Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u izvršnom postupku i adekvatnosti naknade

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudske presude. Dodeljuje naknadu materijalne štete. Deo žalbe koji se odnosi na visinu naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku (10.000 dinara) odbacuje se kao neosnovan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2412/2015
06.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stanimira Zdravkovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. jula 2017. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba Stanimira Zdravkovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1168/11 od 30. juna 2011. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Stanimira Zdravkovića izjavljena protiv reš enja Višeg suda u Čačku R4 I. 213/14 od 7. novembra 2014 . godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 329/14 od 18. decembra 2014 . godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanimir Zdravković iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 3. aprila 2015. godine, preko punomoćnika Radenka Glavonjića, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 213/14 od 7. novembra 2014. godine usvojen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Navedeno rešenje je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 329/14 od 18. decembra 2014. godine delimično preinačeno tako što je podnosioca dosuđena naknada na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000 dinara i odbijen zahtev do traženog iznosa od 1.000 evra.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno da je odluka u tom delu nezakonita. Podnosilac ističe da je visina naknade od 10.000 dinara ne može ni na jedan način da nadomesti čekanje na okončanje postupka, kao i da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da mu je, osim činjenicom da još uvek nije uspeo da naplati svoja potraživanja u izvršnom postupku, i na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1168/11 od 30. juna 2011. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 307/08 od 31. oktobra 2008 . godine, kojom je obavezana Kompanija „Sloboda“ a.d. „Sloboda – aparati“, u restrukturiranju, iz Čačka, kao izvršni dužnik, da tužiocu, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime neisplaćene zarade iznos bliže opredeljen izrekom navedene presude i troškove parničnog postupka sa kamatom, i to zaplenom i prenosom novčanih sredstava sa tekućeg računa dužnika na račun poverioca , a u nedostatku novčanih sredstava sprovođenjem izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 213/14 od 7. novembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1168/11 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, a stavom trećim izreke određeno je da se predlagaču ne dosudi naknada. Stavom četvrtim izreke rešenja predlagaču su dosuđeni troškovi u iznosu od 6.000 dinara, dok je petim stavom određeno da se po pravnosnažnosti rešenje objavi na sajtu Višeg suda u Čačku.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv označenog rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 329/14 od 18. decembra 2014. godine delimično usvojio žalbu tako što je preinačio ožalbeno rešenje u stavu trećem izreke i dosudio predlagaču iznos od 10.000 dinara na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku i odbio zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete preko dosuđene naknade do traženog iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, kao i zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da postupak izvršenja u kome on ima svojstvo izvršnog poverioca ali da je pogrešno primenio materijalno pravo kada je u celosti odbio zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete; da po oceni suda, predlagač nije doprineo da postupak pred Osnovnim sudom u Čačku dugo traje, osim u jednom kraćem vremenskom periodu zbog pogrešno označenog tekućeg računa izvršnog poverioca, te da predlagaču pripada pravo na naknadu iznosa od 10.000 dinara; da je svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku da se isti okonča u što kraćem roku, a ne naknada štete.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1168/11 od 30. juna 2011. godine , umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o delu ustavne žalbe kojim se osporavaju rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 213/14 od 7. novembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 329/14 od 18. decembra 2014. godine, kojima mu je na ime naknade nematerijalne štete, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku dosuđen iznos od 10.000 dinara , Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u suštini nezadovoljna visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud u ovom slučaju podnosiocu dosudio novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i ob razložio razloge na kojima temelje svoju odluku. U vezi sa tim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 213/14 od 7. novembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 329/14 od 18. decembra 2014. godine odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u izvršnom postupku i adekvatnosti naknade

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti