Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 14 godina. Iako je postupak bio dug, Sud je utvrdio da je podnosilac svojim ponašanjem bitno doprineo odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Srbe Tomića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Srbe Tomića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 73104/10 (inicijalno predmet P. 6223/98 ranijeg Prvog opštinskog suda u Beogradu).

O b r a z l o ž e nj e

1. Srba Tomić iz Beograda je, 28. marta 20 13. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 73104/10 (inicijalno predmet P. 6223/98 ranijeg Prvog opštinskog suda u Beogradu).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je protiv njega podneta tužba radi raskida ugovora o prodaji nepokretnosti, još 5. oktobra 1998. godine, a da je postupak pravnosnažno okončan tek 27. februara 2013. godine, kada mu je uručena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4351/11 od 22. oktobra 2012. godine. Podnosilac smatra da mu je petnaestogodišnjim trajanjem postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a da navedeno trajanje postupka ne može biti opravdano "čak ni složenošću predmeta". Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvida u spise predmeta P. 73104/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu (predmet P. 6223/98 Prvog opštinskog suda u Beogradu), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, tužilac M.F. iz Boleča podneo je 5. oktobra 1998. godine tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud), radi raskida ugovora. U tužbi je naveo da je bio vlasnik samostalnog objekta - stambenog prostora površine od 22m2, koji se nalazi na katastarskoj parceli 2538, ZKUL 1451, KO Beograd, u ul. Hilandarskoj broj 23 u Beogradu, te da je tokom 1997. godine organima uprave podneo zahtev da mu se odobri renoviranje i dogradnja nad postojećim objektom da bi se dobila površina od 57m2, kao i da je u čekanju odobrenja oglasio prodaju ovog prostora, pa sa tuženim 20. novembra 1997. godine sačinio pismeni predlog kupoprodajnog ugovora za predmetni objekat za kupoprodajnu cenu od 80.000,00 DEM, s tim što su se dogovorili da ga potpišu i overe kada on dobije odobrenje za dogradnju prostora. Po predlogu tuženog, tužilac je 4. februara 1998. godine zaključio i overio kupoprodajni ugovor za površinu koja je već uknjižena od 22m2, s tim da su se dogovorili da će za drugi deo nepokretnosti sačiniti ugovor nakon pribavljenih odobrenja. Taj ugovor je izvršen u celosti. Međutim, kada je, nedugo zatim, tužilac dobio odobrenje za pretvaranje 22m2 u prostor od 57m2, tuženi je odbio da sačini konačan ugovor i isplati preostali deo cene, odnosno da i posle više poziva izvrši preostali deo dogovora iz predloga ugovora od 20. novembra 1997. godine. Tužilac je u ovom sporu tražio poništaj ugovora zaključenog 4. februara 1998. godine sa tuženim. Predmet je u Opštinskom sudu zaveden pod brojem P. 6223/98.

Do donošenja prve prvostepene presude 1. decembra 1999. godine, bilo je zakazano 10 ročišta za glavnu raspravu, a održano je četiri. Preostala ročišta nisu održana, i to: četiri puta zbog izostanka tuženog pozivanog radi saslušanja u svojstvu parnične stranke, s tim što dva puta nije bilo dokaza da je uredno pozvan, ali je njegov punomoćnik bio obavešten o zakazanim ročištima, jednom zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jednom zbog izostanka svedoka. Na održanim ročištima saslušan je jedan svedok, a izvođenje dokaza određeno saslušanjem tuženog u svojstvu parnične stranke, rešenjem od 24. februara 1999. godine, stavljeno je van snage 1. decembra 1999. godine. U ovom delu postupka tužilac je podneskom od 11. decembra 1998. godine tražio i predaju stana broj 13 u Hilandarskoj 23, a podneskom od 20. jula 1999. godine je istakao još jedan tužbeni zahtev kojim je tražio da se poništi i ugovor o kupoprodaji od 4. februara 1998. godine. Tuženi je predložio prekid ovog postupka do pravosnažnog okončanja postupka u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5154/99, u kome je on tužilac radi utvrđenja prava svojine na spornoj nepokretnosti.

Presudom Opštinskog suda P. 6223/98 od 1. decembra 1999. godine dozvoljeno je preinačenje tužbe, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi ugovor od 20. novembra 1997. godine, a usvojen je tužbeni zahtev tužioca za poništaj ugovora od 4. februara 1998. godine, te odbijen predlog tuženog za prekid ovog postupka do pravosnažnog okončanja postupka u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5154/99. Dopunskom presudom Opštinskog suda P. 6223/98 od 23. marta 2000. godine je odbijen tužbeni zahtev tužioca sa se isprazni od lica i stvari i preda stan broj 13 u Hilandarskoj broj 23 u Beogradu. Obe stranke su izjavile žalbe protiv navedene presude. U žalbenom postupku, najpre su rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 6494/00 od 22. decembra 2000. godine vraćeni spisi radi ispravke dopunske presude u pogledu kvadrature stana, a zatim je rešenjem Gž. 4729/010 od 28. septembra 2001. godine ukinuta prvostepena presuda, osim u stavu koji se odnosio na prekid postupka, i predmet je vraćen sudu na ponovno suđenje, da se raspravi koja je bila prava volja stranka u pogledu bitnih elemenata ugovora o kupoprodaji, te u tom cilju, pored ostalog, izvede dokaz saslušanjem tuženog u svojstvu parnične stranke, koji nije u prvostepenom postupku izveden.

U ponovnom postupku, Opštinski sud je održao deset ročišta, od zakazanih 16. Na održanim ročištima su saslušana tri svedoka, te izvršeno suočenje između svedoka - punomoćnika tuženog u ovom postupku i svedoka M.K, sprovedeno ekonomsko-finansijsko veštačenje i pribavljen dopunski nalaz veštaka, te konačno 3. februara 2005. godine saslušan tuženi, čije se prisustvo ranije nije moglo obezbediti, kao i tužilac, u svojstvu parnične stranke, a zatim i veštak. Šest ročišta nije održano jer nije bilo dokaza da je tuženi uredno pozvan, iako je, opet, njegov punomoćnik bio uredno obaveštavan o zakazivanju ročišta, a jednom je i tražio odlaganje jer je tuženi u inostranstvu. Punomoćnik tuženog je tada dao adresu tuženog u Danskoj, ali se poziv upućen diplomatsko-konzularnim putem vratio jer tuženi nije u Danskoj nego u Švajcarskoj.

Presudom Opštinskog suda P. 9487/01 od 21. marta 2005. godine usvojen je u celini tužbeni zahtev tužioca i poništena oba kupoprodajna ugovora, a tuženi obavezan da tužiocu nadoknadi troškove postupka. Odlučujući o žalbama obe parnične stranke, Okružni sud u Beogradu je presudom Gž. 264/06 od 9. jula 2008. godine potvrdio ožalbenu prvostepenu presudu u delu kojim je poništen ugovor o kupoprodaji od 4. februara 1998. godine (overen 9. februara iste godine), između tužioca kao prodavca i tuženog kao kupca, dok je u preostalom delu o poništaju ugovora od 20. novembra 1997. godine i troškovima, prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen sudu na ponovni postupak. Između ostalog, u drugostepenoj presudi je ukazano da je neovereni ugovor u pretežnom delu izvršen i da ima uslova za njegovu konvalidaciju, te da prvostepeni sud razmotri ima li uslova za spajanje ove parnice sa parnicom u kome je tuženi tužilac i traži utvrđenje prava svojine na spornom objektu - predmetu kupoprodajnih ugovora.

Predmet je u Opštinskom sudu zaveden pod brojem P. 6458/08, pa je, nakon dva održana ročišta, i tri neodržana (zbog dojave bombe, traženja odlaganja ročišta od strane tuženog radi angažovanja novog advokata, i njegovog saglasnog predloga sa tužiocem za odlaganje ročišta radi mirnog rešenja spora, određen prekid postupka rešenjem Opštinskog suda P. 6458/08 od 12. juna 2006. godine, jer je tuženi umro. U ovom delu postupka spojena je, radi jednovremenog raspravljanja, parnica P. 332/02 sa ovom parnicom. Opštinski sud je tuženom - protivtužiocu 20. marta 2009. godine naložio da u roku od 8 dana, pod pretnjom odbacivanja tužbe podnete 4. oktobra 1992. godine u sada spojenom predmetu P. 332/02, tužbu uredi i precizira tužbeni zahtev koji se odnosi na predmet tužbe - vertikalno proširenje stana broj 13 u dvorišnom objektu, jer ovakav zahtev nije određen i jasan, pa je on podneskom od 6. maja 2009. godine uredio tužbu i precizirao tužbeni zahtev, tražeći da sud utvrdi da je on vlasnik kuće broj 23 u ul. Hilandarskoj u Beogradu, površine 57m2, koja se sastoji od uknjiženog dela kuće površine 22m2 i dograđenog dela kuće površine 35m2, što je tužilac-protivtuženi dužan da prizna i trpi, te da se tuženi-protivtužilac na osnovu ove presude može uknjižiti kao isključivi vlasnik opisane nepokretnosti. Nastavak postupka je punomoćnik, sada tužilaca (supruga i sinovi pok. tužioca), tražio 29. aprila 2010. godine. Ovim podneskom su tužioci postavili i eventualni tužbeni zahtev tražeći da ukoliko sud ne usvoji njihov tužbeni zahtev da se poništi ugovor od 20. novembra 1997. godine, da sud obaveže tuženog da im kao solidarnim poveriocima isplati iznos od 53.250 evra na ime vrednosti 21,3m2 stana koji se nalazi u Hilandarskoj broj 23, te da im isplati iznos od 21.470,4 evra na ime naknade za korišćenje 21m2 stana, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki dospeli mesečni iznos koja teče od dospeća do isplate, te da im plaća 149,1 evro počevši od 1. januara 2010. godine na ime naknade za korišćenje. Postupak je nastavljen, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P. 73104/10. Taj sud je, nakon pet zakazanih ročišta, od kojih dva nisu održana, zaključio glavnu raspravu 14. aprila 2011. godine. U ovom delu postupka, na ročištu održanom 7. decembra 2010. godine dozvoljeno je preinačenje tužbe, te sprovedeno dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 73104/10 od 14. aprila 2011. godine usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužilaca - protivtuženih, a odbijen protivtužbeni zahtev tuženog - protivtužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Odlučujući o žalbi tuženog, nakon održane glavne rasprave, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 4351/11 od 22. oktobra 2012. godine preinačio prvostepenu presudu tako što je u prvom stavu izreke obavezao tuženog da tužiocima isplati iznos od 15.338,76 evra na ime vrednosti 21,3m2 stana koji se nalazi u Beogradu, u Hilandarskoj broj 23, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca u delu, preko ovog iznosa, a do traženog iznosa od 53.250,00 evra, kao i u delu kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocima isplati iznos od 21.470,4 evra na ime naknade za korišćenje 21m2 stana, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki dospeli mesečni iznos, koja teče od dospeća do isplate, te da im plaća 149,1 evro počevši od 1. januara 2010. godine na ime naknade za korišćenje. Drugim stavom izreke navedene drugostepene presude je preinačena prvostepena presuda tako što je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog, a trećim stavom je preinačeno i rešenje o troškovima postupka. Navedena presuda uručena je punomoćniku tuženog-protivtužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, dana 27. februara 2013. godine.

4. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i ovom prilikom konstatuje da su, iako se označeno pravo i njegova ustavnosudska zaštita građanima jemče od stupanja na snagu Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe uzme u obzir celokupan period trajanja postupka, pošto sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se njegovim trajnim okončanjem.

U smislu prethodno izloženog, Ustavni sud konstatuje da je parnični postupak od dana podnošenja tužbe protiv podnosioca Prvom opštinskom sudu u Beogradu do dana njegovog pravosnažnog okončanja i dostavljanja drugostepene odluke punomoćniku podnosioca ustavne žalbe trajao 14 godina i nepunih pet meseci, s tim što je o jednom delu tužbenog zahteva tužioca - poništaja overenog ugovora o kupoprodaji od 4. februara 1998. godine, pravnosnažno rešeno 9. jula 2008. godine, odnosno nakon nepunih deset godina.

Prilikom oce ne da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeć e kriterijum e: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje samog podnosioca ustavne žalbe, postupanj e sudova u konkretnom slučaju, kao i značaj a prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, nasuprot navodima ustavne žalbe bio činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je u dokaznom postupku bilo neophodno izvođenje dokaza veštačenjem, ali i da je bio procesno složen, imajući u vidu da je tužilac isticao više tužbenih zahteva, i to sukcesivno tokom trajanja postupka, što je svakako njegovo legitimno pravo, ali je nesporno objektivno uticalo na dužinu trajanja postupka. Pritom, ovoj parnici je spojena i parnica u kojoj je podnosilac imao procesnu ulogu tužioca, tako da je osim po tužbi za poništaj dva ugovora, uz kasnije istaknut eventualni tužbeni zahtev za izvršenje ugovora i naknadu štete, trebalo odlučiti i o protivtužbenom zahtevu za utvrđenje prava svojine. Ispitujući postupanja nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni prvostepeni sud, u redovnim i u kratkim vremenskim razmacima zakazivali ročišta za glavnu raspravu, a da su nadležni drugostepeni sudovi o žalbama odlučivali u razumnom roku, osim u jednom navratu kada je on prekoračen. Međutim, stoji da je prvostepeni sud imao problem sa pozivanjem tuženog, tako da je dokaz saslušanjem tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, u svojstvu parnične stranke izveo tek nakon skoro osam godina od podnošenja tužbe protiv njega. Takođe, postupak je bio u prekidu devet meseci zbog smrti tužioca-protivtuženog, a što se ne može pripisati u odgovornost sudovima. Činjenica da je tokom postupka bilo ponovnog razmatranj a predmeta usled ukidanja prvostepenih sudskih odluka, bilo u celini ili delimično, po sebi može ukazati na neopravdano odugovlačenje postupka. Međutim, Ustavni sud je utvrdio da je činjenična i procesna složenost predmeta uticala na ovakve odluke, a pogotovu nemogućnosti prvostepenog suda da prvih šest godina i četiri meseca sasluša tuženog u svojstvu parnične stranke. Upravo polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem, odnosno ponašanjem njegovog punomoćnika, bitno doprineo trajanju postupka. Ovo posebno zato što veći broj ročišta nije održan ili je odložen, i to upravo krivicom podnosioca ustavne žalbe ili njegovog punomoćnika. Naime, šest ročišta nije održano jer tuženi nije pristupao iako je uredno bio pozvan pozivom za saslušanje u svojstvu parnične stranke, odnosno jer je želeo da angažuje novog punomoćnika, predlagao mirno rešenje spora ili je njegov punomoćnik predao podnesak neposredno na ročištu. Razlog za odlaganje šest ročišta bio je taj što je uredno pozvan tuženi izostajao, ali sud je ipak izvodio druge dokaze, odlažući ih upravo radi njegovog saslušanja. Takođe, procesnu disciplinu nije poštovao ni njegov punomoćnik, jer je ukupno šest puta izostao sa održanih ročišta, što je uticalo da ažurno ne dostavlja dokaze i iznosi dokazne predloge, odnosno obaveštava tuženog o ročištima. Takođe, tužba podnosioca iz 1992. godine bila je neuredna, jer njegov tužbeni zahtev nije bio jasno i pravilno opredeljen, tako da je tek nakon spajanja parnica dat nalog tužiocu da uredu tužbu, što je učinjeno, ali sa dva i po meseca zakašnjenja. Konačno, iako je ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja bilo od važnosti za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud ne može da prenebregne ni činjenicu da njegovo ponašanje nije bilo u skladu sa interesom, koji ističe u ustavnoj žalbi, da se spor okonča u okviru granica razumnog roka.

Imajući u vidu sve prethodno izneto, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu odbio, odlučujući kao u izreci.

5. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti