Odgovornost države za imovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da postoji pretpostavka uzročnosti između povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća i nastale imovinske štete. Oštećeni nije dužan da dokazuje uzročno-posledičnu vezu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. R . iz sela Grdelica kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. R . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 181/17 od 1 2. decembra 201 7. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 181/17 od 12. decembra 201 7. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 133/17 od 14. jula 2017. godine.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. R . iz sela Grdelica kod Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 27. marta 2017. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10.

U ustavnoj žalbi podnositeljka je navela da joj je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, te da joj je propustom suda da namiri njeno potraživanje povređeno pravo na imovinu.

Ista podnositeljka je 18. januara 2018. godine , u suštini, dopunila ranije podnetu ustavnu žalbu, tako što je osporila presudu Višeg suda Leskovcu Gžrr. 181/17 od 12. decembra 2017. godine, zbog povrede prava na imovinu, navodeći da je, nakon što joj je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, u skladu s odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pokrenula postupak radi naknade imovinske štete zbog povrede ovog ustavnog prava, ali da je njen tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava, poništi osporenu presudu, kao i pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, te na troškove za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4. St. 2775/16 od 20. decembra 201 6. godine usvojen je prigovor podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom T. „T .“ AD Grdelica – u stečaju, koji predstavlja privredno društvo sa državnim kapitalom , u kojem su mu priznata potraživanja po osnovu rada.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 187/17 od 12. decembra 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena je presuda Os novnog suda u Leskovcu Prr1. 133/17 od 14. jula 2017. godine , kojom je odbijen kao neosnovan njen tužbeni zahtev, kojim je tražila da se obaveže tužena Republika Srbija da joj, na ime imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumom roku, isplati iznos od 167.182,22 dinara, po osnovu priznatog potraživanja u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10. Dalje je navedeno da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države i merila za ocenu trajanja suđenja, u smislu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što znači da je bitno da je tužilac pretrpeo imovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, koja je uzročno-posledi čno vezana za povredu tog prava. Takođe je navedeno da je, kada se radi o imovinskoj šteti, tužilac dužan da dokazuje da je šteta nastala kao posledica dugog trajanja postupka sudske zaštite, tj. da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, primenom pravila o adekvatnoj uzročnosti, jer ni svaki uzrok nije dovoljan, već samo onaj koji je adekvatno podoban da dovede do nastanka imovinske štete. U obrazloženju je navedeno i da , po oceni drugostepenog suda, tužilja nije dokazala postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je tužilja pretrpela imovinsku štetu u navedenom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u odnosu na osporenu presud u, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka navode o povredi prava na imovinu zajemčenog član om 58. Ustava, u suštini, zasniva na tvrdnji o nepravičnoj primeni relevantnog prava. Imajući u vidu sadržinu i zahtev ustavne žalbe, iako se podnositeljka nije formalno pozvala na povredu prava zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je osnovanost navoda o nepravičnoj primeni relevantnog prava prilikom odlučivanja o predmetnom tužbenom zahtevu ispitivao u okviru ustavnopravnih garancija prava na pravično suđenje.

Kada je reč o povredi prava na pravično suđenje zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi ustavnog prava zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U navedenoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Ev ropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 181/17 od 12. decembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 181/17 od 12. decembra 2018. godine i određivanjem da Viši sud u Leskovcu u ponovnom postupku donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljene protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 133/17 od 21. avgusta 2018. godine . Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

8. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljke o povredi prava na imovinu zajemčenog član om 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporen u presud u, tako da će se o osnovanosti predmetnog tužben og zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom.

9. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev, odlučujući kao u tački 3. izreke.

10. Što se tiče istaknutog zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta, te da će se u tom parničnom postupku odlučivati o pravu podnositeljke na naknadu imovinske štete. Iz navedenih razloga nema osnova da se odredi naknada materijalne štete, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke odbacio zahtev za naknadu materijalne štete.

11. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

12. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.