Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu radnice koja se sporazumom odrekla pravnosnažno dosuđenih potraživanja. Utvrđena je povreda prava na pravično suđenje i pravnu zaštitu, jer je odricanje od prava iz radnog odnosa u suprotnosti sa Ustavom i prinudnim propisima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nermine Sjeničanin iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. februara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nermine Sjeničanin izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 814/08 od 26. marta 2009. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1398/09 od 2. novembra 2009. godine i utvrđuje da su podnositeljki ustavne žalbe povređen a prav a na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.

2. Nalaže se nadležnom sud u da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po žalbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 814/08 od 26. marta 2009. godine .

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nermina Sjeničanin iz Novog Pazara je 10. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Refije Garibović, advokata iz Novog Pazara, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 814/08 od 26. marta 2009. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1398/09 od 2. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na imovinu iz člana 58. Ustava i prava na rad iz člana 60. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljki ustavne žalbe prestao radni odnos kod preduzeća AD "Raška" iz Novog Pazara 19. decembra 2007. godine, jer je proglašena tehnološkim viškom; da je zbog neisplaćenih zarada podnositeljka ustavne žalbe sa još 150 radnika pokrenula parnicu kod Opštinskog suda u Novom Pazaru, koji je po njihovoj tužbi doneo presudu P1. 943/06 od 3. oktobra 2007. godine, kojom je poslodavac obavezan da joj isplati zaradu u visini minimalne zarade, kao i da joj uplati doprinose za PIO; da je podnositeljka ustavne žalbe, kada joj je prestao radni odnos, zaključila sa poslodavcem Sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada broj 342 od 19. decembra 2007. godine; da u momentu potpisivanja navedenog sporazuma podnositeljki nije bila poznata sadržina istog, te da je naknadno uvidela da se odredbom člana 4. sporazuma odrekla svojih prava – zarada, naknade zarada i drugih prava dosuđenih pravnosnažnim presudama; da je podnositeljka ustavne žalbe podnela tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru radi poništaja dela sporazuma ili raskida istog, te da je sud doneo osporenu presudu P1. 814/08 od 26. marta 2009. godine kojom je njen tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan; da je protiv prvostepene presude izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1398/09 od 2. novembra 2009. godine; da ni prvostepeni ni drugostepeni sud "nisu ulazili u suštinu konkretne pravne stvari u smislu da se niko ne može odreći prava po osnovu rada, kao i da je u konkretnom slučaju bilo i prevare, zablude i prisile prilikom zaključenja navedenog Sporazuma". Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene pojedinačne akte i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štet e u iznosu od 200.000 dinara, kao i naknadu troškova za sastavljanje ustavne žalbe u iznosu do 25.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je izvršio uvid u osporene pojedinačne akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljki ustavne žalbe je na osnovu rešenja o prestanku radnog odnosa broj 342 od 19. decembra 2007. godine prestao radni odnos u Fabrici za proizvodnju konfekcije i trikotaže AD ''Raška'', Novi Pazar, po osnovu odluke poslodavca o proglašenju podnositeljke tehnološkim viškom.

Sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada zaključen je između Fabrike za proizvodnju konfekcije i trikotaže AD ''Raška'', Novi Pazar i podnositeljke ustavne žalbe 19. decembra 2007. godine. Predmet ovog sporazuma je regulisanje međusobnih prava i obaveza između radnika i poslodavca (član 1.). U članu 7. sporazuma je utvrđeno da se podnositeljki ustavne žalbe isplaćuje iznos od 366.890,00 dinara, dok je članom 3. određeno da se poslodavac obavezuje da uplati Fondu PIO neizmirene doprinose kada i ostalim zaposlenima, prema propisima u celini. Prema članu 4. sporazuma, zaposleni se potpisivanjem istog odriče prava da sudskim putem ili na bilo koji drugi način zahteva isplatu neisplaćenih zarada i sl, odriče prava na tužbu, podnošenje predloga za izvršenje i dr. Članom 5. je određeno da je zaposleni, između ostalog, dužan da poslodavcu dostavi ispravu o povlačenju svih tužbenih zahteva i pismena, a članom 6. da je zaposleni saglasan da je poslodavac već regulisao obaveze prema zaposlenom, te da realizacijom člana 3. ovog sporazuma od strane poslodavca zaposleni nema pravo na nova potraživanja. Članom 8. sporazuma je određeno da zaposleni ovaj sporazum zaključuje dobrovoljno, bez prinude, pretnje, ucene i zablude i da se potpisivanjem odriče svih svojih potraživanja od poslodavca.

Podnositeljka ustavne žalbe je podnela tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru radi poništaja dela navedenog sporazuma. Osporenom prvostepenom presudom P1. 814/07 od 26. marta 2009. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe kojim je tražila da se ponište odredbe čl. 4, 5. i 6. Sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada broj 342 od 19. decembra 2007. godine (stav 1.), odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je podnositeljka ustavne žalbe tražila da se ovaj sporazum raskine (stav 2.) i obavezana je podnositeljka da tuženom plati troškove spora u iznosu od 27.000,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude (stav 3.). U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da je tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, zaključila predmetni sporazum bez ikakve pretnje, prinude ili zablude i preuzela novac koji je bio predviđen za isplatu tim sporazumom, tako da, po oceni toga suda, nije bilo osnova za poništaj sporazuma.

Osporenom presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1398/09 od 2. novembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke i potvrđena presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 814/08 od 26. marta 2009. godine. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno da je pravilno zaključio prvostepeni sud da je podnositeljka ustavne žalbe sa tuženim, kao svojim poslodavcem, zaključila sporazum kojim su regulisana međusobna prava i obaveze po osnovu rada, bez prisustva prinude, pretnje i zablude, kao i da je isti u potpunosti ispunjen, te da nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj p ravnoj stvari navodi žalbe koji je m otiv podnositeljke za zaključenje sporazuma, jer nije ni istican u tužbi i tokom rasprave za poništaj istog.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći, kao i da se ženama, omladini i invalidima omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60.).

Odredbama člana 195. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 i 61/05) propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, i da je rok za pokretanje spora 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava, kao i da se spor pred nadležnim sudom pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo (član 103. stav 1.); da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen (član 105. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava i odredbe člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.

Naime, Ustavni sud je pošao od činjenice da je poslodavac dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja, uplati neizmirene doprinose i reguliše ostala prava iz radnog odnosa koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, te da zaposleni ima pravo da, u slučaju da mu je povređeno neko pravo iz radnog odnosa, pokrene spor pred nadležnim sudom, u skladu sa navedenim odredbama Zakona o radu. Ustavni sud je utvrdio da su Opštinski sud i Okružni sud u Novom Pazaru u konkretnom parničnom postupku izveli zaključak da - time što je podnositeljka ustavne žalbe na ime neisplaćenih zarada dobila iznos naveden u tački 7. sporazuma, te da je članom 3. određeno da se poslodavac obavezuje da uplati Fondu PIO neizmirene doprinose kada i ostalim zaposlenima, kao i da je članom 8. određeno da zaposleni ovaj sporazum zaključuje dobrovoljno, bez prinude, pretnje, ucene i zablude i da se potpisivanjem odriče svih svojih potraživanja od poslodavca - ona nema pravo da zahteva poništaj odredaba sporazuma navedenih u tužbi. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je stav postupajućih sudova da se podnositeljka ustavne žalbe potpisivanjem sporazuma sa poslodavcem, kojim su regulisana međusobna prava i obaveze povodom prestanka njenog radnog odnosa kod poslodavca, odrekla svih svojih potraživanja od poslodavca, te da stoga nema prava ni na sudsku zaštitu ovih prava, suprotan zajemčenom pravu na rad iz stava 4. člana 60. Ustava. Ovo stoga što Ustav izričito utvrđuje da se zaposleni prava zajemčenih odredbom člana 60. stav 4. Ustava, među kojima je i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, ne može odreći. Pored toga, nadležni sudovi su morali imati u vidu i odredbu člana 105. stav 1. u vezi člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima o ništavosti odredbe ugovora ukoliko je ista protivna, između ostalog, prinudnim propisima. Naime, odredbe predmetnog sporazuma kojima je, između ostalog, regulisano da se zaposleni odriče prava na sudsku zaštitu, u suprotnosti su sa odredbama Zakona o radu kojima je propisano da zaposleni ima pravo da pokrene spor pred nadležnim sudom u slučaju da mu je povređeno neko pravo iz radnog odnosa.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te utvrdio da su osporenim presudama Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 814/08 od 26. marta 2009. godine i Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1398/09 od 2. novembra 2009. godine, povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnih prava u konkretnom slučaju , Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava, naložio nadležnom sudu da ponovi postupak po žalbi podnositeljke protiv osporene prvostepene presude u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke Ustavnog suda, kao u tački 2. izreke.

7. Imajući u vidu da će nadležni sud ponovo odlučiti o njenoj žalbi protiv osporene prvostepene presude Opštinskog suda u Novom Pazaru, Ustavni sud smatra da je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava preuranjen, te je u odnosu na isticanje povrede ovog prava ustavnu žalbu odbio.

8. Pri razmatanju zahteva za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je nezadovoljstvo osporenim presudama moglo izazvati duševnu uznemirenost kod podnositeljke ustavne žalbe, a li je pošao od toga da je ovom odlukom utvrđena povreda ustavnih prava podnositeljke i nadležnom drugostepenom sudu naloženo ponavljanje postupka po žalbi podnositeljke protiv osporene prvostepene presude, te da se može očekivati da u novoj presudi utvrđena povreda prava bude u potpunosti otklonjena. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da u većem broju ustavnih žalbi koje su se odnosile na istovetne odluke Opštinskog suda u Novom Pazaru i Okružnog suda u Novom Pazaru, a koje je Sud do sada usvojio, nije utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete podnosilaca. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom neosnovan, s obzirom na to da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti