu pored prvotuženog. Iz istih razloga drugostepenom presudom, Okružnog suda u Beogradu Gž. 5448/07 od 9. januara 2009. godine je odbijena žalba koju je podnosilac izjavio protiv navedene prvostepene presude, a takođe na istim razlozima se zasniva i osporena presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 1482/09 od 24. septembra 2009. godine, kojom je kao neosnovana odbijena revizija izjavljena protiv navedene drugostepene presude.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, u pogledu istaknute povrede prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, ocenio da se navodi ustavne žalbe, polazeći od razloga na kojima se zasniva osporena presuda Vrhovnog suda Srbije, ne mogu dovesti u pravnu vezu sa sadržinom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac poziva.

Kada je reč o ukazivanju podnosioca ustavne žalbe na povredu prava iz člana 70. stav 2. Ustava, Ustavni sud ističe da je navedenom ustavnom odredbom utvrđeno da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera, čime ustavotvorac samo izražava opšti odnos Republike prema materijalnom položaju penzionera. Kako navedena ustavna odredba ne predstavlja konkretno pravo čija je sadržina utvrđena Ustavom, to ona ne može biti povređena pojedinačnim aktom ili radnjom, pa ni osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije.

Konačno, Ustavni sud konstatuje da odredba člana 142. stav 2. Ustava, na koju se podnosilac ustavne žalbe takođe poziva, ne utvrđuje neko ljudsko pravo ili slobodu, već utvrđuje ustavna načela samostalnosti i nezavisnosti sudova.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o naknadi penzije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti