Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu S.J. izjavljenu protiv rešenja privrednih sudova. Sud je utvrdio da nije povređeno pravo na pravično suđenje niti pravo na pravno sredstvo u postupku u kome je konstatovano da plan reorganizacije nije usvojen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J . iz Sremske Kamenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. J . izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16 od 26. januara 2021. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. 86/21 od 27. oktobra 2021. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Ukida se Rešenje Ustavnog suda Už-2426/2022 od 6. aprila 2023. godine o odlaganju izvršenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16 od 26. januara 2021. godine, koje je potvrđeno rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 86/21 od 27. oktobra 2021. godine , i to u delu kojim je naloženo stečajnom upravniku preduzimanje neophodnih radnji u cilju unovčenja imovine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. J . iz Sremske Kamenice izjavio je Ustavnom sudu, 1. marta 2022. godine, preko punomoćnika A. P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16 od 26. januara 2021. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. 86/21 od 27. oktobra 2021. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim drugostepenim rešenjem odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja kojim se konstatuje da plan reorganizacije stečajnog dužnika „J.“ a.d. Novi Sad, u stečaju nije usvojen, a odbačena kao nedozvoljena njegova žalba izjavljena protiv rešenja kojim se proglašava bankrotstvo stečajnog dužnika; da nisu postojali zakonom propisani uslovi da drugostepeni sud odbaci kao nedozvoljenu njegovu žalbu protiv rešenja o bankrotstvu; da je u postupku odlučivanja o žalbama podnosioca drugostepeni sud najpre, umesto da ožalbena rešenja ukine, spise predmeta vratio prvostepenom sudu sa nalogom za otklanjanje bitnih povreda postupka, odnosno da u skladu sa odredbama Zakona o stečaju uradi pismeni otpravak rešenja sa pravnom poukom, da ga istakne na oglasnoj tabli suda i dostavi licima iz člana 166. Zakona o stečaju; da je prvostepeni sud nakon toga doneo rešenje kojim se proglašava bankrotstvo sa pravnom poukom da je protiv istog dozvoljena žalba, zbog čega je odbacivanjem kao nedozvoljene žalbe podnosioca povređeno njegovo pravo na pravno sredstvo; da nisu postojali ni uslovi za donošenje rešenja kojim se konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen; da je nejasno na osnovu čega je prvostepeni sud utvrdio da plan reorganizacije nije usvojen u klasi razlučnih poverilaca sa 62,15 %, budući da iz zapisnika sa rošišta održanog 26. januara 2021. godine proizlazi da se samo poverilac sa 45,98% udela u klasi razlučnih poverilaca izjasnio protiv plana, dok ostali navodi iz osporenog drugostepenog rešenja o tome da se i predstavnik poverilaca sa 16,17 % udela u potraživanjima takođe izjasnio protiv plana nisu tačni, odnosno nisu u skladu sa sadržinom zapisnika; da je sud na ročištu na kom se raspravljalo o planu reorganizacije bio dužan da navede svakog poverioca i procenat njihovih udela u klasi razlučnih poverilaca; da prvostepeni sud nije konstatovao ni to da su se dva razlučna poverioca izjasnila za usvajanje plana reorganizacije; da podnosilac nije uspeo da stavi primedbe na zapisnik sa ročišta, jer je sudska straža zbog dojave o bombi, naložila napuštanje zgrade suda . Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su osporenim aktima podnosiocu povređena označena ustavna prava i iste poništi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16 od 4. oktobra 2017. godine otvoren je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „J.“ a.d. Novi Sad, u stečaju.

Privredni sud u Novom Sadu je 26. januara 2020. godine održao ročište radi razmatranja, odnosno glasanja o planu reorganizacije stečajnog dužnika u verziji od 17. novembra 2020. godine, u izmenjenom i prečišćenm tekstu od 7. decembra 2020. godine čiji je predlagač podnosilac ustavne žalbe.

Iz sadržine zapisnika sa ročišta održanog 26. januara 2020. godine proilazi da je nakon konstatacije suda o tome ko je od poverilaca pristupo ročištu, predlagač plana izložio razloge zbog kojih smatra da predmetni plan predstavlja najpovoljnije namirenje za sve poverioce i zatražio odlaganje ročišta do kraja februara, kako bi realizovao sporazum sa privrednim društvom „ G.“ o uplati iznosa potrebnog za namirenje svih poverilaca. Sa predlogom za odlaganje rošišta saglasio se i poverilac „E.“, ali je sud na predlog punomoćnika zaposlenih i privrednog društva „A.“ d.o.o. doneo rešenje da se pristupa glasanju o podnetom planu reorganizacije. U zapisniku se dalje konstatuje da se na upit stečajnog sudije u klasi razlučnih poverilaca niko od prisutnih poverilaca ne izjašnjava za podneti plan reorganizacije. Sud dalje konstatuje da se punomoćnik poverioca „A.“ d.o.o. sa 45,98% izjašnjava da je proti v usvajanja plana reorganizacije. U nastavku iste konstatacije u zapisniku se dalje navodi da „punomoćnik A.I. za poverioce B.M. i druge sa 16,17%“, ali bez jasne naznake o tome da li se punoćnik ovih poverilaca takođe izjašnjava protiv ustvajanja plana. Sud zatim konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen u klasi razlučnih poverilaca, pa tako ni u celosti sa 62,15% i donosi rešenje kojim proglašava bankrotstvo stečajnog dužnika i nalaže stečajnom upravniku da preduzme sve neophodne radnje u cilju unovčenja njegove imovine.

Rešavajući o žalbi predlagača plana reorganizacije Privredni apelacioni sud donosi rešenje Pvž. 86/21 od 8. septembra 2021. godine kojim se vraćaju spisi predmeta St. 57/16 Privrednom sudu u Novom Sadu kako bi u skladu sa odredbama člana 166. Zakona o stečaju uradio pismeni otpravak rešenja kojim se konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen i isti objavio na oglasnoj tabli sud i dostavio licima iz člana 166. Zakona o stečaju.

Postupajući po nalogu Privrednog apelacionog suda, Privredni su u Novom Sadu donosi osporene akte.

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16 od 26. januara 2021. godine konstatovano je da plan reorganizacije stečajnog dužnika „J.“ a.d. Novi Sad, u stečaju u verziji od 17. novembra 2020. godine, u izmenjenom i prečišćen om tekstu od 7. decembra 2020. godine nije usvojen.

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16 od 26. januara 2021. godine proglašeno je bankrotstvo stečajnog dužnika „J.“ a.d. Novi Sad, u stečaju i naloženo stečajnom upravniku da preduzme sve neophodne radnje u cilju unovčenja njegove imovine. U pouci o pravnom leku sadržanoj u prvostepenom rešenju je konstatovano da se protiv tog rešenja može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, Privrednom apelacionom sudu, a preko prvostepenog suda.

Odlučujući o žalbama predlagača plana reorganizacije Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Pvž. 86/21 od 27. oktobra 2021. godine, u stavu prvom izreke, odbio žalbu pre dlagača i potvrdio rešenje Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16 od 26. januara 2021. godine kojim je konstatovano da plan reorganizacije stečajnog dužnika nije usvojen , dok je u stavu drugom izreke odbacio žalbu predlagača izjavljenu protiv rešenja istog suda kojim je proglašeno bankrotstvo stečajnog dužnika i naloženo stečajnom upravniku da preduzme sve neophodne radnje u cilju unovčenja njegove imovine .

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da je 26 januara 2020. godine prvostepeni sud održao ročište radi razmatranja, odnosno glasanja o planu reorgani zacije stečajnog dužnika u verziji od 17. novembra 2020. godine, u izmenjenom i prečišćenom tekstu od 7. decembra 2020. godine; da na navedenom ročištu od strane poverilaca nije prihvaćen predlog predlagača plana, koji je nakon obrazloženja mera i načina realizacije podnetog plana, predložio odlaganje ročišta radi obezbeđenja potrebnih sredstava putem strateškog partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata; da je stečajni sudija nakon toga stavio na glasanje izmenjeni plan reorganizacije; da je u zapisniku sa ročišta konstatovano da s e od prisutnih razlučnih prverilaca, odnosno njihovih punomoćnika, niko nije izjasnio za usvajanje podnetog p lana, dok se punomoćnik poverioca "A." d.o.o. Beograd koji raspolaže sa 45,98% od ukupnih potraživanja u klasi razlučnih poverilaca, izjasnio protiv usvajanja plana reorganizacije, a isto tako se punomoćnik poverilaca B. M . i drugih, advokat A . I, koji raspolažu sa 16,17% od ukup nih potraživanja klase razlučnih poverilaca, izjasnio protiv usvajanja plana reorganizacije; da na ovaj način plan nije izglasan u klasi razlučnih poverilaca sa 62,15%; da k ako prečišćen tekst izmenjenog plana reorganizacije stečajnog dužnika nije usvojen u svim klasama koje glasaju o planu, to je prvostepeni sud pobijanim reše njem konstatovao da plan reorganizacije nije usvojen, sa pozivom na član 166. stav 1. Zakona o stečaju; da je p rvostepeni sud posebnim rešenjem od 26. januara 2021. grdine proglasio bankrotstvo stečajnog dužniha shodno članu 131. stav 1. tačka 6. Zakona o stečaju .

Prema oceni drugostepenog suda, odluka prvostepenog suda kojom je konstatovano da plan reorganizacije nije usvojen je pravilna, budući da nije prihvaćen od strane klasa koje glasaju o planu, odnosno nije izglasan u klasi razlučnih poverilaca sa 62,15 %. Privredni apelacioni sud dalje navodi da u situaciji kada poverioci na ročištu nisu izričito glasali za plan, odnosno nisu se izjašnjavali da li su za prihvatanje plana ili ne, to je njihovo neizjašnjavanje po svojim pravnim posledicama jednako glasanju protiv, jer je za usvajanje plana potrebno da se poverilac izričito izjasni da glasa za usvajanje plana, te da ukoliko plan nije usvojen od nekoj od klasa koje glasaju o usvajanju plana, nije potrebno da se glasa u ostalim klasama, jer je za usvajanje plana potrebno da bude prihvaćen u svim klasama koje glasaju o planu. Iz zapisnika sa ročišta na kom se glasalo o podnetom planu reorganizacije, a nakon što se pristupilo glasanju, proiz lazi da se u klasi razlučnih poverilaca niko od prisutnih poverilaca, odnosno nj ihovih punomoćnika nije izjasnio za podneti plan, te da je tek na dalje pitanje suda punomoćnik poverioca „A.“ sa 45,98% učešća u klasi razlučnih loverilaca izjavio da je protiv usvajanja plana, kao i p unomoćnik A. I . za razluč ne poverioce koje zastupa sa 16, 17%. U navedenoj situaciji, bez obzira da li je vdvokat A. I . glasao za usvajanj e plana ili ne, te bez obzira na procenat k oji imaju razlučni poverioci koje on zastupa u klasi razlučnih poverilaca, plan nije usvojen, jer za usvajanje istog nisu izričito glasali poverioci k oji imaju običnu većinu potraživalja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi. Istaknuto je i to da su bez značaja na drugačiju odluku suda i žalbeni navodi predlagača da su se poverioci Z.Đ. i S. P. kao razlučni poverioci izjasnili za usvajanje plana, što je sud prop ustio da konstatuje na zapisniku, s obzirom na to da Z.Đ. ima 0,59%, a S. P. 0,26% učešća u klasi razlučnih poverilaca, tako da čak i da su glasali za usvajanje plana reorganizacije njihov glas ni na koji način ne bi uticao na usvajanje pl ana u toj klasi, odnosno ni sa tim glasovima plan ne bi bio usvojen.

Vezano za žalbu predlagača izjavljenu protiv rešenja o bankrotstvu, drugostepeni sud je istu odbacio kao nedozvoljenu pozivanjem na odredbu člana 131. stav 1. tačka 6. Zakona o stečaju, prema kojoj pravo žalbe na rešenje o bankrotstvu imaju samo stečajni upravnik i odbor poverilaca.

Iz spisa predmeta Ustavni sud dalje utvrđuje da je imovina stečajnog dužnika prodata neposrednom pogodbom i to kupoprodajnim ugovorom koji je zaključen u toku marta 2023. godine, te da je stečajni upravnik obavestio Privredni sud u Novom Sadu da je 4. aprila 2023. godine izvršena primopredaja celokupne imovine stečajnog dužnika kupcu „R.“ d.o.o. Novi Sad koji se sada nalazi u posedu iste.

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16 od 6. aprila 2023. godine konstatovano je da je imovina stečajnog dužnika „J.“ a.d. Novi Sad, u stečaju (taksativno navedena u prvom stavu izreke rešenja) prodata kupcu „R.“ d.o.o. Novi Sad, te da je navedeno pravno lice steklo pravo svojine na objektima i stvarima iz prvog stava izreke rešenja. Iz obrazloženja rešenja proizlazi da je kupac pokretne i nepokretne imovine u celosti isplatio kupoprodajnu cenu.

Privredni sud u Novom Sadu je 13. aprila 2023. godine primio Rešenje Ustavnog suda Už-2426/2022 od 6. aprila 2023. godine o odlaganju izvršenja rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16 od 26. januara 2021. godine koje je potvrđeno rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 86/21 od 27. oktobra 2021. godine, i to u delu kojim je naloženo stečajnom upravniku preduzimanje neophodnih radnji u cilju unovčenja imovin e.

Nakon prijema Rešenja Ustavnog suda, data je saglasnost stečajnom upravniku za oročavanje sredstava ostvarenih prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika na period od 30 dana.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11, 71/12 -Odluka US i 83/14) propisano je: da se stečaj, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom, da se pod bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, da se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije (član 1. st. 1, 2. i 3.); da je cilj stečaja najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine (član 2.); da stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu ako: je očigledno da u roku za podnošenje plana reorganizacije stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju; na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 36. stav 4. ovog zakona; stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona; stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije; nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku; nijedan plan reorganizacije nije usvojen na ročištu za razmatranje plana reorganizacije, da je u slučaju iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana stečajni sudija dužan da rešenje o bankrotstvu stečajnog dužnika donese narednog dana po isteku propisanog roka za podnošenje plana reorganizacije, odnosno na ročištu na kome plan nije usvojen ili najkasnije u roku od dva dana od dana održavanja tog ročišta, da protiv rešenja iz stava 1. ovog člana žalbu mogu izjaviti stečajni upravnik i odbor poverilaca (član 131.).

Zakonom o stečaju takođe je propisano: da se reorganizacija sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje pov erilaca u odnosu na bankrotstvo (član 155. stav 1.); da plan reorganizacije mogu podneti stečajni upravnik, razlučni poverioci, stečajni poverioci, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika, ako na prvom poverilačkom ročištu nije doneto rešenje o bankrotstvu(član 161. stav 1.); da pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, da u slučaju kada je potraživanje osporeno ili neispitano stečajni sudija će izvršiti procenu vis ine potraživanja u svrhu glasanja, da se glasanje vrši u okviru klasa poverilaca, da se potraživanja poverilaca dele najmanje na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta njihovih potraživanja prema isplatnim redovima, da za svrhu ostvarivanja prava glasa razlučnih poverilaca stečajni sudija vrši procenu verovatnoće namirenja njihovog potraživanja iz opterećene imovine (član 165. st. 1, 3. i 4.); da se plan reorganizacije smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi, da se plan reorganizacije smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase koje glasaju o planu i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona (član 165a st. 2. i 4. ); da na ročištu za razmatranje predloga plana reorganizacije, stečajni sudija donosi rešenje kojim potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan nije usvojen (član 166.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe, u suštini, smatra da mu je označeno pravo povređeno time što su sudovi pogrešno utvrdili da plan reorganizacije koji je predložio nije usvoj en u klasi razlučnih poverilaca.

Ustavni sud najpre ukazuje d a se pravom na pravično suđenje jemče pre svega procesne garancije da će postupak u kome je odlučivano o bilo čijim pravima i obavezama biti sproveden na način da kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, svakom bude omogućeno pravično suđenje.

Ustavni sud konstatuje da je osporenim aktima pravnosnažno konstatovano da plan reorganizacije koji je predložen od strane podnosioca ustavne žalbe nije usvojen, a kao posledica toga proglašeno je bankrotstvo stečajnog dužnika „J.“ a.d. Novi Sad, u stečaju, i naloženo stečajnom upravniku da preduzme sve neophodne radnje u cilju unovčenja njegove imovine .

U vezi sa navedenim, Ustavni sud podseća da je , saglasno odredbama Zakona o stečaju, stečajni postupak postupak kolektivnog namirenja svih poverilaca genaralnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika. Bankrotstvo i reorganizacija predstavljaju dva načina sprovođenja stečajnog postupka, pri čemu bankrotstvo podrazumeva namirenje poverilaca prodajom imovine stečajnog dužnika ili prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Sa druge strane, reorganizacija se sprovodi u skladu sa usvojenim planom reorganizacije kojim se određuju mere i sredstva reorganizacije, uslovi i način i vreme nj ihovih sprovođenja, način i vreme namirenja potraživanja stečajnih poverilaca i regulišu druga pitanja u pogledu prava i obaveza stečajnog dužnika i njegovih poverilaca. Usvajanjem plana reorganizacije revidiraju se postojeća prava i obaveze stečajnog dužnika prema svakom od njegovih poveri laca, predviđaju buduće aktivnosti stečajnog dužnika i precizno reguliše kada će, kojim redosledom i u kojoj meri biti namireni njegovi poverioci. Plan reorganizacije je rezultat saglasnosti volja stečajnog dužnika i njegovih poverilaca.

Najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca je cilj stečaja, a načelo zaštite stečajnih poverilaca je prvo načelo na kome počiva stečajni postupak i stečajni sud se mora starati o tome da postupak sprovodi u skladu sa ovim načelom, kako bi se cilj stečajnog postupka ostvario na optimalan način. U skladu sa tim, s tečajni sud je dužan da poveriocima omogući da, glasanjem o predlogu plana reorganizacije, odnosno o izmenjenom predlogu plana reorganizacije, izraze svoju volju i odluče da odnos sa dužnikom urede planom reorganizacije.

Glasanje se vrši u okviru klasa poverilaca i potrebno je da za plan reorganizacije u jednoj klasi poverilaca glasaju poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi, a plan reorganizacije smatra se usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase koje glasaju o planu. U situaciji kada plan reorganizacije ne dobije potreban broj glasova, nad stečajnim dužnikom sprovodi se bankrotstvo.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju 26. januara 2020. godine održano ročište radi glasanja o planu reorganizacije u okviru klase razlučnih poverilaca. Ustavni sud je iz sa držine zapisnika sa tog ročišta utvrdio da se niko od prisutnih poverilaca nije izričito izjasnio za usvajanje podnetog plan a reorganizacije, dok se punomoćnik poverioca „A.“ d.o.o. sa 45,98% izričito izjasnio protiv usvajanja plana reorganizacije.

Imajući u vidu navedenu sadržinu zapisnika, Ustavni sud nalazi da je Privredni apelacioni sud dao jasne, precizne i ubedljive razloge za svoju odluku kojom je potvrdio rešenje Privrednog suda u Novom kojim je konstatovano da plan reorganizacije stečajnog dužnika nije usvojen, koji su sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje prihvatljivi i za ovaj Sud. Naime, drugostepeni sud je ocenio da plan reorganizacije nije usvojen, jer nije prihvaćen od strane klasa koje glasaju o planu, budući da se razlučni poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja nisu izričito izjasnili, odnosno glasa li za usvajanje plana , zbog čega je bez uticaja okolnost da li je advokat A. I. glasao za usvajanje plana ili ne, kao i procenat koji imaju razlučni loverioci koje on zastupa (16,17%) .

Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, posebno sadržinu navedenog zapisnika sa ročišta održanog 26. januara 2020. godine, Ustavni sud ukazuje da nema dovoljno osnova koji bi izazvali sumnju u zaključak Privrednog apelacionog suda o postojanju uslova za donošenje rešenja kojim se konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen , na način propisan odredbama čl. 165. i 165a Zakona o stečaju.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da zaključivanje privrednih sudova, u konkretnom slučaju, nije bilo ni proizvoljno, niti arbitrerno. Stoga je Ustavni sud ocenio da navodi ustavne žalbe ne daju dovoljno osnova za sumnju da je osporenim rešenjem kojim je pravnosnažno konstatovano da plan reorganizacije stečajnog dužnika „J .“ a.d. Novi Sad, u stečaju nije usvojen povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Razmatrajući povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, za koje podnosilac smatra da mu je povređeno odbacivanjem njegove žalbe izjavljene protiv rešenja kojim je proglašeno bankrotstvo stečajnog dužnika „J.“ a.d. Novi Sad, u stečaju, i naloženo stečajnom upravniku da preduzme sve neophodne radnje u cilju unovčenja njegove imovine (drugi stav izreke rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. 86/21 od 27. oktobra 2021. godine), Ustavni sud ukazuje da ostvarivanje zajemčenog prava na pravno sredstvo podrazumeva korišćenje onih pravnih sredstava koja se odgovarajućim zakonom, u konkretnom slučaju, propisana, te se tvrdnje o povredi ili uskraćivanju označenog ustavnog prava ne mogu odnositi na situacije u kojima je korišćeno pravno sredstvo koje nije bilo propisano.

Polazeći od toga da je, saglasno odredbi člana 131. stav 3. Zakona o stečaju, koja se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo propisano da protiv ovog rešenja žalbu mogu izjaviti samo stečajni upravnik i odbor poverilaca, a ne i predlagač plana reorganizacije, Ustavni sud nalazi da su očigledno neosnovane i tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravno sredstvo.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao tački 1. izreke.

7. Kako je Sud odlučio o izjavljenoj ustavnoj žalbi, stekli su se uslovi da se ukine Rešenje o odlaganju izvršenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/16 od 26. januara 2021. godine koje je potvrđeno rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 86/21 od 27. oktobra 2021. godine , i to u delu kojim je naloženo stečajnom upravniku preduzimanje neophodnih radnji u cilju unovčenja imovine , saglasno odredbi člana 56. stav 2. u vezi člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, te je Ustavni sud odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti