Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršne presude za naplatu zarade. Nesprovođenje izvršenja u trajanju preko pet godina predstavlja povredu ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsedni k Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Todorove iz Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mirjane Todorove i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 292/09 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Todorova iz Bosilegrada je 1. juna 2011. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 292/09.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je kao izvršni poverilac podnela predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Vranju protiv izvršnog dužnika „Jumko“, a.d. Vranje, radi naplate novčanog potraživanja po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Vranju P1. 193/07 od 23. novembra 2007. godine, kojom je obavezan tuženi da podnositeljki ustavne žalbe isplati razliku do pune minimalne zarade za period od 1. januara 2006. godine do 30. juna 2007. godine, te da izvrši uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje; da je Opštinski sud u Vranju rešenjem I. 292/09 od 20. marta 2009. godine usvojio predmetno izvršenje; da izvršenje još uvek nije sprovedeno; da joj je nesprovođenjem izvršenja povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; da joj je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim držanim organima iz člana 36. stav 1. Ustava jer joj je uskraćeno pravo da u izvršnom postupku ostvari novčano potraživanje utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom i da joj je povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava jer joj je uskraćeno da ostvari svoje imovinsko pravo odnosno pravo na isplatu zarade. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu zbog povrede navedenih ustavnih prava i naloži nadležnom sudu da sprovede izvršni postupak. Naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Vranju I. 292/09, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 18. februara 2009. godine podnela Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Holding kompanije - Pamučni kombinat „Jumko“, a.d. Vranje, radi naplate novčanog potraživanja i to plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 193/07 od 23. novembra 2007. godine. Opštinski sud u Vranju je rešenjem I. 292/09 od 20. marta 2009. godine usvojio predlog za izvršenje i rešenje je 25. marta 2009. godine dostavljeno Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac.

Nakon toga nisu preduzimane druge izvršne radnje u postupku, a predmet je arhiviran.

Narodna banka Srbije je dopisom od 3. marta 2014. godine obavestila Ustavni sud: da je primila rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 292/09 od 20. marta 2009. godine i da je navedeno rešenje uneto u evidenciju prinudne naplate 25. marta 2009. godine; da rešenje nije izvršeno zbog nedostatka sredstava na računu izvršnog dužnika i višegodišnje blokade računa; da joj je Agencija za privatizaciju 14. januara 2011. godine dostavila rešenje o restrukturiranju izvršnog dužnika broj 10-26/11-324/02, te da su nalozi rešenja povučeni, a Osnovni sud u Vranju nije aktivirao naloge rešenja.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 58. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav. 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud duži da postupa hitno.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11) propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku (član 9. st. 5. i 6.).

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ, dodaju dva člana 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrutkturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stav 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, izmenjena je odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, koja sada glasi: od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak pokrenut 18. februara 2009. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Vranju i da prinudno izvršenje još uvek nije sprovedeno. Kada je reč o dužini trajanja izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak traje preko pet godina i da još uvek nije okončan. Navedeno trajanje predmetnog prinudnog izvršenja ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog zahteva za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka. Ispitujući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovom predmetu, Ustavni sud je ocenio da je postupak bio složeniji usled činjenice da je u vreme kada je rešenje o izvršenju bilo dostavljeno Narodnoj banci Srbije, radi sprovođenja izvršenja, račun izvršnog dužnika bio u blokadi, te izvršenje nije moglo da se sprovede plenidbom novčanih sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Ustavni sud je našao da je predmet spora bio od izuzetnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na neisplaćene zarade podnositeljke po osnovu radnog odnosa kod poslodavca. Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka, kao izvršni poverilac u ovom predmetu, nije doprinela produženju izvršnog postupka.

Razmatrajući postupanje Opštinskog suda u Vranju u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je zaključio da je izvršni sud doneo rešenje o izvršenju nakon mesec dana od dana podnošenja predloga podnositeljke i da ga je nakon pet dana dostavio Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja izvršenja. Ustavni sud smatra da je prilikom ocenjivanja da li je izvršni postupak sproveden i okončan u razumnom roku, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, i čije učešće može značajno uticati na njegovu družinu trajanja. U tom kontekstu, Ustavni sud naglašava da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi bitno i postupanje Narodne banke Srbije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje izvršenja prinudnom naplatom potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije, račun izvršnog dužnika bio je u blokadi u vreme prijema rešenja o izvršenju, te izvršenje tada nije moglo da se sprovede. Međutim, iz izveštaja Narodne banke Srbije ne proizlazi da je račun izvršnog dužnika bio u blokadi nakon 24. februara 2011. godine, kada je Vrhovni kasacioni sud zauzeo načelno pravno shvatanje da se neće prekidati izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je Narodna banka Srbije bila dužna da nakon 24. februara 2011. godine pokuša da sprovede rešenje o izvršenju sa računa izvršnog dužnika i bez naloga izvršnog suda. Ovo posebno iz razloga što, u konkretnom slučaju, izvršni sud nije ni prekinuo postupak izvršenja nakon donošenja odluke o restrukturiranju izvršnog dužnika.

Ustavni sud je, pri tome, uzeo u obzir da je 25. decembra 2012. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je, pored ostalog, propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restruktruranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (član 20ž stav 1.). Međutim, imajući u vidu navedeno pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda, odredbu člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i standarde i principe izražene u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud nalazi da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji nije od uticaja na izvršne postupke koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama upravljenim prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da na sprovođenje izvršenja, u konkretnom slučaju, nema uticaja odredba člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obzebeđenju, s obzirom na to da su predmet izvršenja neizmirene zarade podnositeljke ustavne žalbe. Naime, to su potraživanja koja, saglasno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, predstavljaju pravičnu naknadu za rad i kojih se niko ne može odreći. Ustavni sud, takođe, ističe da novčano potraživanje iz radnog odnosa dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe je u periodu od preko pet godina onemogućena da mirno uživa svoju imovinu, te se svako dalje nesprovođenje izvršenja ne može smatrati srazmernim i opravdanim ograničenjem prava podnositeljke u cilju zaštite javnog interesa. Ustavni sud stoga nalazi da ni iz tog razloga, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni odredbe člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ustavni sud smatra da propust izvršnih sudova da sprovedu izvršenje u korist podnositeljke ustavne žalbe u periodu od preko pet godina predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravnosnažnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljki ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 292/09 povređeni pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, krećući se u granicama zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi, saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenih ustavnih prava naložio nadležnom sudu i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

6. U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije dostavila dokaze o nejednakom postupanju nadležnih organa u istim činjeničnim i pravnim situacijama, te je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnositeljke da joj je u osporenom izvršnom postupku povređeno Ustavom zajemčeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. U vezi navoda iz ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da nema pretpostavki utvrđenih Ustavom za ocenu povrede prava na pravično suđenje u postupku koji i dalje nije okončan.

Polazeći od izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti