Ustavni sud: nedopuštenost žalbe koja osporava činjenično stanje i ocenu dokaza

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Srećka Stojanovića izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda. Žalba je odbačena jer se navodima suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srećko Stojanović iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Srećka Stojanovića izjavljena protiv presude Višeg suda u Negotinu K. 45/10 od 13. septembra 2010. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 6942/10 od 19. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srećko Stojanović iz Negotina, preko punomoćnika, advokata Ivice Radonjića iz Negotina, podneo je 1. juna 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Negotinu K. 45/10 od 13. septembra 2010. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 6942/10 od 19. aprila 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je u krivičnom postupku došlo do povrede zakonskih odredbi i Ustavom zagarantovanih prava; da postoji potpuni nesklad između predmetne optužnice i izreke ožalbene presude; da navodi optužbe nisu potkrepljeni materijalnim dokazima; da je postupajući sud zanemario nalaz i mišaenje veštaka, kao i iskaze svedoka; da su ignorisane važne činjenice i dokazi.
Podnosilac brojnim drugim navodima u ustavnoj žalbi suštinski osporava dokazni postupak, kao i ocenu dokaza.

2. Prema 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je osporenom presudom Višeg suda u Negotinu K. 45/10 od 13. septembra 2010. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materijala iz člana 348. stav 4. u vezi st. 2. i 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) u sticaju sa krivičnim delom nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika; da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 6942/10 od 19. aprila 2011. godine odbijena kao neosnovana žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Negotinu, okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Negotinu K. 45/10 od 13. septembra 2010. godine je potvrđena

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 18. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke, sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju, a presudu ili rešenje koje odgovara presudi, sud može zasnovati samo na činjenicama u čiju je izvesnost potpuno uveren.

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe, kao pravnosnažno osuđeno lice u krivičnom postupku, ovom sudu obraća nezadovoljan odlukom suda kojom je utvrđena njegova krivična odgovornost i posledično mu je izrečena krivična sankcija. Podnosilac ustavne žalbe izričito osporava činjenično stanje utvrđeno u predmetnom krivičnom postupku i primenu procesnog prava. Naime, podnosilac ustavne žalbe navodi da su „usled ignorisanja kapitalno važnih činjenica i dokaza, te potpuno neadekvatnog vršenja sudijske funkcije podnosiocu ove žalbe više nego teško povređena njegova osnovna, ljudska prava, garantovana Ustavom Srbije, ali i međunarodnim konvencijama“, te u suštini zahteva da Ustavni sud oceni ove njegove navode i da zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja poništi osporene presude i predmet vrati na ponovni postupak. Ustavni sud konstatuje da redovni sudovi, rukovodeći se pre svega svojim slobodnim sudijskim uverenjem, a na temelju načela slobodne ocene dokaza, procenjuju izvedene dokaze i stepen njihovog dokaznog kredibiliteta. Ali to pravo sudova ne znači samovolju i potpunu arbitrernost, jer je obaveza suda da obrazloži svoju odluku. Mogućnost pobijanja odluke ulaganjem žalbe, odnosno vanrednog pravnog leka, predstavlja nužni korektiv u odnosu na dejstvo slobodne ocene dokaza, te se na taj način sud primorava da dokaze ocenjuje savesno i brižljivo, u skladu ne samo sa pravilima krivične procedure, već i sa pravilima logike.

Ustavni sud nalazi da su tvrdnje podnosioca ustavne žalbe koje se odnose na dokazni postupak i utvrđeno činjenično stanje pravno neutemeljene, protivrečne sadržini osporenih presuda i posledica su podnosiočevog pogrešnog tumačenja odredaba krivičnog procesnog zakona, te kao takve u konkretnom slučaju ne predstavljaju ustavnopravne razloge koji bi ustavnu žalbu činili dopuštenom.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da nije ovlašćen da umesto i nakon redovnih sudova ocenjuje izvedene dokaze u krivičnom postupku i da time preuzima sudsku nadležnost, niti da utvrđuje činjenično stanje, da se izjašnjava o postojanju krivičnog dela, kao i o celishodnosti vrste i visine izrečene krivične sankcije, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je dokazni postupak sproveden, odnosno da su dokazi cenjeni na očiglednu štetu neke od stranaka u postupku, što u konkretnom predmetu nije slučaj. Ustavni sud nije nadležan ni da ocenjuje zakonitost sudskih odluka koje su osporene ustavnom žalbom, već samo da ispita da li je postupak u kom su te odluke donete bio u celini pravičan, odnosno da li je obezbedio podnosiocu procesne garancije sadržane u odredbi člana 32. Ustava.

U tom smislu, Ustavni sud ističe da formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini, samo po sebi, ustavnu žalbu dozvoljenim pravnim sredstvom. Naime podnosilac ustavne žalbe nije izneo argumente koji bi ukazivali na to da je u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude došlo do povrede prava iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud: nedopuštenost žalbe koja osporava činjenično stanje i ocenu dokaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti