Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke Upravnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio presudu Upravnog suda kojom je potvrđeno rešenje o rušenju objekta. Utvrđeno je da je Upravni sud povredio pravo na pravično suđenje jer nije ocenio niti obrazložio dokaze podnete uz tužbu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi L. M . iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba L. M . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 6743/10 (2009) od 24. marta 2011. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 6743/10 (2009) od 24. marta 2011. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja - Jablanički upravni okrug broj 353-356-47/2008-09 od 9. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. L. M . iz L . podnela je 2. juna 2011. godine, preko punomoćnika I. V, advokata iz L, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 6743/10 (2009) od 24. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i "prava na jednaku pravnu zaštitu", zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je rešenjem nadležnog organa od 18. novembra 2008. godine podnositeljki naređeno da poruši auto-garažu navodno izgrađenu na k.p. 1555/1 KO B; da je u upravnom postupku činjenično stanje utvrđeno na osnovu katastarsko-topografskog plana za k.p. 1558/16 od 10. jula 2008. godine, koji je sačinjen sa nedostacima i unošenjem netačnih podataka o graničenju k.p. 1558/16 i 1555/1; da je podnositeljka u tužbi u upravnom sporu isticala da je predmetni objekat izgrađen na k.p. 1558/16 (koja je nakon stupanja na snagu katastra nepokretnosti postala k.p. 2922), na kojoj ona ima „pravo svojine“, a koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa k.p. 1555/1; da je predmetni objekat izgrađen u dvorištu podnositeljke na osnovu rešenja o odobrenju za izgradnju; da je u prilog te tvrdnje podnositeljka uz tužbu i njene dopune priložila bliže navedene dokaze. Ističe se da Upravni sud priložene dokaze "nije hteo da ceni" ni jednom jedinom rečenicom, niti je obrazložio zašto to nije učinio, čime je podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi da osporena presuda nije „u saglasnosti sa Ustavom i Zakonom“. Traži se naknada troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Leskovca - Građevinska inspekcija broj 356-130/08-07 i Upravnog suda U. 6743/10 (2009), kao i u celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Predsednik Mesne zajednice "A." iz L. podneo je 21. marta 2008. godine Opštinskoj upravi za inspekcijske poslove prijavu protiv L . M, ovde podnositeljke ustavne žalbe. U prijavi je navedeno da je podnositeljka izgradila deo objekta (garažu) na k.p. 1555/1, "na imovini države Srbije", koja je data na korišćenje navedenoj mesnoj zajednici, te da je 19. marta 2008. godine nastavila sa gradnjom tako što je na garaži počela da zida sprat.

Povodom podnete prijave, građevinski inspektor je 23. marta 2008. godine izvršio uviđaj na licu mesta i sačinio zapisnik u kome je konstatovano da je podnositeljka mimo projektne dokumentacije nastavila sa nadgradnjom garaže. Potom je rešenjem Opštinske uprave za inspekcijske poslove opštine Leskovac - Građevinska inspekcija broj 356-130/08-07 od 27. marta 2008. godine naloženo podnositeljki da odmah obustavi dalje izvođenje započetih radova na nadgradnji pomoćnog objekta i da u roku od 30 dana od dana prijema rešenja usaglasi postojeću tehničku dokumentaciju sa radovima koje izvodi, pod pretnjom preduzimanja drugih zakonom propisanih mera.

Rešenjem Opštinske uprave za inspekcijske poslove opštine Leskovac - Građevinska inspekcija broj 356-130/08-07 od 22. maja 2008. godine naloženo je podnositeljki ustavne žalbe kao investitoru radova na izgradnji pomoćnog objekta - auto-garaže, bliže označenih dimenzija, da u roku od tri dana od dana prijema rešenja, poruši radove izvedene na nadgradnji tog objekta, koji se nalazi na k.p. 1558/16 KO B, zato što nije usaglasila postojeću dokumentaciju sa radovima koje je izvela. U tački drugoj dispozitiva zaprećeno je prinudnim izvršenjem o trošku podnositeljke, ukoliko se ne postupi po nalogu iz tačke 1. dispozitiva ovog rešenja. U obrazloženju rešenja je navedeno da je građevinski inspektor kontrolom na licu mesta izvršenom 22. maja 2008. godine utvrdio da investitor nije pribavio novo odobrenje za izgradnju po izmenjenoj tehničkoj dokumentaciji, čime nije postupio po rešenju od 27. marta 2008. godine.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja - Jablanički upravni okrug je rešenjem broj 335-356-41/2008-04 od 23. oktobra 2008. godine odbilo kao neosnovanu žalbu podnositeljke izjavljenu protiv prvostepenog rešenja. U tački drugoj dispozitiva, postupajući po "prigovoru" Mesne zajednice "A.", naloženo je prvostepenom organu da izvrši ponovni inspekcijski nadzor i da utvrdi da li je garaža podnositeljke izgrađena na k.p. 1558/16 ili na k.p. 1555/1, te da na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja donese odgovarajuću odluku. U obrazloženju rešenja je navedeno da je Mesna zajednica "A." kao dokaz za tvrdnju da je predmetni objekat izgrađen na k.p. 1555/1 priložila skicu geometra o zauzeću te parcele, zbog čega je građevinskoj inspekciji naloženo da ponovo izađe na lice mesta i da uz pribavljanje nalaza stručnih službi utvrdi činjenicu na kojoj parceli je podnositeljka izgradila objekat.

Postupajući po primedbama iz drugostepenog rešenja, građevinski inspektor je u vršenju ponovnog inspekcijskog nadzora, 14. novembra 2008. godine, izvršio uviđaj na licu mesta i ponovo pregledao izvedene radove i tehničku dokumentaciju. Tom prilikom je sačinio zapisnik u kome je konstatovano da je na osnovu katastarsko-topografskog plana Službe za katastar nepokretnosti Leskovac od 10. jula 2008. godine utvrđeno da je podnositeljka izgradila objekat na k.p. 1555/1 KO B, a ne na k.p. 1558/16, kako je utvrđeno u prethodnom postupku.

Prvostepeni organ je rešenjem broj 356-130/08-07 od 18. novembra 2008. godine naredio podnositeljki ustavne žalbe kao investitoru radova na izgradnji auto-garaže, da u roku od tri dana od dana prijema rešenja poruši auto-garažu spratnosti P+Pk, bliže označenih dimenzija, na k.p. 1551/1 KO B, zbog toga što ne poseduje rešenje o odobrenju za izgradnju. Mera rušenja je naložena pod pretnjom prinudnog izvršenja o trošku podnositeljke.

Drugostepeni organ je rešenjem broj 353-356-47/2008-09 od 9. decembra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke izjavljenu protiv prvostepenog rešenja.

Podnositeljka ustavne žalbe je 19. januara 2009. godine podnela tužbu u upravnom sporu uz koju je, pored ostalog, priložila sledeće dokaze:

- uverenje Službe za katastar nepokretnosti Leskovac o kretanju k.p. 1555 od 9. decembra 2008. godine iz koga proizlazi da je katastar nepokretnosti za KO B. stupio na snagu 19. jula 2008. godine i da su delovi nekadašnje k.p. 1555/1 postali novoformirane parcele, od kojih se njih tri graniče sa k.p. 2922 (ranije 1558/16), i to: k.p. 2923, 2924/6 i 2924/1;

- katastarsko-topografski plan za k.p. 2922 (ranije 1558/16) od 12. januara 2009. godine, koji je overila Služba za katastar nepokretnosti Leskovac, iz koga proizlazi da se navedena parcela graniči sa k.p. 2923, 2924/6, 2924/1 i 2921, kao i da se na njoj nalazi pomoćni objekat koji se u ranijem katastarsko-topografskom planu za k.p. 1558/16 od 10. jula 2008. godine jednim delom nalazio na k.p. 1555.

Podnositeljka je 14. aprila 2009. godine podnela dopunu tužbe uz koju je priložila sledeće dokaze:

- prepis lista nepokretnosti Službe za katastar nepokretnosti Leskovac broj 1602 KO B. od 3. aprila 2009. godine, čiji V list nepokretnosti – 1. deo sadrži podatke o zgradama i drugim građevinskim objektima i nosiocima prava na njima, a u kome je navedeno da se pomoćna zgrada na k.p. 2922 nalazi u privatnoj svojini podnositeljke ustavne žalbe, kao i da je za taj objekat izdato odobrenje za izgradnju;

- kopiju plana Službe za katastar nepokretnosti Leskovac za k.p. 2922 od 3. aprila 2009. godine;

- skicu k.p. 2922 od 9. decembra 2008. godine, koju je izradio sudski veštak - geometar G.A. u parničnom postupku pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 368/08, kao i nalaz navedenog veštaka.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 6743/10 (2009) od 24. marta 2011. godine odbijena je tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta protiv drugostepenog rešenja. Upravni sud je u svemu prihvatio razloge na kojima je zasnovano drugostepeno rešenje, nalazeći da je upravni postupak sproveden bez povrede pravila postupka, te da je u njemu potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, na koje su pravilno primenjene odredbe člana 88. i člana 144. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji. U obrazloženju je navedeno da je taj sud cenio navode tužbe, ali je našao da su bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti konačnog rešenja.

3.2. Ustavni sud je iz spisa predmeta dodatno utvrdio da je prvostepeni organ 13. oktobra 2009. godine doneo zaključak o dozvoli izvršenja rešenja o rušenju objekta od 18. novembra 2008. godine, ali da je drugostepeni organ rešenjem od 4. jula 2011. godine poništio navedeni zaključak i vratio predmet na ponovni postupak i odlučivanje.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće zakonske odredbe:

Odredbama člana 38. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da sud rešava spor, po pravilu, na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku (stav 1.); da a ko sud nađe da se spor ne može raspraviti na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku zbog toga što u pogledu utvrđenih činjenica postoji protivrečnost u spisima, što su one u bitnim tačkama nepotpuno utvrđene, što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, ili ako nađe da su u upravnom postupku povređena pravila postupka što je bilo od uticaja na rešavanje stvari, osporeni upravni akt poništiće presudom, te da je u tom slučaju nadležni organ dužan da postupi onako kako je u presudi određeno i da donese nov upravni akt (stav 2.); da a ko bi poništenje osporenog upravnog akta po stavu 2. ovog člana i ponovno vođenje postupka pred nadležnim organom izazvalo za tužioca štetu koja bi se teško mogla ispraviti, ili ako je na osnovu javnih isprava ili drugih dokaza u spisima predmeta očigledno da je činjenično stanje drukčije od onog koje je utvrđeno u upravnom postupku ili ako je u istom sporu već poništen upravni akt, a nadležni organ nije u potpunosti postupio po presudi, sud može i sam utvrditi činjenično stanje i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja doneti presudu, odnosno rešenje (stav 3.); da u slučaju iz stava 3. ovog člana, sud utvrđuje činjenično stanje na raspravi, ili preko jednog člana veća ili preko drugog suda, ili preko drugog organa , da se na raspravu poziva i stranka (stav 4.) .

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03, 34/06 i 39/09 ), koji je važio do 10. septembra 2009. godine, bilo je propisano: da se izgradnja objekata vrši na osnovu odobrenja za izgradnju, a prema tehničkoj dokumentaciji za izgradnju objekta (član 88. stav 1.); da u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naredi rešenjem rušenje objekta, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez odobrenja za izgradnju i prijave početka izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, odnosno glavnog projekta (član 141. stav 1. tačka 1)).

5. Podnositeljka ustavne žalbe tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje zasniva na navodima i dokazima koje je prethodno iznosila u postupku pred Upravnim sudom, a koji, po njenom mišljenju, uopšte nisu bili predmet ocene u osporenoj presudi. Smatra da iz dokaza koje je priložila uz tužbu i njene dopune proizlazi da je pomoćni objekat sagradila na k.p. 1558/16 (sada k.p. 2922), a ne na k.p. 1555/1 KO B, kako su utvrdili upravni organi, što je kao pravilan činjenični zaključak prihvatio Upravni sud.

Ocenjujući osnovanost ovih navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i da preispituje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu da u obrazloženju osporene presude stoji da je Upravni sud cenio navode tužbe, ali da se ne spominje da su istovremeno cenjeni i dokazi priloženi tokom upravnog spora, Ustavni sud smatra da se značaj izostanka izričitog izjašnjenja suda o dokazima prvi put iznetim u tužbi može ispitivati u kontekstu prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da obrazlože svoje odluke ne može biti shvaćena kao obaveza da se u odluci iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. U situaciji kada se zakonitost konačnog upravnog akta proverava na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u tom postupku bili ocenjeni. Takav slučaj najčešće postoji kada su navodi tužbe u upravnom sporu identični žalbenim navodima, koje je drugostepeni organ već razmatrao. O ovom pitanju se u više slučajeva izjasnio i Evropski sud za ljudska prava. U presudi donetoj u slučaju ''Van de Hurk protiv Holandije'' od 19. aprila 1994. godine, Evropski sud je istakao da obaveza suda da obrazloži svoju odluku i da uzme u obzir argumente stranaka ne podrazumeva da sud mora da detaljno odgovori na sve navode stranaka iznete u pravnom sredstvu o kome odlučuje, već samo one koje oceni pravno relevantnim.

Ipak, osobenost ovog predmeta se ogledala u tome što je podnositeljka ustavne žalbe tek uz tužbu u upravnom sporu priložila dokaze koji su, kako tvrdi, sadržali podatke protivrečne činjenicama utvrđenim u upravnom postupku. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je, saglasno odredbi člana 38. stav 1. Zakona o upravnim sporovima iz 1996. godine, koji se primenjivao u vreme donošenja osporene presude, rešavanje sudova u upravno-sudskom postupku imalo svoje posebnosti u smislu primene načela oslanjanja na činjenično stanje utvrđeno u upravnom postupku i na dokaze izvedene pred upravnim organima. Međutim, navedeno pravilo je poznavalo određene izuzetke. Pod pretpostavkama predviđenim u članu 38. st. 2. i 3. navedenog zakona, sud je bio ovlašćen ne samo da utvrdi da su činjenice na kojima počiva konačno rešenje protivrečne stanju u spisima predmeta, već i da sam utvrdi činjenično stanje ako je na osnovu javnih isprava ili drugih dokaza u spisima predmeta očigledno da je činjenično stanje drugačije od onog koje je utvrđeno u upravnom postupku . Dakle, nisu postojale zakonske smetnje koje bi ograničavale Upravni sud da se upusti u ocenu dokaza prvi put iznetih u upravnom sporu, posebno ako se ima u vidu da je podnositeljka priložila i javne isprave u smislu pomenutog člana 38. stav 3. Zakona o upravnim sporovima.

Imajući u vidu javne isprave i druge dokaze koji se nalaze u spisima predmeta, a čija sadržina nije izložena u osporenoj presudi, Ustavni sud je primetio da je rešenje o rušenju pomoćnog objekta od 18. novembra 2008. godine doneto posle stupanja na snagu katastra nepokretnosti za KO B. dana 19. jula 2008. godine. Pri tome je činjenica o položaju predmetnog objekta u upravnom postupku utvrđena isključivo na osnovu katastarsko-topografskog plana za k.p. 1558/16 KO B . izrađenog 10. jula 2008. godine, dakle pre početka primene važećeg katastra nepokretnosti. Sa druge strane, podnositeljka je uz tužbu u upravnom sporu priložila novi katastarsko-topografski plan za k.p. 2922 (ranije 1558/16) KO B . od 12. januara 2009. godine, koji je kao i prethodni izradio isti geodetski biro i overila Služba za katastar nepokretnosti Leskovac, prema podacima koji su tada bili sadržani u katastru nepokretnosti. Podsećajući na svoj stav da nije nadležan da ocenjuje dokaze predložene u postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, Ustavni sud se na ovom mestu zadržao na konstataciji da se položaj pomoćnog objekta u oba navedena plana očigledno razlikuje. Uočenu razliku potvrđuje i kopija plana za k.p. 2922 od 3. aprila 2009. godine koji je izdala Služba za katastar nepokretnosti Leskovac. Budući da u postupku ponovnog inspekcijskog nadzora nisu bili uzeti u obzir podaci o pomoćnom objektu i o pravu svojine na njemu prema stanju koje je u to vreme postojalo u evidenciji katastra nepokretnosti, a na koje se podnositeljka pozivala u upravnom sporu, Ustavni sud smatra da su navodi tužbe bili takve prirode da se od Upravnog suda očekivalo da se o njima odredi na osnovu izvršene analize ponuđenih dokaza.

Međutim, Upravni sud se u osporenoj presudi nije posebno izjašnjavao o navodima tužbe da iz predloženih dokaza očigledno proizlazi drugačije činjenično stanje od onog utvrđenog u upravnom postupku, već se ograničio na iznošenje razloga paušalne prirode da navodi tužbe nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari. Potvrđivanje zakonitosti konačnog rešenja uprkos tome što podnositeljka argumentovano tvrdi da citirani dokazi upućuju na zaključak o drugačijem stanju stvari u odnosu na ono koje je izloženo u obrazloženjima upravnih akata i osporene sudske odluke, po oceni Ustavnog suda, daje dovoljno osnova za sumnju da stav Upravnog suda u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja nije obrazložen na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim, čime je povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu ostkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 5497/10 (2008) od 19. novembra 2010. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja - Jablanički upravni okrug broj 353-356-47/2008-09 od 9. decembra 2008. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

Kako je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud nije razmatrao tvrdnju o povredi "prava na jednaku pravnu zaštitu" iz člana 36. stav 1. Ustava, koja se u ustavnoj žalbi obrazlaže istim navodima.

6. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke Upravnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti