Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Postupak, koji je po zakonu hitan, traje od 2005. godine. Utvrđeno je pravo na naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-24/2010
24.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ismeta Fazlića iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ismeta Fazlića i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 36/05 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ismet Fazlić iz Sjenice je 31. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 36/05 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe 8. februara 2005. godine podneo predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; da je Opštinski sud u Novom Pazaru 22. novembra 2007. godine doneo rešenje o prekidu ovog postupka do okončanja upravnog spora koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07; da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer Opštinski sud u Novom Pazaru i Vrhovni sud Srbije nisu do podnošenja ustavne žalbe doneli odluke iz svoje nadležnosti, iako je od podnošenja predloga Opštinskom sudu u Novom Pazaru proteklo skoro pet godina. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da mu je u navedenom vanparničnom postupku, kao i u upravnom sporu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, i da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavnu žalbu izjavio zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 36/05 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07. Međutim, imajući u vidu da podnosilac nije bio stranka u upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07, već da je predmetni vanparnični postupak prekinut do okončanja upravnog spora koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07, Ustavni sud je pristupio odlučivanju samo o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 36/05.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 36/05 i Upravnog suda U. 1141/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Odeljenja za finansije Narodnog odbora sreza Kraljevo 03 broj 1419/1-60 od 20. maja 1960. godine eksproprisana je nepokretnost, bliže navedena u tom rešenju, od ranijeg vlasnika – pokojnog R. F. i određeno da se unosi u Fond opštenarodne imovine, a za potrebe Železničkog transportnog preduzeća iz Beograda, radi izgradnje železničkog koloseka – pruge Raška – Novi Pazar. Rešenjem Opštinskog suda u Sjenici O. 10/05 od 25. januara 2005. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen za zakonskog naslednika pok. R. F.

Podnosilac ustavne žalbe je 8. februara 2005. godine podneo predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. U predlogu je za protivnike predlagača označio JŽTP Beograd i Republiku Srbiju.

Opštinski sud u Novom Pazaru je u ovom predmetu zakazao pet ročišta, od kojih je tri održano. Podneskom od 4. maja 2005. godine podnosilac je kao protivnika predlagača naveo JP Železnica Srbije umesto JŽTP Beograd, zbog statusnih promena do kojih je u međuvremenu došlo. Na ročištu održanom 25. septembra 2007. godine ovom predmetu je spojen predmet koji se kod istog suda vodio pod brojem R1. 349/06, a u kome je isti predlagač, a protivnik predlagača – JP za upravljanje državnim putevima, radi utvrđivanje naknade za istu eksproprisanu nepokretnost. Na ročištu održanom 22. novembra 2007. godine taj sud je doneo rešenje kojim je prekinut vanparnični postupak do okončanja upravnog spora koji se vodi pred Vrhovnim sudom Srbije, te je određeno da će se postupak nastaviti na predlog stranaka, nakon dostavljanja dokaza o okončanju navedenog upravnog spora. U obrazloženju rešenja o prekidu postupka je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe istakao da je rešenje Odeljenja za finansije narodnog odbora sreza Kraljevo 03 broj 1419/1-60 od 20. maja 1960. godine kojim je eksproprisana predmetna nepokretnost oglašeno ništavim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije 07 broj 465-02-00106/2006 od 8. avgusta 2007. godine i rešenjem Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Opštinske uprave opštine Kraljevo broj 465-2/2007-05 od 15. maja 2007. godine, a da je povodom takvih odluka pred Vrhovnim sudom Srbije pokrenut upravni spor, koji još nije okončan, iz kog razloga je i predložio da se vanparnični postupak prekine.

Predmetni upravni spor je bio pokrenut 27. avgusta 2007. godine podnošenjem tužbe Vrhovnom sudu Srbije od strane J.K, K.D. i B.L. Vrhovni sud Srbije je 23. januara 2008. godine dostavio tužbu na odgovor tuženom organu, te je odgovor primljen u tom sudu 31. januara 2008. godine. Upravni sud je 1. januara 2010. godine preuzeo predmete po tužbama podnetim do dana stupanja na snagu Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), u upravnim sporovima pokrenutim pred Vrhovnim sudom Srbije, na osnovu člana 77. stav 1. tog Zakona, a u vezi člana 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09).

Na sednici održanoj 22. aprila 2010. godine Upravni sud je doneo presudu U. 1141/10 kojom je tužba odbijena kao neosnovana.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnositeljke u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82 i 48/88 i ''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 i 18/05) je propisano: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zaključe sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zaključen na štetu društvene zajednice, opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove dužan je da pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadležnom sudu (133. stav 1.); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti i da je ovaj postupak hitan (134. st. 1. i 2.).

Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisuje: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.): da ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona (ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju), da će se postupak nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni vanparnični postupak, Ustavni sud je utvrdio da je postupak otpočeo 8. februara 2005. godine, podnošenjem predloga ovde podnosioca ustavne žalbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je vanparnični postupak do podnošenja ustavne žalbe ukupno trajao pet godina i da još uvek nije okončan.

Ustavni sud je kod ocene navoda podnosioca da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanje samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji su vodili postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj istaknutog prava za podnosioca ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je prvo ročište u ovoj pravnoj stvari zakazano za 5. maj 2005. godine, ali da isto nije održano jer nisu pristupili protivnici predlagača, iako su bili uredno pozvani, pa je prvo ročište u ovoj pravnoj stvari održano tek 28. marta 2006. godine, odnosno nakon više od godinu dana od podnošenja predloga, iako je postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost zakonom određen kao hitan. Naredno ročište u ovom vanparničnom postupku je održano nakon jedne godine i šest meseci. Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud do donošenja rešenja o prekidu postupka – 22. novembra 2007. godine, odnosno u periodu od dve godine i devet meseci, zakazao pet ročišta, od kojih je tri održano. Predmetni vanparnični postupak je prekinut do okončanja upravnog spora koji se vodio pred nadležnim sudom, imajući u vidu da je rešenje o eksproprijaciji predmetne nepokretnosti oglašeno ništavim. Upravni spor je okončan donošenjem presude Upravnog suda U. 1141/10 od 22. aprila 2010. godine kojom je potvrđeno konačno rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije o oglašavanju ništavim rešenja o eksproprijaciji, odnosno nakon dve godine i pet meseci od prekida osporenog vanparničog postupka. Dakle, u ovom slučaju, predmetni postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost se ne može posmatrati odvojeno od upravnog spora koji se vodio pred nadleženim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali neopravdano odugovlačenja u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuje povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu Smoje protiv Hrvatske, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja sudskog postupka, jer se uredno odazivao na sve pozive suda i aktivno učestvovao u postupku, pri čemu nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja. Takođe, podnosilac ustavne žalbe je više puta podnosio urgencije vanparničnom sudu u cilju ubrzanja postupka.

Predmet vanparničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnosioca ustavne žalbe, budući da se radi o utvrđivanju visine naknade za nepokretnost koja je oduzeta pravnom prethodniku podnosioca. Ustavni sud je ocenio da određena složenost postupka ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda u ovoj pravnoj stvari i za ovako dugo trajanje osporenog postupka.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio. Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, pa je odlučio kao u tački. 2. izreke. Polazeći od toga da vanparnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud je isti stav zauzeo u svojoj Odluci broj Už – 26/2010 od 27. oktobra 2011. godine.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti