Kratak pregled

Ustavni sud odbio je žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a odbacio deo protiv presude Vrhovnog suda. Razmatranje merituma je bespredmetno jer je Zaključak Vlade, osnov tužbenog zahteva za kosovski dodatak, u međuvremenu proglašen neustavnim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2421/2009
23.05.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Todora Mirkovića iz Gnjilana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Todora Mirkovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu Rev. 1602/08.

2. Odbacuje se ustavna žalba Todora Mirkovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1602/08 od 23. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Todor Mirković iz Gnjilana je 11. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Zorana Jakovljevića, advokata iz Raške, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1602/08 od 23. septembra 2009. godine, zbog povrede načela i prava, zajemčenih odredbama člana 21. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava zajemčenog članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Pored toga, podnosilac ustavne žalbe je istakao da je u postupku po reviziji povređeno i njegovo pravo na suđenje u razumnom roku.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da se spor u vezi koga je doneta osporena presuda tiče (ne)primene Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine o isplati posebne nadoknade za zaposlene u državnim organima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, odnosno tzv. kosovskog dodatka; da je nesporna činjenica da taj dodatak primaju zaposleni u zdravstvu, školstvu, poreskim i drugim državnim organima; da je Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo da primeni ovu odluku Vlade, zbog čega su zaposleni u tom ministarstvu pokrenuli postupke pred sudovima za zaštitu svojih prava; da su postupajući sudovi zauzeli stav da je neosnovan tužbeni zahtev podnosioca i da su ga na taj način stavili u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene u državnim organima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koji primaju ovaj dodatak; da je Vrhovni sud Srbije nerazumno dugo odugovlačio sa zauzimanjem stava po ovom pitanju, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da su po ovom pitanju sudovi zauzimali različite stavove, dok Vrhovni sud Srbije nije odlučivao o izjavljenim revizijama sve do objave konkursa za izbor sudija; da su odluke donete isključivo zbog pristrasnosti u korist države, te da je na taj način izvršena diskriminacija jedne kategorije zaposlenih u državnim organima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, radi isplate razlike plate (po osnovu tzv. kosovskog dodatka) za period 1. septembar 2003. – 31. avgust 2006. godine.

Prvi opštinski sud u Beogradu je 16. jula 2007. godine doneo presudu P. 6637/06, kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Beogradu je presudom Gž1. 799/08 od 20. februara 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.

Odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv drugostepene presude, Vrhovni sud Srbije je 23. septembra 2009. godine doneo osporenu presudu Rev. 1602/08 kojom je odbio reviziju kao neosnovanu. U obrazloženju osporene revizijske presude je, pored ostalog, navedeno: da je tužilac zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova na radnom mestu šefa Odseka za suzbijanje privrednog kriminala u Odeljenju kriminalističke policije, SUP Gnjilane i da mu je spornom periodu isplaćena uvećana plata prema Pravilniku o posebnim naknadama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija; da se u situaciji kada je nadležni ministar u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima doneo navedeni pravilnik, po oceni revizijskog suda, na zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji žive i rade na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ne može primeniti Zaključak Vlade od 17. jula 2003. godine; da se zaključkom, u smislu odredbe člana 30. stav 4. Zakona o Vladi, koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa, utvrđuju stavovi Vlade o pitanjima unutrašnje organizacije, metoda rada i odnosa u Vladi, načelni stavovi i smernice za rad ministarstva, organa u njihovom sastavu i posebnim organizacijama, određuju zadaci ovim organima i stručnim službama i zauzimaju stavovi o drugim pitanjima iz nadležnosti Vlade o kojima se ne odlučuje drugim aktima; da se s obzirom na navedeno može zaključiti da Zaključak Vlade od 17. jula 2003. godine ne predstavlja neposredni izvor prava po kome bi se tužiocu mogla uvećati plata za 100%, jer se plate regulišu drugim aktima; da je tužilac morao da zatraži zaštitu u upravnom postupku po članu 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima i zahteva donošenje rešenja po kome bi se njemu priznala uvećana plata po osnovu Zaključka; da je plata isplaćivana tužiocu prema rešenjima koja su bila konačna, odnosno pravnosnažna i da se nisu stekli uslovi za odgovornost države za naknadu štete, u smislu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama člana 60. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je propisano da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, kao i da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.

Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine u stavu 1. tačke 1. prihvaćena je Informacija u pogledu statusa određenih organa, organizacija i službi sa područja AP Kosovo i Metohija, koja je sastavni deo Zaključka. Informacijom u pogledu statusa određenih organa, organizacija i službi sa područja AP Kosovo i Metohija, koja je prema tački 1. osporenog Zaključka, sastavni deo Zaključka, u cilju rešavanja pitanja "radno-pravnog statusa zaposlenih u državnim organima, pokrajinskim organima, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnivač Republika i lokalna samouprava i javnim službama sa područja AP Kosovo i Metohija koja su bila zaposlena, a koja bez svoje krivice ne rade i ne ostvaruju prihod po drugom osnovu, privremeno do donošenja odgovarajućih zakona, uredi(ti)... (na sledeći način)...:

"1. Iznos plate ili zarade, odnosno naknade koju primaju zaposleni u državnim organima, pokrajinskim organima, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnivač Republika i javnim preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava sa područja AP Kosovo i Metohija, a koja obavljaju registrovanu delatnost na području osnivača, kao zaposleni u javnim službama sa područja AP Kosovo i Metohija, izmeniće se tako da:

- zaposleni koji žive i rade na području AP Kosovo i Metohija primaju platu odnosno zaradu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom uvećanu za 100%,

- zaposleni koji žive na području uže Srbije, a rade na području AP Kosovo i Metohija, primaju platu odnosno zaradu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, uvećanu za 25%,

- zaposleni koji žive i rade van područja AP Kosovo i Metohija primaju platu, odnosno zaradu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom za obavljanje poslova na koje su raspoređeni,

- zaposleni koji žive na području AP Kosovo i Metohija a ne rade, primaju naknadu plate, odnosno zarade u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom za period januar-jun 2003, uvećanu za 30%;

- zaposleni koji žive van područja AP Kosovo i Metohija a ne rade, primaju naknadu plate, odnosno zarade u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom za period januar-jun 2003. godine.

Uvećanje plate, odnosno zarade iz alineje 1. ove tačke obračunava se na iznos plate, odnosno zarade koji se dobija na osnovu koeficijenta i osnovica utvrđene u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom."

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe prema kojima mu je u revizijskom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da su ovi navodi podnosioca neosnovani. Naime, Vrhovni sud Srbije je o podnetoj reviziji odlučio u roku od godinu dana i šest meseci, što se, po oceni Ustavnog suda, ne može smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je ova parnica prošla tri sudske instance i da je okončana nakon tri godine. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na pravično suđenje u revizijskom postupku, Ustavni sud ukazuje na to da je Odlukom Ustavnog suda IU–412/2003 od 16. aprila 2010. godine utvrđeno da odredbe Zaključka Vlade Republike Srbije na koje se poziva podnosilac ustavne žalbe, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. S obzirom na to da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan pre objavljivanja navedene Odluke, te da podnosilac ustavne žalbe povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje izvodi iz činjenice da je ostao uskraćen za isplatu iznosa plate koja je utvrđena navedenim Zaključkom Vlade od 17. jula 2003. godine, Ustavni sud smatra da bi razmatranje žalbe u ovom delu bilo bespredmetno, imajući u vidu odredbe člana 60. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu. Pored toga, podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze da su sudovi u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili različite odluke o osnovanosti tužbenih zahteva i da su na taj način podnosioca ustavne žalbe, odbijajući njegov tužbeni zahtev, doveli u bitno različit položaj od onoga u kome su bila lica čiji je istovrsni tužbeni zahtev usvojen, a što bi bilo suprotno principu pravne sigurnosti koji je sastavni deo prava na pravično suđenje. Naime, podnosilac ustavne žalbe se samo pozvao na to da je stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene u državnim organima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji primaju ovaj dodatak, kao i da su po ovom pitanju sudovi zauzimali različite stavove, ne pružajući pri tom niti jedan dokaz u prilog svojim tvrdnjama.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da je osporenom revizijskom presudom povređeno načelo jednakosti svih pred zakonom zajemčeno odredbom člana 21. stav 1. Ustava, iz razloga što mu nije isplaćeni tzv. kosovski dodatak, te je stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene u državnim organima koji primaju taj dodatak, Ustavni sud konstatuje da nema osnova za tvrdnje da je osporenim aktom podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan zbog nekog ličnog svojstva, niti su pruženi bilo kakvi dokazi u tom smislu, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije.

Imajući u vidu izneto, a krećući se u granicama zahteva koji je u ustavnoj žalbi postavljen, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 2517/2009: Odbijena ustavna žalba zbog neprimene Zaključka Vlade o kosovskom dodatku
• Už 2519/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog neisplate kosovskog dodatka
• Už 2513/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe za isplatu dodatka
• Už 2638/2009: Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2236/2010: Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2636/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u vezi sa isplatom
• Už 2318/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi povodom isplate kosovskog dodatka