Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih presuda u imovinskom sporu. Podnosilac žalbe, nezadovoljan ishodom postupka, traži da Ustavni sud preispita činjenično stanje i primenu prava, što spada u nadležnost redovnih sudova, a ne Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2421/2010
07.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Fadila Garibovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Fadila Garibovića izjavljena protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1780/07 od 25. juna 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1202/10 od 17. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Fadil Garibović iz Beograda je 19. maja 2010. godine, preko punomoćnika Milana Savatovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku u kome su donete osporene presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se utvrdi njegovo pravo svojine na stanu, bliže označenom u stavu prvom izreke presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1780/07 od 25. juna 2008. godine, kao i da je nosilac prava korišćenja garažnog mesta koje pripada stanu, te da se na osnovu ove odluke suda može upisati u listu nepokretnosti kao vlasnik stana bez posebne saglasnosti tuženog, a da je odbijen i tužiočev predlog za određivanje privremene mere. Po oceni parničnih sudova, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tuženi postao vlasnik predmetnog stana, ispunivši sve uslove za sticanje prava svojine propisane odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakona o obligacionim odnosima, u smislu postojanja validnog pravnog osnova i načina sticanja. Takođe, ocenjeno je da ostali navodi tužioca kojima je ukazivao da je on platio kupoprodajnu cenu, da ugovor o kupoprodaji ima karakter ugovora o poklonu, a da je tuženi pokazao neblagodarnost, da je razlog za zaključenje ugovora o kupoprodaji stana na ime tuženog strah od mobilizacije i mogućnost nedobijanja saglasnosti od nadležnog ministarstva zbog promene nacionalne strukture, nisu od uticaja na odlučivanje o tužbenom zahtevu.

4. Polazeći od navoda ustavne žalbe kojima se navedene presude osporavaju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i nepravilno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, ne navodeći nijedno Ustavom zajemčeno pravo ili slobodu koji bi mu osporenim presudama bili povređeni, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni sud.

Ustavni sud i u ovom predmetu ističe da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, kao viši sud u odnosu na redovne sudove koji su odlučivali u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, još jednom ispituje zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.

U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Navedeni pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više svojih odluka (vidi: Rešenje Už-1466/2008 od 30. aprila 2009. godine), kojima je odbacio ustavne žalbe kada je utvrdio da se njima od Ustavnog suda traži da postupa kao viši sud u odnosu na redovne sudove.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio zbog nenadležnosti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 12438/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 8535/2022: Povreda prava na nepristrasan sud zbog učešća istog sudije u različitim instancama
• Už 2803/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda
• Už 2693/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
• Už 2556/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vezi dodele stana
• Už 2171/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga
• Už 1244/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kojom se osporava utvrđeno činjenično stanje u krivičnom postupku