Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu Grada Vršca i poništava presude redovnih sudova kojima je obavezan da vrati naplaćeni samodoprinos. Utvrđeno je da su sudovi proizvoljno primenili pravo, jer je opštinska odluka važila do odluke Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2414/2010
01.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miluna Gajića iz Varvarina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. jula 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Miluna Gajića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Varvarinu P. 273/09 od 1. oktobra 2009. godine i presude Višeg suda u Kruševcu Gž. 275/10 od 24. marta 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milun Gajić iz Varvarina je podneo Ustavnom sudu 15. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Varvarinu P. 273/09 od 1. oktobra 2009. godine i presude Višeg suda u Kruševcu Gž. 275/10 od 24. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih presuda načinili ''greške'' tako što su tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, dosudili nižu naknadu za angažovanje u svojstvu branioca nego što je bio njen stvarni iznos. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud ukine osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Opštinskog suda u Varvarinu P. 273/09 od 1. oktobra 2009. godine delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i obavezan tuženi da tužiocu na ime pruženih usluga odbrane isplati iznos od 77.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19. marta 2008. godine do konačnog presuđenja, dok je odbijen tužbeni zahtev za više traženi iznos od 32.400,00 dinara. Osporenom presudom Višeg suda u Kruševcu Gž. 275/10 od 24. marta 2010. godine odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Opštinskog suda u Varvarinu P. 273/09 od 1. oktobra 2009. godine. U obrazloženju drugostepene presude se navodi da je prvostepeni sud dao jasne, uverljive i iscrpne razloge za svoju odluku, te da je pravilno našao da je tužilac pet, a ne sedam puta posetio tuženog u pritvoru, kao i da je tužilac prisustvovao saslušanju dva svedoka i tužioca u prethodnom postupku, a ne četiri svedoka, te da je stoga pravilno odbio tužbeni zahtev za više traženi iznos.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe povređeno ustavno pravo označeno u ustavnoj žalbi.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju činjenica da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim presudama nadoknađena šteta uzrokovana troškovima vođenja krivičnog postupka, jer su podnosiocu ustavne žalbe dosuđeni troškovi krivičnog postupka koji je protiv podnosioca vođen, a u obrazloženju drugostepene presude navedeni razlozi zbog kojih nisu priznati troškovi za pojedine radnje branioca.

Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu.

5. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 10148/2021: Ustavne žalbe zbog odbacivanja prigovora za ubrzanje izvršnog postupka kod javnog izvršitelja
• Už 10144/2021: Ustavni sud: Povreda prava na pravično suđenje zbog odbacivanja prigovora za ubrzavanje izvršnog postupka
• Už 2673/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neosnovane ustavne žalbe u sporu za naknadu štete
• Už 1976/2010: Odbacivanje ustavne žalbe o naknadi troškova krivičnog postupka
• Už 2807/2010: Ustavna žalba odbačena jer Ustavni sud nije instancioni sud
• Už 16908/2021: Povreda prava na pravično suđenje zbog odbacivanja prigovora radi ubrzavanja izvršnog postupka
• Už 16922/2021: Odluka Ustavnog suda o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku