Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti i nepostojanja povrede ustavnih prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih odluka. Deo žalbe je odbačen zbog nenadležnosti, jer su akti doneti pre stupanja na snagu Ustava, a deo jer pravo na pravično suđenje ne garantuje pokretanje krivičnog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića i Batice Milojevića, obojice iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. marta 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stanka Milojevića i Batice Milojevića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Aleksincu Ki. 275/01 od 18. decembra 2001. godine, rešenja Opštinskog suda u Aleksincu Kv. 103/02 od 13. maja 2002. godine, presude Opštinskog suda u Aleksincu K. 100/02 od 4. novembra 2003. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 464/05 od 11. jula 2005. godine, presude Opštinskog suda u Aleksincu K. 244/05 od 29. novembra 2005. godine, presude Okružnog suda u Nišu Kž. 163/06 od 7. septembra 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu VII Su. 28/06 od 25. avgusta 2006. godine, obaveštenja Okružnog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt. 93/06 od 29. decembra 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 278/07 od 31. jula 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1481/07 od 15. novembra 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanko Milojević i Batica Milojević, obojica iz Aleksinca, podneli su Ustavnom sudu, preko Okružnog suda u Nišu, 7. decembra 2007. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 278/07 od 31. jula 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1481/07 od 15. novembra 2007. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 33. i 36. Ustava Republike Srbije. Ova ustavna žalba zavedena je u Ustavnom sudu pod brojem Už-241/2007.

Pred Ustavnim sudom u predmetu Už-242/2007 vodio se postupak po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića koja je izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1087/07 od 26. oktobra 2007. godine, rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 951-1456/07 od 12. decembra 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije U. 3101/01 od 12. juna 2002. godine i kupoprodajnog ugovora Ov. 1435/76 od 15. septembra 1976. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije i odredbe člana 197. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe su, postupajući po nalogu Ustavnog suda od 15. aprila 2008. godine da ustavnu žalbu koja se vodila u predmetu Už. 242/2007 urede i dopune, dostavili podnesak u kome su kao osporene akte označili rešenje Opštinskog suda u Aleksincu Ki. 275/01 od 18. decembra 2001. godine, rešenje Opštinskog suda u Aleksincu Kv. 103/02 od 13. maja 2002. godine, presudu Opštinskog suda u Aleksincu K. 100/02 od 4. novembra 2003. godine, rešenje Okružnog suda u Nišu Kž. 464/05 od 11. jula 2005. godine, presudu Opštinskog suda u Aleksincu K. 244/05 od 29. novembra 2005. godine, presudu Okružnog suda u Nišu Kž. 163/06 od 7. septembra 2006. godine, rešenje Okružnog suda u Nišu VII Su. 28/06 od 25. avgusta 2006. godine, obaveštenje Okružnog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt. 93/06 od 29. decembra 2006. godine, rešenje Okružnog suda u Nišu Kv. 278/07 od 31. jula 2007. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1481/07 od 15. novembra 2007. godine, zbog povrede prava iz čl. 22, 25, 32, 33, 36 i 145. Ustava. Imajući u vidu da se podnesak od 19. aprila 2008. godine nije odnosio na osporene akte iz predmeta Už-242/2007, isti je 1. decembra 2008. godine združen predmetu Už-241/2007 i smatran dopunom ustavne žalbe u tom predmetu.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

Prema odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe Batice Milojevića vođen je krivični postupak pred Opštinskim sudom u Aleksincu, koji je pravnosnažno okončan 7. septembra 2006. godine donošenjem osporene presude Okružnog suda u Nišu Kž. 163/06 od 7. septembra 2006. godine. Navedenom presudom preinačena je osporena presuda Opštinskog suda u Aleksincu K. 244/05 od 29. novembra 2005. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je optuženi Batica Milojević, ovde podnosilac ustavne žalbe, za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 3. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije za koje je oglašen krivim, osuđen na novčanu kaznu, a u nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Kako je osporenom pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Nišu odlučivano samo o optužbama protiv Batice Milojevića, a ne i Stanka Milojevića, koji stoga nema aktivnu legitimaciju za izjavljivanje ustavne žalbe, i kako je navedena presuda Okružnog suda u Nišu Kž. 163/06 od 7. septembra 2006. godine doneta pre stupanja na snagu Ustava, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Po pravnosnažnosti osporene presude kojom je podnosilac ustavne žalbe Batica Milojević oglašen krivim, Batica Milojević i Stanko Milojević podneli su krivičnu prijavu protiv četiri sudije Okružnog suda u Nišu, zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz člana 360. Krivičnog zakonika. Osporenim aktom Kt. 93/06 od 29. decembra 2006. godine Okružno javno tužilaštvo u Leskovcu je podnosioce ustavne žalbe obavestilo da su njihovu krivičnu prijavu odbacili i da mogu da preduzmu krivično gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage Okružnom sudu u Nišu. Okružni sud u Nišu je osporenim rešenjem Kv. 278/07 od 31. jula 2007. godine odlučilo da nema mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičenih za navedeno krivično delo po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenih kao tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, koje rešenje je postalo pravnosnažno 15. novembra 2007. godine donošenjem osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1481/07.

Podnosioci ustavne žalbe, pored ostalog, smatraju da je „sramna činjenica da Vrhovni sud Srbije podržava nezakonit postupak prijavljenih osoba kršeći ustavna prava građana i da je nezakonitim postupanjem omogućio sudijama da donesu osvetničku presudu Kž. 163/06 koja se isključivo temelji na falsifikate“.

5. Odredbom člana 22. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 278/07 od 31. jula 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1481/07 od 15. novembra 2007. godine, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Odredbom člana 241. stav 1. Zakonika propisano je da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a odredbom člana 243. stav 7. - da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6.). Protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja. Članom 64. stav 1. propisano je da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koji pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu.

Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da prilikom prijema zahteva za sprovođenje istrage, sud ispituje postojanje uslova za dalje vođenje postupka.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se oštećenom kao tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv okrivljenog lica protiv koga je podnet zahtev za sprovođenje istrage sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno, već naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na zajemčeni način pravično odlučiti o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da samim nesprovođenjem krivičnog postupka po zahtevu za sprovođenje istrage ili optužnom aktu oštećenog kao tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi ili nedonošenjem osuđujuće presude, ako je bilo uslova za vođenje postupka, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje. Stoga Sud ocenjuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnosioci povredu prava na sudsku zaštitu, garantovanu ustavnim načelom o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava, zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu i ostala istaknuta prava.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Ostali osporeni akti i to - rešenje Opštinskog suda u Aleksincu Ki. 275/01 od 18. decembra 2001. godine (kojim je odlučeno da se sprivede istraga protiv Batice Milojevića), rešenje Opštinskog suda u Aleksincu Kv. 103/02 od 13. maja 2002. godine (kojim je odbijen kao neosnovan prigovor Batice Milojevića protiv optužnice), presuda Opštinskog suda u Aleksincu K. 100/02 od 4. novembra 2003. godine (kojom je Batica Milojević oglašen krivim i osuđen) i rešenje Okružnog suda u Nišu Kž. 464/05 od 11. jula 2005. godine (kojim je ukinuta prvostepena presuda K. 100/02 i predmet vraćen na ponovno suđenje) i rešenje Okružnog suda u Nišu VII Su. 28/06 od 25. avgusta 2006. godine (kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev Batice Milojevića za izuzeće sudije), doneti su pre stupanja na snagu Ustava, te je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić