Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 16 godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje 16 godina. Naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupak, uprkos tome što je i podnosilac doprineo odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2417/2010
07.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović, mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mijodraga Bajića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mijodraga Bajića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Gornjem Milanovcu P. 642/06, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku - Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 2029/12 , povređeno pravo podnosi oca na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku - Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mijodrag Bajić iz Čačka je 18. maja 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da je tužilac istu podneo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Gornjem Milanovcu P. 642/06.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je još 1995. godine podneo tužbu radi izdvajanja njegove lične imovine iz nasleđa pok. oca podnosioca koja mu je nasilno oteta , te da parnica traje šesnaest godina i da još uvek nije pravnosnažno okončana.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 642/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 21. maja 1997. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu protiv tuženih Milijane Bajić, Milice Matijević i Nikolije Obradović kojom je tražio da sud utvrdi da je tužilac prema tuženima isključivi vlasnik katastarske parcele broj 2039 , KO Bogdanica i kuće u Bodanici i da navedene nepokretnosti ne ulaze u zaostavštinu pok. Siniše Bajića, što su tuženi dužni da priznaju , da se poklon trećetužene ima računati u nasledni deo i da je tužilac snosio troškove sahrane za pok. Sinišu Bajića u iznosu od 4.000 DM, kao i da sud obaveže tužene da mu naknade troškove parničnog postupka.

Pred prvostepenim sudom su održana ročišta 26. juna, 2. oktobra, 5. novembra i 17. decembra 1997. godine, 5. februara, 12. marta, 8. jula i 20. oktobra 1998. godine, 27. januara, 23. februara, 8. aprila i 9. decembra 1999. godine, 26. januara, 24. februara, 6. aprila, 9. maja, 1. juna, 4. jula i 16. oktobra 2000. godine, 19. januara, 19. marta i 13. aprila 2001. godine.

Pred prvostepenim sudom nisu održana ročišta 16. aprila i 7. maja 1998. godine zbog sprečenosti postupajućeg sudije , a ročišta od 24. septe mbra i 28. oktobra 1999. godine zbog odsustva punomoćnika tužioca.

Presudom Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 432/99-01 od 13. aprila 2001. godine je u stavu prvom izreke usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno prema tuženima da je tužilac isključivi vlasnik kuće u Bogdanici i drugih nepokretnosti navedenih u izreci, te da iste ne ulaze u zaostavštinu pok. Sinše Bajića, što su tuženi dužni priznati i dozvoliti izdvajanje navedene imovine iz sastava zaostavštine, stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema trećetuženoj utvrdi da iznos od 50.000,00 dinara koji je primila na ime poklona ima uračunati u njen nasledni deo, stavom trećim izreke je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno prema tuženima da je tužilac imao troškove sahrane i podizanja nadgrobnog spomenika u iznosu od 20.000,00 dinara, što su tuženi dužni priznati i trpeti, a stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženih, Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 813/01 od 16. avgusta 2001. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 432/99-01 od 13. aprila 2001. godine u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak i odluku.

U ponovnom postupku, pred prvostepenim sudom su održana ročišta 26. septembra , 22. novembra i 12. decembra 2001. godine, 28. januara, 22. marta, 22. maja, 10. jula, 14. oktobra, 5. novembra, 21. novembra i 17. decembra 2002. godine i 4. februara 2003. godine.

Presudom Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 627/01 od 4. februara 2003. godine u stavu prvom izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilaca prema tuženima isključivi vlasnik kuće u Bogdanici i drugih nepokretnosti navedenih u izreci, te da iste ne ulaze u zaostavštinu pok. Sinše Bajića, što su tuženi dužni priznati i dozvoliti izdvajanje navedene imovine iz sastava zaostavštine, stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema trećetuženoj utvrdi da iznos od 50.000,00 dinara koji je primila na ime poklona ima uračunati u njen nasledni deo, stavom trećim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi prema tuženima da je tužilac imao troškove sahrane i podizanja nadgrobnog spomenika u iznosu od 20.000,00 dinara, što su tuženi dužni priznati i trpeti, stavom četvrtim izreke obavezani je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 288/03 od 25. marta 2003. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 627/01 od 4. februara 2003. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

U ponovnom postupku, održana su ročišta 15. maja, 18. juna, 11. septembra, 29. oktobra i 25. decembra 2003. godine, 1. marta, 13. septembra i 18. novembra 2004. godine, 30. marta, 18. maja, 3. novembra i 21. decembra 2005. godine i 2. februara 2006. godine.

Pred prvostepenim sudom nisu održana ročišta 22. aprila 2004. godine, zbog nedostatka procesnih uslova i 24. januara 2005. godine zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je na ročištu od 17. marta 2006. godine doneo rešenje kojim se utvrđuje da je tužba u ovoj parnici povučena. Prvostepeni sud je na ročištu od 30. juna 2006. godine stavio van snage rešenje istog suda P. 200/03-06 od 17. marta 2006. godine. Ročište zakazano za 6. oktobar 2006. godine, nije održano, jer nije bilo moguće izvesti dokaz uviđajem na licu mesta zbog loših vremenskih uslova.

Nakon toga su održana ročišta 31. oktobra i 23. novembra 2006. godine, 10. januara, 12. aprila, 3. maja, 13. juna i 28. septembra 2007. godine - na kome je Opštinski sud u Gornjem Milanovcu rešenjem P. 642/06 prekinuo postupak u ovoj parnici zbog smrti drugotužene, s tim da će se postupak nastaviti kad naslednici tužene preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Rešenjem Opštinskog suda u Gornjem Milanovc P. 642/06 od 25. februara 2009. godine nastavljen postupak u ovoj parnici koji je prekinut rešenjem P. 642/06 od 28. septembra 2007. godine.

Po nastavku postupka nisu održana ročišta 26. marta i 29. maja 2009. godine zbog nepostojanja procesnih uslova, a održana su ročišta 11. juna, 2. jula, 28. avgusta, 23. oktobra i 25. novembra 2009. godine, 9. marta, 7. aprila, 8. juna, 13. jula i 1. septembra 2010. godine, 16. februara, 1. juna, 6. jula, 14. septembra i 2. novembra 2011. godine.

Pred prvostepenim sudom nisu održana ročišta 18. septembar 2009. godine zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a 12. februara i 10. novembra 2010. godine, 23. marta 2011. godine i 29. februara 2012. godine zbog nepostojanja procesnih uslova.

Osnovni sud u Čačku - Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu je na ročištu od 19. aprila 2012. godine doneo rešenje P. 1973/10 kojim se utvrđuje da je tužba tužioca protiv tuženih povučena.

Nakon donošenja rešenja o povlačenju tužbe, prvostepeni sud je zakazao ročišta povodom predloga tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, ali ista nije održao ni 30. maja, ni 5. jula 2012. godine , zbog neodazivanja tužioca, a rešenjem P. 1973/10 od 18. jula 2012. godine je odbacio kao neuredan predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje zbog nedolaska na raspravu zakazanu za 19. april 2012. godine.

Odlučujući o žalbi tužica, Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 581/12 od 17. oktobra 2012. godine u stavu prvom izreke potvrdio rešenje Osnovnog suda u Čačku - Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 1973/10 od 18. jula 2012. godine, a u stavu drugom izreke je ukinuo rešenje istog suda P. 1973/10 od 19. aprila 2012. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U daljem toku postupka pred prvostepenim sudom su održana ročišta 7. decembra 2012. godine i 8. januara 2013. godine. Postupak u ovoj parnici još uvek nije pravnosnažno okončan, a sledeće ročište je zakazano za 22. februar 2013. godine.

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je tužilac, ovde p odnosilac ustavne žalbe više puta novčano kažnjavan i udaljavan iz sudnice, zbog ometanja suda u radu, i to na ročištima od 4. jula 2000. godine, 19. januara 2001.godine, 13. septembra 2004. godine, 18. maja, 2. novembra i 21. decembra 2005. godine, 2. februara 2006. godine i 12. aprila 2007. godine. Podnosilac ustavne žalbe je više puta saslušavan u postupku u svojstvu parnične stranke, jer upravo zbog nepoštovanja suda nije dao celovit iskaz, te je tek u celosti saslušan na ročištu od 23. oktobra 2009. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona :

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.) ; da je dužnost predsednika veća da se u toku glavne rasprave stara o održavanju reda u sudnici i o dostojanstvu suda (član 317.); da ako lice koje učestvuje u postupku ili lice koje kao slušalac prisustvuje raspravi vređa sud ili druge učesnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava naređenjima predsednika veća za održavanje reda, predsednik veća će ga opomenuti, a ako opomena bude bezuspešna, veće može opomenuto lice udaljiti iz sudnice ili kazniti novčanom kaznom do 30.000 novih dinara, a može ga i udaljiti i kazniti novčanom kaznom, a ako stranka bude udaljena iz sudnice, ročište će se održati i bez njenog prisustva, ako iz sudnice bude udaljen punomoćnik, veće će na zahtev stranke odložiti ročište, a ako stranka nije prisustvovala ročištu, veće će uvek odložiti ročište i obavestiti stranku da je njen punomoćnik udaljen sa ročišta zbog narušavanja reda, da kad sud kazni novčanom kaznom ili udalji iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomoćnika, obavestiće o tome advokatsku komoru, da kad žalba protiv rešenja o novčanoj kazni ili udaljenju iz sudnice ne zadržava izvršenje rešenja (član 318.); da kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom (član 362. stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 72/11) je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje) kad postoje opravdani razlozi za propuštanje, da kad se dozvoli vraćanje u pređašnje stanje postupak se vraća u ono stanje u kome se nalazio pre propuštanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propuštanja doneo (član 111.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanje ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom je postupak okončan, Ustavni sud je stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka trajanja postupka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da predmetni parnični postupak pred nadležnim sudovima traje 1 5 godin a, računajući od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu 21. maja 1997. godine i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako se, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka polazi od činjenice da dužina postupka zavisi od niza činilaca - složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja, značaja raspravljanog prava za podnosioce ustavne žalbe, ponašanja podnosilaca u postupku, kao i postupanja sudova koji su vodili postupak, ovo se mora ceniti u svakom konkretnom slučaju ponaosob.

Ispitujući postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Gornjem Milanovcu redovno zakazivao ročišta za glavnu raspravu i izvodio predložene dokaze, ali da je Okružni sud u Čačku dva puta ukidao prvostepenu presudu, kao drugostepeni sud, radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja je imao mogućnost, saglasno navedenoj odredbi člana 362. stav 2. Zakona o parničnom postupku, da sam zakaže raspravu i donese odluku kojom bi pravnosnažno okončao predmetni postupak, bez potrebe da predmet dva puta vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vraćanje predmeta na ponovno suđenje, doprinosi odugovlačenju postupka (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-135/2009 od 10. februara 2011. godine). Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu "Pavlyulynets protiv Ukrajine'', broj predstavke 70767/01, stav 51, u kome je konstatovano da činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, sama po sebi, može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Ustavni sud ocenjuje da je podnosilac ustavne žalbe u velikoj meri doprineo dužini trajanja ovog parničnog postupka, usled ometanja suda u radu na ročištima za glavnu raspravu, zbog čega je više puta novčano kažnjavan i udaljavan iz sudnice.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku - Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

7. Polazeći od iznetog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. stav 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 16 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti