Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu zbog pogrešne primene roka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu, utvrdivši povredu prava na pristup sudu. Prekršajni sudovi su pogrešno protumačili i primenili zakonski rok za izmenu pravnosnažnog akta nakon odluke Ustavnog suda, čime su podnosiocu onemogućili meritorno odlučivanje o njegovom predlogu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. V . iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. V . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28385/18 od 29. januara 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28385/18 od 29. januara 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 4204/15 od 13. decembra 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. V . iz Loznice podneo je Ustavnom sudu, 9. marta 2019. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28385/18 od 29. januara 2019. godine , zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i čl. 34, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je Prekršajni apelacioni sud pogrešno protumačio i primenio odredbu člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu jer u obrazloženju osporenog rešenja pogrešno poistovećuje, tj. izjednačava predlog ili inicijativu za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom sa predlogom za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta i pogrešno zaključuje da je istekao rok za podnošenje predloga za izmenu pojedinačnog akta“; da je podnosilac onemogućen da se raspravlja o njegovom predlogu, kao i o njegovoj žalbi; da je podnosiocu povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku jer se drugostepeni sud nije osvrnuo na žalbene navode; da su prekršajni sudovi u istim situacijama donosili različite odluke.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da poništi osporeno rešenje i odredi da isti sud donese novu odluku po žalbi branioca kažnjenog.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Prekršajnog suda u Loznici Pr. 4204/15, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnopravnoj stvari:

- da je presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr. 4204/15 od 6. jula 2015. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim zbog toga što je postupio protivno odredbi člana 14. stav 1. pod a. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15), a što je kažnjivo po članu 25. stav 4. iste odluke, te je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 5.000 dinara;

- da je navedena presuda podnosiocu dostavljena 23. novembra 2015. godine;

- da je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o javnim parkiralištima, koju je donela Skupština grada Loznice, Ustavnom sudu podneta 20. aprila 2017. godine;

- da je Odlukom Ustavnog suda IUo-87/17 od 24. maja 2018. godine utvrđeno da odredba člana 25. stav 1. u delu koji glasi: „12, 13, 14. i 20.“ Odluke o javnim parkiralištima ('Službeni list grada Loznice', br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15) nije u saglasnosti sa zakonom “, te da je navedena odredba prestala da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, 18. jula 2018. godine;

- da je podnosilac ustavne žalbe 27. avgusta 2018. godine Prekršajnom sudu u Loznici podneo predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 4204/15 od 6. jula 2015. godine, te da je uz predlog dostavio i kopiju Odluke Ustavnog suda IUo-87/17 od 24. maja 2018. godine;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Loznici Pr. 4204/15 od 13. decembra 2018. godine navedeni predlog – zahtev podnosioca odbačen kao neblagovremen.

- da je u obrazloženju rešenja, između ostalog, navedeno: da je odredbom člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se takav predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta (u ovom slučaju pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Loznici) donete na osnovu odluke za koju je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine; da se iz spisa predmeta može utvrditi da je prvostepena presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 4204/15 od 6. jula 2015. godine okrivljenom dostavljena 23. novembra 2015. godine, a da je predlog za izmenu pojedinačnog akta podnet 27. avgusta 2018. godine, tako da je proteklo više od dve godine od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka za izmenu pojedinačnog akta; da je imajući u vidu činjenicu kada je okrivljenom dostavljena navedena prvostepena presuda i dan podnošenja predloga – zahteva za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta, sud odlučio kao u izreci tog rešenja, odnosno odbio je zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta, kao neblagovremen, jer je protekao zakonom propisan rok iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28385/18 od 29. januara 2019. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca kažnjenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, a rešenje Prekršajnog suda u Loznici Pr. 4204/15 od 13. decembra 2018. godine potvrđeno;

- da je u obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno da je pravilno je prvostepeni sud navedeni zahtev branioca kažnjenog odbacio kao neblagovremen s obzirom na to da je od dana dostavljanja pojedinačnog akta 23. novembra 2015. godine do dana podnošenja predloga za izmenu pojedinačnog akta 27. avgusta 2018. godine proteklo više od dve godine, te da je za svoju odluku dao jasne, pravilne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata i taj sud.

4. Odredbama Ustava, na čiju s e povred u ustavnom žalbom ukazuje , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (član 34. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) propisano je: da kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa zakonom, taj opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 58. stav 3.); da k ad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 59.); da se z akoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni , da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a da će se započeto izvršenje obustavi ti (član 60. st. 1. i 3.); da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet, da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (člana 61. st . 1. i 2.); da ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način (člana 62.).

5. Podnosilac u ustavnoj žalbi ukazuje na povredu prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava pogrešnom primenom odredbe člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i prava na obrazloženu sudsku odluku, takođe kao elementa prava na pravično suđenje, time što se drugostepeni prekršajni sud nije osvrnuo na njegove žalbene navode. Ustavni sud je pravo na obrazloženu sudsku odluku cenio sa aspekta istaknute povrede prava na pristup sudu.

Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje , Ustavni sud je pošao od toga da je Zakonom o Ustavnom sudu precizno uređen postupak otklanjanja posledica nastalih usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom. Pravni put za otklanjanje posledica neustavnog ili nezakonitog opšteg akta počinje predlogom stranke, kojoj je povređeno pravo, da se izmeni konačni ili pravnosnažni pojedinačni pravni akt, kao posebnim pravnim sredstvom predviđenim Zakonom o Ustavnom sudu. Predlog se podnosi sudu ili drugom organu koji je pojedinačni akt doneo u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a može se odnositi samo na pojedinačne akte koji su dostavljeni najkasnije dve godine pre podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i/ili zakonitosti predmetnog opšteg akta.

Odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da jedan zakon ili drugi opšti akt, odnosno pojedine njegove odredbe, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, ima dve vrste pravnog dejstva. Takva odluka najpre deluje erga omnes, u skladu sa odredbom člana 166. stav 2. Ustava, po kojoj su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Potom ostvaruje pojedinačno dejstvo prema donosiocu zakona, odnosno drugog opšteg akta, zatim prema subjektima koji su ga izvršavali (sprovodili), a na kraju i prema pojedincima na koje se taj akt neposredno primenjivao. Saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je utvrđeno da je nesaglasan Ustavu i zakonu, ima pravo da od nadležnog organa (donosioca pojedinačnog akta) traži izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet. Po shvatanju Ustavnog suda, podnošenje zahteva za izmenu pojedinačnog akta jeste obavezujući pravni put u pravcu otklanjanja eventualnih posledica koje je primena neustavnog zakona, odnosno opšteg akta, proizvela. S tim u vezi, ukoliko takav zahtev nije podnet u zakonom propisanom roku (šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije”, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine), po oceni Ustavnog suda, nastupa prekluzija (gubitak) prava da se u zakonom utvrđenoj proceduri zahteva i otklanjanje posledica koje je primena zakona ili drugog opšteg akta nesaglasnog Ustavu, odnosno zakonu, proizvela.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u osporenom rešenju Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28385/18 od 29. januara 2019. godine, odbačajem kao neblagovremenog zahteva podnosioca ustavne žalbe za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 4204/15 od 6. jula 2015. godine zbog donete Odluke Ustavnog suda IUo-87/17 od 24. maja 2018. godine (koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ 18. jula 2018. godine), član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu primenjen očigledno pogrešno i arbitrerno na štetu podnosioca ustavne žalbe. Naime, postupajući prekršajni sud pogrešno tumači da je jedan od uslova to da nije proteklo više od dve godine od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka za izmenu tog pravnosnažnog, pojedinačnog akta. Iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu nesporno proizlazi da je jedan od kumulativno predviđenih uslova to da nije proteklo više od dve godine od trenutka dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti. Dakle, ovde je relevantan, između ostalog, trenutak podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti. Sud takođe konstatuje da je presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 4204/15 od 6. jula 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe dostavljena 23. novembra 2015. godine, te da je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 25. stav 1. u delu koji glasi: „12, 13, 14. i 20.“ Odluke o javnim parkiralištima podneta 20. aprila 2017. godine u Zakonu o Ustavnom sudu propisanom roku od dve godine, te je nesporno da u konkretnom slučaju član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu nije primenjen na ustavnopravno prihvatljiv način. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i to u pravo na pristup sudu kao element navedenog prava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28385/18 od 29. januara 2019. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 4204/15 od 13. decembra 2018. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Imajući u vidu da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i poništio osporeno rešenje, nije se posebno bavio ocenom da li su u konkretnom slučaju povređena prava iz čl. 34, 36. i 58. Ustava.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu zbog pogrešne primene roka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti