Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa fikcijom o povlačenju tužbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu preduzeća čija je protivtužba smatrana povučenom zbog izostanka sa ročišta. Sud je utvrdio da je stranka bila uredno upozorena na posledice izostanka, te da nije došlo do povrede prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća ''TABY CO'' iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. februara 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba preduzeća ''TABY CO'' izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu XIV P 1916/05 od 23. marta 2006. godine i 25. jula 2006. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu X Pž. 7605/06 od 7. decembra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće ''TABY CO'' podnelo je Ustavnom sudu 30. januara 2007. godine dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu, izjavljenu preko zakonskog zastupnika, protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava iz čl. 22, 32. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da su osporenim rešenjima, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, povređena navedena Ustavom garantovana prava podnosioca, iz razloga što punomoćnik podnosioca nije čuo poziv za pristup raspravi te je Trgovinski sud u Beogradu doneo ''nezakonito'' rešenje P 1916/05 od 23. marta 2006. godine, kojim se tužba smatra povučenom, zbog neopravdanog izostanka tužioca i tuženog sa ročišta. U dopuni ustavne žalbe podnosilac, kao razlog osporavanja, navodi i odredbu člana 108. stav 3. Zakona o parničnom postupku, dokazujući da postupajući sudija nije prilikom odlaganja ročišta upozorio stranke na zakonske posledice eventualnog izostanka sa narednog ročišta. Podnosilac traži da Ustavni sud poništi osporena rešenja i predmet vrati u pređašnje stanje ''ali u dalju nadležnost drugom sudiji pojedincu''.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Trgovinskog suda u Beogradu XIV P 1916/05 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe, kao protivtužilac, u parnici tužioca – protivtuženog DP "Ravanica" iz Ćuprije, koja se vodila pred Trgovinskim sudom u Beogradu, podneo je protiv tog preduzeća 18. aprila 2004. godine protivtužbu, zbog neosnovanog zadržavanja – plenidbe stvari u vrednosti od 248.912,00 dinara. Trgovinski sud u Beogradu je 23. marta 2006. godine doneo osporeno rešenje P 1916/05 kojim se tužba smatra povučenom. U obrazloženju rešenja se navodi da su tužilac i tuženi neopravdano izostali sa ročišta za glavnu raspravu od 23. marta 2006. godine, iako su uredno pozvani, te je sud primenom člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci. Uvidom u zapisnik sa ročišta za glavnu raspravu od 7. marta 2006. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ovo ročište odloženo za 23. mart 2006. godine u 11 časova, kojom prilikom je konstatovano da je strankama poziv saopšten. Ovaj zapisnik potpisale su stranke, zapisničar i sudija.
Podnosilac ustavne žalbe je na ročište za glavnu raspravu od 27. septembra 2005. godine pozvan tako što mu je 3. avgusta 2005. godine uručen pismeni poziv koji sadrži upozorenje o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta. Poziv za sva naredna ročišta strankama je saopšten usmeno na prethodnom ročištu.
Osporenim rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P 1916/05 od 25. jula 2006 odbijen je predlog za povraćaj u pređašnje stanje podnosioca ustavne žalba zbog propuštenog ročišta od 23. marta 2006. godine, kao neosnovan. Trgovinski sud je zaključio da navodi podnosioca da je sedeo na klupi koja je bila nešto udaljenija od sudnice i nije čuo poziv da pristupi na zakazanu raspravu, ''ne predstavljaju opravdan razlog za izostanak sa zakazanog ročišta jer je tuženi bio pozvan da pristupi na ročište u zakazano vreme, te ga činjenica da nije čuo poziv ne opravdava''.
Protiv navedenih prvostepenih rešenja podnosilac ustavne žalbe je uložio žalbu, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenih bitnih činjenica - na osnovu člana 362, a u vezi sa člana 360. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava – na osnovu člana 363, a u vezi člana 360. stav 1. tačka 3) istog Zakona.
Osporenim rešenjem Višeg trgovinskog suda u Beogradu X Pž. 7605/06 od 7. decembra 2006. godine potvrđena su navedena rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P 1916/05 od 23. marta 2006. godine i od 25. jula 2006.
4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su osporenim rešenjima povređena njegova Ustavom garantovana prava iz člana 22. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2.
Prema članu 22. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i utvrđuje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Stavom 3. ovog člana utvrđeno je da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine.
Odredbom člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) propisano je da se tužba smatra povučenom, ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac.
Odredbama člana 108. ZPP propisano je: da ročište određuje sud kada je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka, a da protiv rešenja o određivanju ročišta nije dozvoljena žalba (stav 1.); da će sud na ročište blagovremeno pozvati stranke i ostala lica čije prisustvo smatra potrebnim, da će se uz poziv stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za određivanje ročišta, da će se u pozivu naznačiti mesto, prostorija i vreme održavanja ročišta, a ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu će se navesti stranke, predmet spora, kao i radnja koja će se na ročištu preduzeti (stav 2.); da će sud u pozivu naročito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ročišta (stav 3.).
Prema odredbi člana 111. stav 1. ZPP, ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje) kad postoje opravdani razlozi za propuštanje.
Odredbom člana 479. ZPP (Glava trideset četvrta) propisano je da će se u postupku u privrednim sporovima primenjivati odredbe ovog zakona, ako u odredbama ove glave nije šta drugo određeno.
5. Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti u ovom predmetu, a odlučujući u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je zaključio da je Trgovinski sud u Beogradu, u toku postupka koji se vodio u predmetu XIV P 1916/05, u pozivu za prvo ročište zakazano za 27. septembar 2005. godine upozorio podnosioca ustavne žalbe na zakonske posledice izostanka sa ročišta, saglasno odredbi člana 108. Zakona o parničnom postupku. Ustavni sud je ocenio da ovo upozorenje ima procesna i pravna dejstva za sva sledeća ročišta, odnosno jednom upozorenu stranku sud više ne mora da upozorava. U tom smislu navode podnosioca da je postupajući sudija propustio da prilikom odlaganja ročišta stranke upozori na zakonske posledice eventualnog izostanka sa narednog ročišta, Ustavni sud nije prihvatio kao osnovane.
S obzirom na izneto, a polazeći od sadržine prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneta od strane Ustavom i zakonom ustanovljenih sudova i da je podnosiocu ustavne žalbe data mogućnost da svoj tužbeni zahtev obrazloži i učestvuje u parničnom postupku na način i pod uslovima koji ga nisu doveli u nepovoljniji položaj u odnosu na drugu parničnu stranku. Imajući u vidu kogentno dejstvo odredbe člana 296. Zakona o parničnom postupku, odnosno činjenicu da na ročište od 23. marta 2006. godine nisu pristupile obe parnične stranke, odnosno njihovi punomoćnici, iako su bili uredno pozvani, Sud je ocenio da nema povrede navedenih Ustavnih prava.
U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud zaključuje da zbog primene propisanih pravila postupka, postupajući sudovi nisu bili u situaciji da odlučuju o sadržini podnetog tužbenog zahtev. Kako se osporenim rešenjima ne odlučuje o postojanju ili nepostojanju nekog imovinskog prava, a Ustavni sud je prethodno utvrdio da osporenim aktima podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena ili uskraćena prava garantovana odredbama člana 22. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava, to je ocenjeno da nema osnova za tvrdnju podnosioca ustavne žalbe o povredi Ustavom garantovanog prava na imovinu.
Na osnovu iznetog i odredaba člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), Sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.