Ustavni sud odbio žalbu zbog dužine parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da ukupno trajanje parničnog postupka od četiri godine i deset meseci, pred prvostepenim i drugostepenim sudom, ne predstavlja nerazumno dug period.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Stojanović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Marije Stojanović izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 1056/05.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marija Stojanović iz Novog Pazara je 15. maja 2010. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 1056/05.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 30. decembra 2005. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv tuženog E. H, zbog uznemiravanja svojine i naknade štete; da parnični postupak nije okončan ni posle više od četiri godine i da je neizvesno koliko će još trajati; da joj je takvim postupanjem nadležnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevala je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1056/05, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Podnositeljka ustavna žalbe je 30. decembra 2005. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv E. H, zbog uznemiravanja svojine i naknade štete.

Pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru šest zakazanih ročišta nije bilo održano zbog nedolaska tuženog, jer nisu postojali dokazi da mu je poziv uručen. Na ročištu od 2. aprila 2007. godine konstatovano je da se tuženi nalazi u Crnoj Gori, a da sudu nije prijavio promenu adrese i doneto je rešenje da se sva buduća dostavljanja za tuženog vrše pribijanjem pismena na oglasnu tablu suda. Dalje je pred prvostepenim sudom održano tri ročišta bez prisustva tuženog i određeno je izvođenje dokaza saslušanjem svedoka i tužilje kao parnične stranke.

Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1056/05 od 7. juna 2007. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da otkloni uzrok oticanja otpadnih voda iz kuhinje i kupatila iz svog stana u stan tužilje koji se nalazi neposredno ispod stana tuženog; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 21.675,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Tuženi je 7. novembra 2008. godine podneo sudu zahtev za ukidanje klauzule pravnosnažnosti navedene presude, istaknute bez datuma na oglasnoj tabl i suda, navodeći da je prvostepenu presudu presudu primio tek 4. novembra 2008. godine, a 14. novembra 2008. godine je izjavio žalbu protiv iste prvostepene presude.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1056/05 od 6. februara 2009. godine ukinuta je klauzula pravnosnažnosti presude P. 1056/05, koja je na istu stavljena 16. jula 2007. godine. U obrazloženju je navedeno da je sud utvrdio da je presuda P. 1056/05 dostavljena nadležnom organu suda radi isticanja na oglasnu tablu 22. juna 2007. godine, ali bez oznake kada je presuda istaknuta i kada je skinuta sa oglasne table suda, te je došlo do greške kada je stavljena klauzula pravnosnažnosti.

Posle podnošenja ustavne žalbe, uvidom u spise predmeta, utvrđeno je da je presudom Višeg suda u Novom Pazaru Gž. 355/10 od 25. oktobra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 1056/05 od 7. juna 2007. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući ukupno sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi dovoljno delotvorno i efikasno postupali da bi se parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja tužbe prvostepeni sud je odlučio posle godinu dana i pet meseci, dalje, sud je posle tri meseca postupio po zahtevu tuženog za ukidanje klauzule pravnosnažnosti presude, a nakon izjavljivanja žalbe tuženog protiv prvostepene presude, drugostepeni sud je odlučio u roku od godinu ipo dana od kada je primio spise predmeta. Dakle, parnični postupak pred prvostepenim i drugostepenim sudom ukupno je trajao četiri godine i deset meseci, što ne predstavlja nerazumno dugo trajanje parničnog postupka, kako po praksi Ustavnog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki usavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 1056/05, te je na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević