Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude o naknadi štete zbog uvrede. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već izražava nezadovoljstvo ishodom postupka i traži da Ustavni sud deluje kao instancioni sud, što nije u njegovoj nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2418/2010
22.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mijodraga Bajića iz Čačka na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Mijodraga Bajića izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž. 441/10 od 14. aprila 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Mijodrag Bajić iz Čačka je 18. maja 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Čačku Gž. 441/10 od 14. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i slobodu mišljenja i izražavanja, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 46. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da podnosilac ustavne žalbe pobija navedenu presudu iz razloga što "zbog uticaja i moći predsednika opštine Gornji Milanovac nikada nije imao pravično suđenje, a ni jednaku zaštitu prava, kao i da je zbog slobodnog mišljenja i izražavanja uvek bivao žrtva neosnovanih optužbi progonitelja i nepravednih sudija".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Višeg suda u Čačku Gž.441/10 od 14. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrđena presuda Opštinskog suda u Čačku P. 701/08 od 12. oktobra 2009. godine, kojom je podnosilac obavezan da tužiocu M. B. na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 15.000,00 dinara, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 15.400,00 dinara.

Protiv ove presude podnosilac ustavne žalbe je blagovremeno izjavio žalbu Višem sudu u Čačku, koju je taj sud odbio kao neosnovanu i utvrdio da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje i na isto pravilno primenio materijalno pravo. Naime, drugostepeni sud je rešavajući o žalbi podnosioca ustanovio da je prvostepeni sud uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 201/07 utvrdio da je okrivljeni Mijodrag Bajić, ovde podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim i kažnjen što je dana 14. aprila 2007. godine na ročištu održanom u predmetu Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 642/06, tužiocu M.B. uputio uvredljive reči čime je izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09). Na osnovu presude K. 201/07 od 14. aprila 2007. godine tužilac M.B. pokrenuo je parnicu radi naknade nematerijane štete prouzrokovane ovim krivičnim delom, u kojoj je Opštinski sud u Čačku doneo presudu P. 701/08 od 12. oktobra 2009. godine kojom je obavezao podnosioca ustavne žalbe na isplatu naknade nematerijalne štete. Imajući u vidu cilj kome ovakva naknada služi i značaj povređenog dobra, stav Višeg suda u Čačku izražen u osporenoj presudi Gž. 441/10 od 14. aprila 2010. godine, jeste da je prvostepeni sud pravilno odmerio visinu naknade za ovaj vid nematerijalne štete i obavezao podnosioca ustavne žalbe na isplatu iste, te je žalbu podnosioca odbio i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u ustavnoj žalbi označena, već podnosilac od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenog pojedinačnog akta, naglašavajući u ustavnoj žalbi nezadovoljstvo u odnosu na presudu Višeg suda u Čačku u kojoj prema navodima podnosioca ustavne žalbe "sudije mu nisu redovno omogućavale da sve detaljno izloži, već su ga opominjale da se strogo drži predmeta spora i kažnjavale ga što je bio opravdano nervozan i razočaran, kao i da se nepravedno i navijački sudilo", te mu je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i sloboda mišljenja i izražavanja zajemčenih čl. 32. stav 1, čl. 36. st. 1. i čl. 46. Ustava, pritom ne navodeći u čemu se konkretno sastoji povreda navedenih prava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da nije nadležan da odlučujući o podnetoj ustavnoj žalbi postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove i da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje povrede Ustavom zajemčenih prava i ispituje da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, kao i da li je osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno koje drugo ustavno pravo.

Ustavni sud je konstatovao da u konkretnoj ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da su mu osporenom presudom Višeg suda u Čačku Gž. 441/10 od 14. aprila 2010. godine povređeni pravo na pravično suđenje, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i sloboda mišljenja i izražavanja. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 1014/2010: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku smetanja poseda
• Už 5197/2010: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe protiv odluke o ponavljanju postupka
• Už 2143/2010: Ustavni sud o nedopustivosti ustavne žalbe koja osporava činjenično stanje
• Už 8962/2016: Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude
• Už 8733/2016: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke i ocena adekvatnosti naknade
• Už 94/2009: Utvrđena povreda prava na pravično suđenje u krivičnom postupku zbog klevete
• Už 7346/2015: Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude