Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presuda

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na imovinu podnosiocu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažnih presuda donetih u njegovu korist. Kao meru otklanjanja posledica, sud je utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini neizvršenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2426/2016
15.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Tome Ranđelovića iz sela Brest kod Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Tome Ranđelovića i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25656/10 i I. 1323/11 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjima Osnovnog suda u Nišu I. 25656/10 od 17. decembra 2010. godine i I. 1323/11 od 21. februara 2011. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Toma Ranđelović iz sela Brest kod Niša podneo je Ustavnom sudu, 18. decembra 2012. godine, preko punomoćnika Srđana Aleksića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25656/10 i I. 1323/11. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-9700/2012.

Dopunom ustavne žalbe od 5. aprila 2013. godine podnosilac je istakao i zahtev za naknadu materijalne štete štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I. 25656/10 od 17. decembra 2010. godine i I. 1323/11 od 21. februara 2011. godine.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 183/15 od 9. februara 2016. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Tomi Ranđeloviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25656/10 i I. 1323/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Nišu je dopisom R4i. 183/15 od 16. marta 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-2426/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i uvidom u spise predmeta Višeg suda u Nišu R4i. 183/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 16. decembra 2010. godine i 18. februara 2011. godine dva predloga za izvršenje Osnovnom sudu u Nišu protiv izvršnog dužnika DP „Srbijatrans“ iz Niša, i to plenidbom novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Nišu P1. 3414/07 od 25. februara 2008. godine i Osnovnog suda u Nišu P1. 6380/10 od 22. decembra 2010. godine, a kojima je obavezan tuženi DP „Srbijatrans“ iz Niša da tužiocu Tomi Ranđeloviću na ime garantovane zarade isplati određene novčane iznose. Osnovni sud je rešenjima I. 25656/10 od 17. decembra 2010. godine i I. 1323/11 od 21. februara 2011. godine.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 183/15 od 9. februara 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Tomi Ranđeloviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25656/10 i I. 1323/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci u predmetima iz stava 1. izreke okončali u što kraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara, dok je zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do iznosa od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti odbijen, kao neosnovan; u stavu četvrtom izreke sud se oglasio nenadležnim za postupanje po predlogu podnosioca da mu se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju, te rešio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu, radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ocenjujući osnovanost zahteva iz ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25656/10 i I. 1323/11, Ustavni sud ocenjuje da propust izvršnog suda da izvrši presude izrečene u kori st podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine , zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ispitujući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I. 25656/10 od 17. decembra 2010. godine i I. 1323/11 od 21. februara 2011. godine , Ustavni sud konstatuje da je taj zahtev podnosilac istakao tek u dopuni ustavne žalbe od 5. aprila 2013. godine, odnosno nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu , koji m je izričito predvi đeno da zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe (član 85. stav 3.). Iz navedenog proističe da je zahtev za naknadu materijalne štete bio neblagovremen. Međutim, Ustavni sud najpre ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u presudi Premović protiv Srbije od 14. januara 2014. godine (st. 20-23.) zauzeo stav da podnosiocu pripada pravo na pravično zadovoljenje u vidu izvršenja pravnosnažnih presuda donetih u njegovu korist. Sličan stav Evropski sud za ljudska prava zauzeo je i u presudi Marčić i drugi protiv Srbije od 30. oktobra 2007. godine (st. 62-65). Takođe, Ustavni sud ukazuje i da u svojoj Odluci Už-1358/2016 (Už-1821/2013) od 17. marta 2016. godine utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju u osporenom izvršnom postupku, iako takav zahtev nije izričito postavljen u ustavnoj žalbi, a polazeći od toga da je izvršni dužnik preduzeće sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, te da je u izvršnom postupku traženo namirenje potraživanja po osnovu radnog odnosa. Ustavni sud je na istovetan način postupio i u predmetu Už-7912/2014 od 9. juna 2016. godine. Pored toga, Ustavni sud nalazi i da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju bilo u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvar i u osporenim izvršn im postu pcima, kao i novijom praksom Ustavnog suda.

Polazeći od svega izloženog , Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjima Osnovnog suda u Nišu I. 25656/10 od 17. decembra 2010. godine i I. 1323/11 od 21. februara 2011. godine, kao meru otklanjanja štetnih posledica, pa i svojevrstan vid pravičnog zadovoljenja, zbog utvrđene povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presuda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti